Zašto nijedan iz Srbije a šest iz Hrvatske? Ovo je 5 GLAVNIH IZAZOVA domaće start-ap scene

Izvoz informaciono-komunikacionih usluga (IКT) iz Srbije za osam meseci ove godine dostigao je 913 miliona evra, što je dvostruko više nego u istom periodu 2016. godine. Reč je o industriji koja beleži konstantan i stabilan rast sa, kako navodi Vlada Srbije, tendencijom daljeg povećanja.

https://www.bizlife.rs/biznis/poslovne-vesti/za-osam-meseci-izvoz-it-blizu-milijardu-evra/

Istog dana kada su objavljeni ti podaci, revizorska kuća Deloitte objavila je rang listu 50 najbrže rastućih tehnoloških kompanija u centralnoj Evropi.

Na toj listi nema nijedne start-ap kompanije iz Srbije, kao što je nije bilo ni godinu ranije.

Ali, ima šest hrvatskih.

Zapravo, iz celog ex SFRJ regiona jedinih sedam rangiranih kompanija je tih šest iz Hrvatske i jedna iz Bosne i Hercegovine. Iz Srbije, Slovenije, Crne Gore i Severne Makedonije nema nijedne.

https://www.bizlife.rs/biznis/poslovne-vesti/deloitte-lista-najbrze-rastucih-it-kompanija-nijedan-start-ap-iz-srbije/

Da li i koliko ova dva pokazatelja stoje u korelaciji ili ukazuju na neke tendencije pitali smo Igora Lazarevića, poslovnog savetnika sa dugogodišnjim iskustvom u oblasti razvoja poslovanja.

Govoreći o start-up sceni u Srbiji, Lazarević pre svega podvlači činjenicu da se pod ovim pojmom podrazumeva svaki poslovni poduhvat u svojoj ranoj fazi razvoja, ali da se u praksi najčešće govori o tehnološkim start-up kompanijama, među kojima značajno mesto imaju IT kompanije.

Lazarević navodi da treba napraviti razliku između domaće proizvodnje i domaće potrošnje IT proizvoda i usluga i ukazuje da je domaća proizvodnja oko 2,5 puta veća od domaće potrošnje, što znači da se najveći deo IT produkcije realizuje u inostranstvu.

Kako dalje navodi, IT sektor u Srbiji se sastoji iz tržišta hardvera i tržišta softvera. Tržište softvera predstavlja preko 70% ukupnog tržišta u pogledu ostvarenog prometa i sastoji se iz segmenta izrade sopstvenog softvera, segmenta uslužne izrade softvera (IT outsourcing) i segmenta prodaje licenciranih softvera. Segment tržišta koji najbrže raste jeste segment uslužne izrade softvera (IT Outsourcing), koji je pretežno izvozno orijentisan i koji beleži godišnje stope rasta od preko 30%.

Ono što treba imati u vidu, podvlači Lazarević, je to da IT start-up scena u Srbiji treba biti bazirana na razvoju sopstvenih proizvoda i usluga, koji predstavljaju katalizator daljeg razvoja i osnovu održive konkurentske prednosti srpske IT industrije.

IT sektor u Srbiji je i VELIKI i MALI

Nažalost, naglašava Lazarević, ovaj segment tržišta učestvuje sa najviše 15% u ukupnoj proizvodnji i izvozu, a možda i manje, što istovremeno predstavlja i hendikep i potencijalnu razvojnu šansu.

„IT sektor u Srbiji je istovremeno i velik i mali. Velik je u pogledu uslužne izrade softvera i delimično u pogledu prodaje hardvera. Mali je u pogledu razvoja sopstvenih rešenja sa značajnijom međunarodnom perspektivom, uključujući i razvoj softverskih i hardverskih inovacija. To se mora menjati, a jedan od načina je svakako i širenje svesti o značaju razvoja inovacija“

Lazarević dodaje da postoji nekoliko razloga zbog kojih domaćih start-up kompanija nema na gore pomenutoj listi.

Kako objašnjava, u srpskom IT sektoru se ne proizvodi dovoljan broj inovacija, naročito ne inovacija koje remete odnose na tržištu – takozvanih disruptivnih inovacija. Osim toga, dodaje Lazarević, kada se govori o tehnološkim inovacijama, u Srbiji postoji veliki jaz između broja invencija (pronalazaka) i broja inovacija (komercijalizovanih pronalazaka).

