ZBUNJIVANJE SAGOVORNIKA: Kako prepoznati spekulativne elemente?
Piše: Dijana Carić, autor knjige ‘Umetnost pregovaranja’
Sve više smo svedoci ali i žrtve verbalnih atrakcija, semantičkih koreografija i dijalektičkog žongliranja koji se koriste u svrhu zbunjivanja sagovornika. Sun Cu je to objasnio ovako: “U napadu je vest onaj vojskovođa čiji protivnik ne zna šta da brani, a u odbrani je vest onaj čiji protivnik ne zna šta napada”. U tom cilju, velika pažnja se poklanja psihologiji sukoba, koja podrazumeva pobedu neprijatelja pre nego što do bitke i dođe.
Kako to izgleda na terenu argumetacije?
U procesu argumentacije mogu se koristiti retoričke (kooperativne) ali i spekulativne metode. Spekulativne metode sagovornik koristi u cilju zbunjivanja druge strane odnosno u manipulativne svrhe. U nastavku ću izneti nekoliko spekulativnih metoda argumentacije, ne sa ciljem da ih koristite već sa ciljem da ih prepoznate:
- Preuveličavanje važnosti nebitnih stvari – to je slučaj kada sagovornik insistira na nekim banalnim stvarima koje smo izgovorili.
- Verbalni manevar – sagovornik pokušava da promeni temu za koju nema valjane argumente, tj. da pokrene temu za koju ima spremnu argumentaciju.
- Zasipanje nebitnim informacijama – na taj način druga strana pokušava da se udalji od teme, da dobije na vremenu kako bi razmislila ili da nam jednostavno odvuče pažnju sa bitnih stvari.
- Iskrivljavanje onoga što smo rekli – sagovornik uporno tvrdi da smo rekli nešto što nismo. Na taj način mi umesto da branimo ono što smo rekli, počinjemo da dokazujemo da nešto nismo rekli. Cilj sagovornika je da nam iscrpi energiju, jer stratezi ne troše svoju snagu već snagu protivnika.
- Sugestivna pitanja – pitanja sa kojima se sagovornik već navodi na odgovor ili zaključak. To su pitanja tipa: Zar ne mislite da…? Slažete li se da…..?
- Alternativna pitanja – ovakvim pitanjima nas sagovornik navodi da se odlučimo između dve opcije, kao da ne postoji treća alternativa. Ova pitanja mogu biti i kooperativnog karaktera, u zavisnosti od namere sagovornika i načina na koji ih koristi.
- Kada sagovornik ne može osporiti istinitost teme onda osporava kredibilitet govornika, po sistemu dobro poznate izreke: “Boranija najbolje zna ko krade meso! Ali ko još veruje boraniji?”
Izvor: BIZLife
Foto: Pixabay
