Zašto mislite da ste u pravu i kada niste

Julija Galef je jedna od inspirativnih Ted govornica. Ona je pokušala da na slikovit način objasni kada ste, a kada niste u pravu i da li je to uopšte bitno. Ona počinje od toga da je perspektiva veoma bitna, naročito kada je reč o našim ubeđenjima.

Izlaganje je otvorila zanimljivim  zahtevom. Naime svako treba da zamisli da je ratnik, u jeku bitke. Tenzija je svuda oko vas, adrenalin raste, delate refleksno iz svojeg nagona da se zaštitite i odbranite svoja ubeđenja. Zatim zamislite da ste izvidnik osmatrač. Vaš posao nije borba već da gledate ispred drugih, promatrate teren i uviđate potencijalne prepreke. Ono što je važno da znate jeste da su za vojni odred podjednako važni i izviđač i vojnik. Oni su od ključnog značaja. Ali hajde da ova dva zanimanja zamislimo kao načine razmišljanja.

Donošenje odluka, vaše reakcije, rasuđivanje, pretpostavke su najviše rezultat vašeg načina razmišljanja.

Iznet je primer parčeta papira iz 1894. godine u francuskom generalštabu. Papir je bio pocepan u kanti ali kada su ga sastavili shvatili su da neko otkriva poverljive vojne tajne nemačkoj vojsci. Napravljeno je istraživanje i zaključeno je da je kriv Albert Drajfus. Ipak, u njegovoj biografiji nije bilo nijedne tamne fleke. Rukopis se podudarao sa njegovim. Njegova prošlost je bila potpuno čista i ustanovljeno je da on ne bi imao nikakve koristi od takvog delanja ali… Nakon ispitivanja njegovih učitelja iz škole zaključeno je da je dobro pričao strane jezike i da je imao izvanrednu memoriju što su francuske vlasti odmah uzele kao dovoljan preduslov za špijunažu.

On je javno obeščašćen i njegov mač je bio slomljen na centralnom trgu, a poslat je na doživotnu robiju na zabačeno ostrvo.

Postavlja se pitanje zašto su organi reda bili toliko ubeđeni da je Drajfus kriv iako nije bilo dovoljno dokaza. Reč je zapravo o našem načinu razmišljanja. Ukoliko nešto podržavamo ili želimo da nađemo, biće bezbroj stvari oko nas koje će na to ukazivati, jer smo zapravo počeli da obraćamo pažnuju. Tek ukoliko neko počne da govori ili piše negativno o tome, mi ćemo uključiti svoj kritički stav i početi da osporavamo i istražujemo zašto je suprotna teorija na labavim nogama.

To se u psihologiji naziva ’motivaciono rezonovanje’ odnosno rasuđivanje na osnovu naših motivacija i želje da je ono u šta verujemo ispravno. Dakle ono što želimo na podsvesnom nivou utiče na nas i kasnije naše delanje. To radimo kada su u pitanju odluke, za koga ćemo glasati ili sa kime biti.

Pomalo je zabrinjavajuće koliko zapravo nesvesnog ima u našim odlukama.

Srećom po Drajfusa francuski punovnik Pikard prvi je doveo u pitanje presudu i istakao mogućnost da je Drajfus nevin. Prvenstveno, pukovnik je otkrio dokaze da špijunaža i dalje postoji iako je Drajfus proglašen krivim. Takođe je otkrio da je još jedan visoki vojni član imao rukopis koji je odgovarao.

Kada je sve to rekao svojim nadređenima oni nisu obraćali mnogo pažnje na njega. Na kraju, nakon deset godina, Pikard je uspeo da odbrani Drajfusa iako je u međuvremenu i sam završio u zatvoru zbog nelojalnosti državi i vojsci što je bilo potpuno apsurdno s obzirom na to da je on samo pokušavao da zaštiti svoju armiju od špijunaže.

Upravo je njegovo ubeđenje da se nešto dešava bilo ključno da on pokuša da nađe sve dokaze da je Drajfus nevin. On je u ovom slučaju bio u ulozi izviđača.

Kako navodi način izviđačkog razmišljanja je nešto zaista posebno. Nešto što svako od nas treba da uradi. Ipak, zašto su neki ljudi u mogućnosti da preseku svoje pretpostavke i predrasude i da objektivno i trezveno razmišljaju. Odgovor je emotivne prirode. Oni samo imaju različite emocije. Oni su radoznali, i imaju pasiju prema učenju novih informacija i sklapanju svakog dela slagalice. Intrigiraju ih nejasnoće i suprotnosti njihovim očekivanjima.

Oni su spremni da testiraju svoja uverenja i ne zastupaju teoriju da su oni koji menjaju svoje mišljenje slabi. Izviđači nisu sujetni i ne smatraju da je njihova vrednost u tome koliko su puta bili u pravu. To i jeste zaista tako, prirodno je da vas emocije povuku na jednu stranu i da niste u pravu i to nema nikakve veze sa vašim IQ-om.

Dakle ukoliko želimo kao društvo da imamo više zdravorazumskog rasuđivanja i budemo više u pravu, ne treba nam više podučavanja u ekonomiji, logici, politici i tako dalje, iako su one od velikog značaja. Treba nam način razmišljanja osmatrača. I da promenimo način na koji se osećamo. Treba prirodno da prihvatamo činjenicu da smo ponekad verovali u pogrešne stvari.

Pitanje je da li želite da odbranite svoje čvrste stavove i budete u pravu po svaku cenu ili želite da vidite svet bez maske.

Izvor: BIZLife

Foto: printscreen

Piše: D.G.