Zašto je SEKS tabu?
Čini se da je danas seks svuda oko nas – u novinskim člancima, na televizijskim ekranima, bilbordima, reklamama… Ono što se samo jedan vek ranije smatralo sramotnim i što se potiskivalo, danas se smatra dokazom napretka u slobodi mišljenja.
Umetnici često koriste seks kako bi pomerili granice kreativnosti, a metafore vezane sa seksualnim konotacijama su sveprisutne. Paradoksalno, on se retko kad objašnjava, a gotovo da i ne dobijamo formalnu edukaciju vezanu za njega.
Da li znate na koji način su se naši polni organi menjali kada smo se razvijali od životinja do ljudi? Kada se pojavio prvi ’par’? Odakle potiče naš osećaj za čednost? Ili erotiku? Ili ljubav? Šta se dešava sa našim najranijim običajima? Koja drevna civilizacija je prva priznala jednakost između muškaraca i žena, pita se list Gardijan (Guardian).
Seks je jedna od onih stvari o kojoj smo dugo izbegavali da govorimo. Seksualno oslobođivanje sedamdesetih godina je ukazivalo na prelazak iz tradicionalno muški dominantnog društva u ono u kojem je seks, sa svim svojim pratećim elementima, javan i koji se i javno preispituje. Ali od kada se pojam seksa „razotkrio“, usudio da živi, govori, susrećemo se sa izazovom izražavanja onoga što smo dugo držali pod tepihom. I postavlja se pitanje: kako da govorimo o nečemu što je nedavno izazivalo toliko šoka i sramote?
Međutim, koliko god da smo sada otvoreniji i seksualno slobodniji, cenzura opstaje kada je u pitanju razgovor o seksu, reči koje označavaju seksualne stvari i naročit način na koji definišemo seksualnost i ideju o senzualnosti. Književnost i umetnost su uvek pokušavali da pređu granice cenzorstva: u osamnaestom veku imamo „Opasne veze“ Šoderlo de Lakloa, a u 21. veku „Pedeset nijansi siva“ od E. L. Džejms. Međutim, većina naših diskusija ostaje u granicama između iskrenosti i provokacije dok pokušavamo da razumemo intimnost i najpotpunije izraze seksualnog zadovoljstva.
Međutim, bez učenja istorije ljubavi i intimnosti, kako ćemo razumeti izuzetnu evoluciju u običajima koja nas je vodila od postojanja vođenom pravilima društva i ohrabreno religijom, do sloboda koje danas poznajemo?
Danas znamo da ljudska seksualnost nije urođena: naučena je i izgrađena kroz slike koje nam društvo nudi. Čak i kod naših rođaka primata koji žive u prirodnom okruženju, seksualnost se uči kroz iskustvo – mladi majmuni su svedoci ‘spajanja’ i udvaranja starijih jedinki. Potreba za uzorom je očigledna: mlada šimpanza izolovana od svojih rođaka nesposobna za parenje kada dostigne polnu zrelost.
Ipak, mi smo načinili fundamentalnu razliku: izmislili smo čestitost. Ljudi uvek vode ljubav daleko od očiju pripadnika svoje grupe. I to je jedan od najvećih problema sa seksualnosti: sa jedne strane ona zahteva edukaciju, dok sa druge društvo i religija odlučuju da potisnu seksualnu edukaciju.
Fiziolog Tomas Bedos (Thomas Beddoes) je najverovatnije bio prvi čovek koji je držao kurs iz seksualnog obrazovanja u ranom devetnaestom veku. Međutim, tokom naredna dva veka nije bilo pomaka na ovom polju. Seksualna edukacija se povremeno i zakonom propisivala, ali je u praksi retko došlo do značajnog pomaka. Ovu prazninu u obrazovanju popunjavaju internet i porno filmovi.
Ovo je očigledno najgori mogući model za učenje. Ovakav površan pogled na seks je promenio naše najintimnije ponašanje i postao referenca ne samo za tinejdžere, nego za sve nas. Ništa ne može naneti toliko štete kao ovi sadržaji.
Izvor: BIZLife, Guardian
Foto: Youtube printscreen
Piše: A. M.
