Da li je menadžerska bolest znak slabosti?

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Pixabay

Prema zvaničnim podacima, svet je u 21. veku doživeo dve velike epidemije – epidemiju virusa H1N1, koja je obeležila 2009. godinu, i epidemiju koronavirusa, koja još uvek nije potpuno ugašena. Ipak, ovaj vek obeležila je još jedna epidemija, koju živimo već godinama unazad i koja nema tendenciju gašenja. Svetska zdravstvena organizacija nazvala ju je – zdravstvena epidemija 21. veka. Možda pogađate, u pitanju je STRES.

Tekovine modernog doba znatno su olakšale svakodnevni život, ali moglo bi se reći da podjednakim intenzitetom uzimaju svoj danak. Iako je kliše, činjenica je da se živi sve brže, a da je obaveza sve više. Stres je u toj jednačini neizbežan, a posledice koje ostavlja često su nesagledive.

Stanje stresa izazvano je potrebom ljudskog organizma da odgovori na prepreku, promenu ili neki nadražaj iz čovekove okoline. To je odgovor organizma na nešto što se doživljava kao napad ili pritisak.

Emocionalni (psihološki) simptomi stresa najčešće su nezadovoljstvo poslom, napetost, anksioznost, razdražljivost, pojačani strah (da neće zadovoljiti svoje okruženje, od gubitka posla, od finansijske propasti itd.), a najbolje rešenje za to je otkrivanje uzroka problema, smatra naša sagovornica, psiholog Mia Šaulić.

„Pritisak da se ispune radni zadaci, ispoštuju rokovi i slično ono je što prvenstveno i počne ljude da opterećuje i na šta se žale. Bitno je imati svest o uticajima stresa na celokupno funkcionisanje osobe, jer tada može da se usmeri na to kako da se sa tim stresom bolje nosi”, kaže ona za BIZLife magazin.

Bolja plata – lošije zdravlje

Ljudi se neretko, zbog velike želje i ambicije da posao obavljaju na najbolji mogući način, suočavaju sa bolešću koja je nazvana „menadžerska bolest” i koja je, uglavnom, karakteristična za osobe na visokim pozicijama.

Naša sagovornica bolest „visoke odgovornosti” definiše ovako:

„Menadžerska bolest predstavlja skup psihofizioloških simptoma koji se javljaju usled produženog delovanja stresora povezanih sa poslom kod ljudi koji se nalaze na različitim odgovornim i zahtevnim pozicijama.”

Međutim , ono što je veoma paradoksalno kada je u pitanju menadžerska bolest jeste to što baš osobama sa visokom odgovornošću okolina najviše zavidi na uspehu i doživljava ih kao osobe koje nemaju ništa drugo da rade osim da uživaju u dokolici i luksuzu. Objašnjavajući uzrok pojave menadžerske bolesti, Šaulićeva kaže da je jedan od glavnih to što ljudi „posao nose kući i žive sa njim”.

„Stvorila su se nova zanimanja koja ljude čine podložnijim psihosomatskim bolestima i koja nemaju vremensko ograničenje, veoma su kompetitivna, tempo rada je brži, a ljudi posao nose kući i žive sa njim. Pri tom su za to slabije nagrađeni, pred nosom im večito visi neka ’šargarepa’, bonus koji bi trebalo ostvariti. Zato možemo reći da je stres one vrste o kojoj mi ovde govorimo u savremenom radnom okruženju intenzivniji i, svakako, glavni okidač za razvoj menadžerskog sindroma”, kaže ona.

Iako odgovorne pozicije uglavnom sa sobom nose i veoma visoke plate, odgovornost ih neretko odvede u bolest, čiji se tretman, prema mišljenju naše sagovornice, zanemaruje.

„Mislim da je menadžerski sindrom poznat i prihvaćen kao pojava i u našoj sredini, ali da se njegov tretman, jednostavno, zanemaruje. Ovo ne iznenađuje s obzirom na to da su psihički i drugi poremećaji povezani sa njima tabu tema u našem društvu, a stigmatizacija ljudi koji zatraže pomoć uobičajena stvar”, smatra Šaulić.

