Zašto je Norveška godinama NAJBOLJE mesto za život?

Jaka socijalna zaštita u Norveškoj, koja uključuje velikodušnu politiku roditeljskog odsustva, ključni je razlog zbog kojeg ova država sa samo 5 miliona stanovnika redovno ocenjena kao jedno od najboljih mesta za život.

Norveška je bila na vrhu UN-ovog Izveštaja o sreći za 2017. godinu, sa visokim ocenama kada su u pitanju pokazatelji kao što su „nega, sloboda, velikodušnost, iskrenost, zdravlje, prihodi i dobro upravljanje“.

Takođe je zauzela visoko mesto na Indeksu prosperiteta za 2017. godinu instituta Legatum Institute, a 2016. godine ocenjena je kao najbolja demokratija na svetu šesti put uzastopno od strane konsultantske firme iz Londona Economist Intelligence Unit.

„Većina ljudi oseća da su deo demokratije i imaju osećaj zajedništva u društvu. Norvežani doživljavaju svoje političare kao obične ljude, a ne kao neku vrstu elite“, kaže Karl Ove Moene, profesor ekonomije i vođa istraživačkog tima na Univerzitetu u Oslu.

Unazad 10 godina, Moene se bavi istraživanjem nordijskog modela – ekonomskog okvira zajedničkog za Norvešku, Dansku, Švedsku, Finsku i Island koji zagovara socijalnu jednakost.

„Rana intervencija u brizi o detetu je veoma važna za učešće ženske radne snage. Vrednost njihovog učešća je slična vrednosti naše nafte. A to ne bi nikada bilo moguće bez subvencionisane brige o deci“, kaže on.

Politika koja je naklonjena roditeljstvu samo je jedan deo norveške države blagostanja. Svi su pokriveni javnim zdravstvenim osiguranjem – što znači da imaju besplatnu zdravstvenu zaštitu u prijemnoj ambulanti – država nudi besplatne javne škole kao i visoko obrazovanje, a radnička prava i sindikati su jaki.

Ako izgubite posao ili se razbolite, socijalni sistem će vas zaštititi, a vlada će vam pružati finansijsku podršku i duže od godinu dana u nekim slučajevima, piše Investitor.

Trećina budžeta za socijalno ugrožene

Jedna trećina državnog budžeta – 468 milijardi kruna – izdvaja se za pomoć nezaposlenima, plaćena bolovanja, penzije, dečije dodatke i tuđu negu.

Naravno, ovakva politika je skupa. Norveška poseduje ogromno bogatstvo (1 trilion američkih dolara) koje je stekla od zarade na nafti.

Takođe, porezi u ovoj državi su visoki: Prosečan porez na prihod za samca bez dece je 27.9 odsto, prema podacima OECD-a, dok se najviša primanja oporezuju po stopi od 39 odsto. Porez na dodatnu vrednost od 25 odsto na većinu robe i usluga čini Norvešku jednom od najskupljih zemalja za život.

Međutim, Norveška ima jednu od najvećih prosečnih plata na svetu, a ima i dobre ocene kada su u pitanju jednake plate za žene i muškarce.

„Kada razgovaram sa američkim ekonomistima i kažem im da imamo jake sindikate i udruženja poslodavaca, velikodušnu socijalnu državu … oni misle da je to recept za makroekonomsku katastrofu. Ali činjenica je da su ove stvari komplementarne kapitalističkoj dinamici. Ekonomski rast od 1930. godine je veći u Norveškoj nego u Americi, po glavi stanovnika, čak i ako izuzmemo naftu. Socijalni sistem je recept za bogatu zemlju“, kaže Moene.

Ali Norveška nije utopija, i ona ima svojih socijalnih i ekoloških problema.

Hvaljena zbog svojih ekoloških dostignuća – 98 odsto električne energije u Norveškoj dolazi iz obnovljivih izvora (uglavnom hidrocentrale), svetski je lider kada su u pitanju električni automobili, a Centralna banka Norveške savetuje vladi da odustanu od ulaganja u naftu i gas – ipak, Norveška je sedmi najveći izvoznik štetnih emisija, prema izveštaju organizacije Oil Change International. Vlada takođe otvara norveški Arktik za traženje nafte, uprkos protivljenju ekologa.

Da li će sve veći jaz dovesti do promene sistema

Broj ljudi koji žive u siromaštvu takođe je u porastu u Norveškoj, sa 7.7 odsto u 2011. godini na 9.3 odsto u 2015. godini, prema nedavnoj studiji koju je sprovela Norveška administracija za rad i socijalnu zaštitu -NAV.

„Razlike u primanjima su porasle proteklih godina. Bogati postaju bogatiji, dok u populaciji sa niskim primanjima rast stagnira. To je zbog većeg broja useljenika, zbog migracije radnika i većeg priliva izbeglica. Ove populacije imaju slabiju poziciju na tržištu rada od rođenih Norvežana“, kazao je Yngvar Åsholt, direktor Odseka za istraživanja i analize u NAV-u.

Takođe je poraslo i antiimigrntsko raspoloženje u proteklih nekoliko godina. Na izborima 2017. godine antiimigrantska populistička Partija progresa dobila je više od 15 odsto glasova da bi ostala u koaliciji sa konzervativnom partijom premijerke Erne Solberg.

Ova država bogata naftom takođe je pogođena padom cena nafte. Zbog toga je teže zadržati nivo socijalne zaštite među populacijom sa niskim primanjima. Ekonomski to je štetno za naciju. Nedostatak poslova i niska primanja dovode do zdravstvenih problema, što može da oslabi temelje našeg velikodušnog socijalnog sistema – koji je bio važna osnova za ekonomski rast u Norveškoj dugi niz godina“, kaže Åsholt.

Moene je zabrinut da bi socijalni sistem mogao da postane žrtva sopstvenog uspeha.

„Čini se da ovaj model stvara brojnu višu klasu, a ova grupa često ima veliki politički uticaj. Mnogi u višoj klasi kritikuju socijalna davanja iako su upravo ove socijalne demokratske institucije možda postavile temelje za njihovo bogatstvo“, kaže on.

Činjenice o Norveškoj:

Stanovništvo: 5.25 miliona

BDP po glavi stanovnika: 70,812 USD

Roditeljsko odsustvo: 49 sedmica na 100 odsto plate, ili 59 sedmica na 80 odsto.

Porez kao procenat BDP-a: 19.7 odsto

Izvor: Investitor

Foto: Pixabay