Zašto NIKOM ne bi trebalo da pričate svoje snove
Postoje dve velike teorije o tome zašto sanjamo. Prva teorija veruje da su snovi tumačenja našeg prednjeg mozga i da su oni samo nasumična aktivnost kičmene moždine i malog mozga tokom spavanja.
Deo objašnjenja zašto snovi mogu biti tako čudni je to da se oni stvaraju iz haosa informacija. Evolucijski stariji delovi našeg mozga su i sedište naših osnovnih emocija. Prema ovoj teoriji, emocija je na prvom mestu, a snovi nam služe da razumemo emocije. Dokaz koji ide u prilog ovoj teoriji je da se od snova do snova menja pejzaž i scenario. Na primer kada imamo snove koji nam izazivaju nervozu, sanjamo jednu neprijatnu situaciju za drugom.
Druga teorija zagovara mišljenje da se evolucijska funkcija sanjanja krije u tome da vežbamo kako da se ponašamo u opasnim situacijama. I ona ima mnogo primera koji joj idu u prilog. Ljudi obično sanjaju ono što ih je u prošlosti ugrožavalo: padanje, da nas neko juri, prirodne katastrofe, itd. Ovi zastrašujući elementi su sveprisutni u snovima, odnosno u snovima ih vidimo više nego na javi. Kao kontrast, ne sanjamo ono što nas ugrožava u moderno doba – srčane i moždane udare, itd.
Ove dve teorije se često predstavljaju kao da su međusobno sukobljene, ali se, zapravo, one upotpunjuju. Jer čak i da su su snovi interpretacije signala kičmene moždine i dalje postoji teorija koja mora da opiše kako se haotični signali smeštaju u narative koje doživljavamo kao snove i veoma je moguće da um to koristi kako bi se vežbao prilikom opasnih situacija.
Zašto imamo potrebu da pričamo o svojim snovima? Prema jednoj teoriji objašnjenje se krije u poslovici da su „dve glave bolje od jedne“. Dakle, razmatranje snova može biti dobro ukoliko nas oni pripremaju da se dobro suočimo sa opasnostima.
Sve ovo nas dovodi do toga zašto sopstvene snove smatramo interesantnim. Postoje tri razloga zasnovanih na poznatim psihološkim efektima. Prvi je vezan za negativne stvari koje nas teraju da obraćamo pažnju na životne opasnosti i zbog toga nam se čine važne.
Drugi razlog ima veze sa emocionalnim prvenstvom sanjanja – jer veliki broj naših snova nosi toliki intenzitet emocija da ljudi koji o njima slušaju, ali ne mogu da osete istu emociju jednostavno ne uspevaju da se povežu sa njima.
Obično mislimo da su snovi veoma čudni, ali, istina je da 80 odsto snova prikazuje običnu situaciju. Mi samo više pamtimo one čudnije i više pričamo o njima. Stvari koje ne razumemo često mogu uzbuditi našu maštu, posebno u prisustvu jakih emocija.
Ako birate da govorite o svojim snovima, izaberite one u kojima se sa problemom suočavate na novi način.
Izvor: BIZLife
Foto: Pixabay
Piše: A. M.