Osim toga, prema njenim rečima, psihosomatske tegobe mogu biti percipirane kao znak slabosti u radnom okruženju, zbog čega su osobe koje od njih pate sklone da ih negiraju ili kriju. Zbog toga je rasprostranjenost menadžerske bolesti, zapravo, veoma teško merljiva, a problem u statistici posledica je mešanja pojmova u klasifikaciji poremećaja.

„Možemo reći da je menadžerska bolest rasprostranjena kod najmanje trećine radne populacije, a rekla bih da se procenjuje da je u pitanju daleko veći broj (od 50 do 60 odsto), što je posledica brkanja određenih pojmova u samoj klasifikaciji poremećaja”, smatra Šaulićeva.

Karakteristike, faktori i rešenje

Do ove bolesti dolazi postepeno, kroz povremenu pojavu različitih psiholoških i telesnih simptoma koji dobijaju hroničan tok i intenziviraju se.

„Najčešće se javlja anksioznost, razdražljivost, povlačenje iz socijalne sfere koja nije vezana za posao, sniženo raspoloženje, glavobolja, nesanica, pojačano znojenje, panični napadi, kardiovaskularni i gastrointestinalni problemi, bolovi u grudima, mišićno-koštanom sistemu, endokrinalni poremećaji itd.”,

objašnjava psiholog Mia Šaulić i dodaje da su neki od faktora koji utiču na menadžersku bolest konstitucija i trenutni kapaciteti osobe, strategije prevladavanja stresa, odnosi i podrška u radnom i ličnom okruženju, kompetencija za obavljanje radnih zadataka itd.

Činjenica je da osoba, što je na višoj hijerarhijskoj poziciji, ima veću odgovornost i opterećenje, pa samim tim i strah od neuspeha i gubitka ugleda. Ipak, u slučaju da strah evoluira do bolesti, potrebno je preduzeti neke korake u sopstvenoj režiji, od kojih je prioritet stručna pomoć. Međutim, pored toga, veoma je važno naučiti da odvojimo poslovnu sferu od drugih sfera u našim životima, raščistimo sa prioritetima i ponašamo se u skladu sa njima, smatra Mia Šaulić.

„Bolja organizacija posla, raspodela odgovornosti i radnih zadataka predstavljaju situacione faktore koji značajno doprinose smanjenju stresa na poslu, dok različiti načini ventiliranja – razgovor, sport ili neki hobi, zdrava ishrana, majndulnes i tehnike disanja i relaksacije – mogu da umanje dejstvo poslovnih stresora kad oni već postoje”, kaže Mia.

Ona zaključuje da je veliki problem to što se nedovoljno brige posvećuje psihofizičkoj dobrobiti zaposlenih, što bi na dugoročnom planu dalo veoma pozitivne rezultate na produktivnost u radu.

_______________________________________________________

Rizična grupa?

Menadžerska bolest je karakteristična za osobe koje se nalaze na visokim pozicijama i koje imaju veliku odgovornost. Međutim, to što neko ne obavlja funkciju menadžera ne mora da znači da ne spada u rizičnu grupu.

„Ovaj sindrom se može javiti u različitim organizacionim strukturama (ovde najpre mislim na linijsku organizaciju) – kod zaposlenih na nižoj poziciji u poslovnoj hijerarhiji, kod preduzetnika, visoko motivisanih osoba zaposlenih na mestu sa radnim rizicima, velikim radnim zahtevima, visokom odgovornošću itd.”, kaže psiholog Mia Šaulić.

_________________________________________________________

Premorenost

Premorenost poslom biće od 2022. godine u rangu sa prehladama i sličnim oboljenjima zbog kojih je potrebno posetiti doktora, utvrditi simptome i dobiti prepisanu terapiju, odlučeno je polovinom prošle godine.

Svetska zdravstvena organizacija opisala je premorenost kao bolest uzrokovanu hroničnim stresom na poslu. Ova odluka je ozvaničena nakon što je godinu razmatrana kao moguća opcija.

Izvor: BIZLife magazin

Foto: Pixabay

Piše: Jelena Jevtić