„Opsesija tehnologijom“

Upravo to ukazuje na jedan od glavnih razloga odsustva inovacija u IT sektoru u Srbiji, a to je ono što Lazarević naziva „opsesija tehnologijom“, odnosno nesrazmerno veći fokus na razvoj tehnologije u odnosu na njenu komercijalizaciju. Drugim rečima, IT sektor u Srbiji se jednim delom nalazi u „proizvodnom“ okviru razmišljanja, a drugim delom stidljivo korača ka „marketinškom“ okviru razmišljanja.

„To, s jedne strane, treba razumeti, jer IT sektor uglavnom vode IT inženjeri koji nemaju razvijena znanja i iskutva u oblasti marketinga, prodaje i inače upravljanja poslovanjem, ali, s druge strane, stalno treba raditi na tome da se ljudima iz IT struke pomogne da usvoje veštine i prakse savremenog poslovnog upravljanja, kao i da im se pruži stručna pomoć u toj oblasti“, navodi Lazarević.

Najvitalniji deo privrede – „srpske IT gazele“

„Bilo bi ipak nepošteno ne spomenuti činjenicu da u Srbiji postoji značajan broj uspešnih i perspektivnih IT kompanija koje razvijaju ili su već razvile neka od najsavremenijih softverskih rešenja, često bazirana na inovativnim rešenjima koja prave razliku. Ovo je možda i najvitalniji deo privrede Srbije i te ’srpske IT gazele’ trebamo i moramo podržati da se dalje razvijaju, jer jednog dana mogu postati srpski IT giganti“.

U vezi komercijalizacije, trebalo bi napomenuti i još jedan hendikep.

Naime, zemlje koje dominiraju po broju, veličini i brzini rasta tehnoloških start-up kompanija na listi kompanije Deloitte su kompanije iz Češke i Poljske, ali i kompanije iz Litvanije, Mađarske, Slovačke i Hrvatske. Prema rečima Lazarevića, značajan broj takvih kompanija su kompanije koje su „blizu dešavanja“ i koje imaju bliske i tesne poslovne veze sa industrijama koje se značajno razvijaju, kao i EU fondovima uz pomoć kojih se razne industrije tog tipa razvijaju. Zemlje Zapadnog Balkana, izuzev Hrvatske i Slovenije, nisu u značajnoj meri prisutne u tom ekosistemu i to je važan razlog zbog kojeg se ne razvijaju kako bi mogle.

Pristup fondovima EU, povezanost sa velikim kompanijama i sistemima koji imaju potencijala da prihvate i skaliraju inovacije, postojanje visokog stepena poslovnih povezivanja, uključujući i klastere, i inače postojanje zdravog i vitalnog tehnološkog ekosistema, predstavljaju itekako bitne faktore koje treba imati u vidu kada se posmatraju brzorastuće tehnološke kompanije u regionu Centralne i Istočne Evrope

Hroničan nedostatak IT kadrova

Sa druge strane, u Srbiji postoji hroničan nedostatak IT kadrova.

Srbija je zemlja u kojoj tražnja za IT uslugama u značajnoj meri nadmašuje ponudu IT usluga, dodaje Lazarević, što mnogim IT start-up kompanijama stvara ozbiljne poteškoće u razvoju. Pored toga što je do kvalitetnog IT kadra teško doći, takav kadar je teško i zadržati. Fluktuacija na tržištu radne snage u IT sektoru u Srbiji je na visokom nivou.

Nedostatak IT inženjera bi možda delimično mogao biti smanjen ukoliko bi srpske IT kompanije u većoj meri angažovale kadar iz drugih zemalja, npr. iz zemalja Istočne Evrope ili čak iz Kine i Indije. Međutim, to se i dalje ne dešava u velikom obimu, tako da sprski IT sektor i dalje ostaje sa visokim obimom nezadovoljene tražnje.

Sve to povezano, smatra Lazarević, predstavlja ozbiljan problem u izgradnji mladog inovativnog start-up ekosistema i svakako jedan od razloga zašto zaostajemo u odnosu na druge zemlje Centralne i Istočne Evrope.

Glad za svežim investicijama 

Dodatno, nedostatak kapitala je nešto na šta smo se već navikli.

Prema rečima Lazarevića, u Srbiji postoji hroničan nedostatak kapitala i velika glad za svežim investicijama. S druge strane, postoji i nedostatak dobrih projekata koji mogu konkurisati za bespovratna sredstva koja nam stoje na raspolaganju, pre svega u okviru fondova EU. Ovo zaista jeste paradoksalno, ali srpska tehnološka scena „ostaje i dalje gladna“ iako ne tako mala sredstva samo čekaju dobre projekte.

