Zašto je cena grejanja da se „smrzneš“?
Računi za centralno grejanje predstavljaju najveći deo mesečnih troškova za račune. Mnogi se žale da je grejanje skupo, pošto za stan od 60 kvadrata u Beogradu mesečno košta oko 6.000 dinara tokom cele godine.
Prema rečima profesora sa Tehnološko-metalurškog fakulteta Petra Đukića, energija je specifična roba, isporučuje je javno preduzeće, a na cenu ne možemo da utičemo. Deo iznosa na računu, toplane obrazlažu svojim troškovima, koji ne zavise od količine isporučene energije.
„Odnosno oni godišnje imaju troškove grejali vas ili ne, za održavanje tih sistema. To nekim korisnicima naplaćuju kao fiksni deo energije, energetskih usluga. Ili čak obrazlažu sa takozvanim pasivnim grejanjem, ako ste priključeni grejali se ili ne, vi morate nešto da platite“, podseća Đukić.
Đukić misli da je sadašnji sistem obračuna utrošene energije sporan. Druga stvar je, dodaje, plaćanje energije po kvadratnom metru, a „to ne postoji ni u prirodnim naukama, a još manje u ekonomiji, da plaćate nešto što vam zavisi od kvadratne površine stana, jer se energija ne prostire samo po podu stana u kojem živite već iskorišćena energija predstavlja energiju koju ste vi primili, a ne od toga koliko ste izgubili ili emitovali kroz prozor“.
Za većinu korsinika najnejasniji deo jeste to što su skoro identični računi tokom i van grejne sezone. Time, prema rečima Đukića, komunalna preduzeća nadoknađuju gubitke nastale neracionalnim poslovanjem, velikim brojem zaposlenih i prevelikim zaradama.
Situaciju bi promenilo uvođenje kalorimetara kod svakog potrošača. Kada bi sistem bio tržišni, i kada bi svako individualno plaćao svoj utrošak, potrošnja energije bila bi manja. Upravo smo zbog toga, upozoravaju stručnjaci, jedna od svetski najneefikansijih zemalja po utrošku energije.
Izvor: N1