Na teritoriji Srbije i inače Balkana postoji nekoliko značajnijih „fondova smelog kapitala“ (Venture Capital Funds), koji u određenoj meri finansiraju domaće start-up kompanije, ali se često dešava da te investicije ne ostvaruju očekivane rezultate, navodi Lazarević. Zbog toga, kao i zbog činjenice da i Venture Capital fondovi na svetkom nivou sve opreznije ulažu u inovativne start-up kompanije, start-up scena u Srbiji se suočava sa uvek bolnim pitanjem finansiranja.

Još jedna karakteristika srpskog start-up ekosistema, prema njegovim rečima, je i to da su tehnološke inovacije iz „ne-računarskih“ industrija u određenoj meri diskriminisane u odnosu na IT inovacije. Naime, IT inovacije su takve da najbrže i najlakše mogu doći do komercijalizacije, naročito kada se uporede sa inovacijama u oblasti medicine, kod kojih je proces istraživanja i razvoja znatno duži, a i sama inovacija je teža za razumevanje od strane pregovarača sa strane finansijera.

Uporedite razvoj jednog medicinskog sredstva i razvoj jednog aplikativnog softvera. Videćete da razvoj medicinskog sredstva traje dosta duže i mora da zadovolji niz regulatornih uslova, koji se tiču i kliničkih ispitivanja. S druge strane, aplikativni softver se može razviti i testirati u roku od nekoliko meseci, i potom lansirati na tržište.

„U IT sektoru se u načelu mnogo brže dolazi do dokaza koncepta (Proof of Concept – PoC) i minimalno održivog proizvoda (Minimum Viable Product – MVP) nego u medicini i drugim sektorima. Šta to znači? To znači da će uvek postojati inherentna tendencija investitora da ulažu u poduhvate koji su im razumljiviji, koji se brže razvijaju i komercijalizuju i koji daju brži povraćaj na investiciju. Tu se možda krije odgovor na pitanje zašto neke dobre stvari ne uspevaju“, objašnjava Lazarević.

Tradicionalni finansijeri, kao što su banke ili državne institucije, smatra Lazarević, jednostavno ne mogu da pruže adekvatnu i dovoljnu podršku razvoju tehnoloških start-up kompanija u Srbiji, i to je nešto što bi trebalo sistemski da se menja.

I na kraju…birokratija

Konačno, dodaje Lazarević, tu su i uvek prisutne razne administrativne barijere i poteškoće koje se provlače kroz sve faze poslovnog procesa, od osnivanja pravnog lica, preko svakodnevnog poslovanja i plaćanja dažbina, pa sve to finansiranja i podsticanja komercijalizacije. Uslovi poslovanja u Srbiji se menjaju ambivalentno (i u pozitivnom i u negativnom smeru), ali ostaje činjenica da je Srbija i dalje troma u pogledu razvoja start-up ekosistema.

„A dodao bih, malo je i do našeg mentaliteta“.

Za kraj, ali ne najmanje bitno, valjalo bi napomenuti da je lista koju je objavila kompanija Deloitte, lista koja se bavi brzorastućim tehnološkim kompanijama, što znači da su razvijene tehnološke kompanije koje nisu brzorastuće ostale „izvan radara“.

Takođe, treba imati u vidu i činjenicu da je rang lista napravljena tako što su se kompanije same prijavljivale, a ne na osnovu širokopojasne analize koja bi obuhvatila sve učesnike, bez izuetka. To, s jedne strane, može da znači da se određene kompanije nisu prijavile, što treba imati u vidu prilikom tumačenja rezultate.

Međutim, pretpostavlja Lazarević, ne bi trebalo da postoji neki poseban razlog zašto bi se tehnološke kompanije iz Srbije manje prijavljivale na ovu listu u odnosu na tehnološke kompanije iz drugih zemalja. Naravno da uvek postoji mogućnost da određene kompanije nisu obuhvaćene analizom, ali, smatra Lazarević, objavljena rang lista je svakako indikativna i pokazuje realno mesto srpske tehnološke (i IT) start-up scene u regionu.

Iz ovakvih analiza bismo trebali da izvučemo odgovarajuće zaključke. Jedan od zaključaka je da IT sektor u Srbiji ima potencijal, rezultat i perspektivu. Drugi od zaključaka je da je upitno da li uslužna izrada softvera može biti osnova održive konkurentske prednosti. Posledično, treći od zaključaka je da bi IT sektor u Srbiji svakako mogao i trebao bolje i više

Izvor: BIZLife

Foto: Pixabay