Iskrena ispovest vlasnika kompanije: Kako sam preživeo BURNOUT i naučio važne lekcije

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Pixabay

Suosnivač i izvršni direktor kompanije Buffer podelio je svoje iskustvo sa izgaranjem na poslu (burnout), odmorom od posla i kompanije i onim što je naučio o važnosti brige o samom sebi.

Njegovu priču i važne lekcije prenosimo vam u potpunosti.

„Sredinom 2017. doživeo sam burnout koji je rezultirao prinudnim šestonedeljnim odmorom.

Želim u potpunosti da podelim svoju priču u nadi da će ona moći da pomogne svima koji dožive izgaranje.

KAKO JE POČELO: GODINA PROMENE, STRESA I GUBITKA

Početak mog izgaranja seže do kraja 2015. godine. Moj partner i ja razilazili smo se po pitanju naše vizije o budućnosti kompanije, što se nastavilo i tokom 2016. uprkos tome što smo nekoliko puta pokušali da pronađemo zajednički jezik.

Sredinom 2016. godine, finansijski problemi rezultirali su brojnim otkazima u Bufferu, a početkom 2017. su i suosnivač Buffera i CTO napustili kompaniju.

Bilo je to previše promena, stresa i gubitaka za kratko vreme. Paul Graham, jedan od osnivača Y Combinator-a, rekao je „o startupu možete razmišljati kao o načinu da kompresujete čitav radni vek u nekoliko godina“, i bio je u pravu.


Pored stresa na poslu, moja partnerka Jess i ja imali smo izazove i u našoj vezi. Sada shvatam da smo i Jess i ja imali mnogo spoljnih stresora u to vreme koji su sve zamaglili i učinili nas negativnim, tvrdoglavim i teškim. Srećan sam što mogu da kažem da smo to prebrodili i da smo se nedavno i venčali.

ADRENALIN ME JE „DRŽAO“

Uprkos svemu što se dešavalo, mogu reći da dok sam vežbao i održavao dobru formu i kada sam bio optimističan po pitanju budućnosti kompanije, adrenalin je bio taj koji me je gurao napred.

Znao sam da moram da izvučem kompaniju iz ovog tranzicionog perioda. Zato što mi je stalo do Buffera i svih zaposlenih i ništa nije moglo da me zaustavi.

Sećam se, na primer, da sam pojedinačno razgovarao sa svakom osobom u kompaniji preko video-poziva jedan na jedan o odlasku mog partnera, suosnivača Buffera i CTO-a dve nedelje nakon što su se te promene desile. Razgovarao sam sa više od 80 ljudi pojedinačno. I to je bila jako dobra odluka.

Ovo je za mene bio izuzetno važan trenutak, da mogu lično da razgovaram sa timom i objasnim sve događaje iz prethodne godine. Morao sam da vratim poverenje tima u kompaniju nakon svih promena i da se jednostavno povežem sa ljudima. Za to je bilo potrebno mnogo energije.

Do proleća 2017. kompanija je bila mnogo stabilnija. Čim je adrenalin opao, moje telo i um iznenada su shvatili i zapravo osetili sve što sam prošao. Tada sam doživeo burnout. Adrenalin je samo maskirao stvari.

„NIJE ME BILO BRIGA“

Ovako bih opisao svoje iskustvo izgaranja: izgubio sam motivaciju. Samo me nije bilo briga. Znao sam duboko u sebi da mi je stalo. Nisam mogao ujutro da ustanem iz kreveta. Bio sam preosetljiv, pesimističan, emotivan i ranjiv. Ništa me nije moglo pokrenuti ni usrećiti. Mnogo sam plakao, sam i pred ljudima koji su mi bliski.

Znao sam da moram nešto da učinim, jer u takvom stanju nisam mogao da vodim kompaniju. Na kraju sam, zahvaljujući izuzetnoj podršci mog tima, odlučio da odmorim od Buffera. Napisao sam dopis timu u kojem sam napisao svoje planove i delegirao odgovornosti, a onda sam se odjavio sa Slacka i gotovo odmah otišao na odmor.


Nisam planirao ništa konkretno za svoj odmor, a nisam imao ni tačno određen datum kada je trebalo da se vratim u firmu. Znao sam samo da ću se vratiti kada budem u emocionalno i mentalno boljem stanju.

KAKO SAM NAPUNIO BATERIJE NA ODMORU

Prvih nekoliko dana nisam radio ništa. Budio sam se kasno, gledao YouTube, planinario sa prijateljem, išao u duge šetnje. Tako je bilo nekoliko nedelja. Počeo sam mnogo da vežbam jer sam imao svo vreme sveta. Raspoloženje mi je bilo sve bolje pa sam odlučio i da napravim neke planove. Tako sam otišao na nedelju dana u Dominikansku Republiku i rešio da naučim kajtsurfing.

Ponekad me ljudi pitaju kako sam izdržao a da uopšte ne proverim šta se dešava u kompaniji. Odgovor je da sam bio toliko iscrpljen i demotivisan da mi to nije palo na pamet. Imao sam puno poverenje u svoj tim.

Na ovoj pauzi sam takođe počeo da idem kod terapeuta. Redovno posećivanje terapeuta je nešto što ne mogu dovoljno da preporučim. Do danas se još uvek srećem sa svojim terapeutom svake treće nedelje.

Otprilike treće-četvrte nedelje pauze osećao sam se mnogo bolje. Osećao sam se lakše. Ponovo sam dobio energiju i motivaciju i uzbuđenje zbog kompanije. Obećao sam da ću biti bolji prema sebi.

Verujem da je izgaranje kroz koje sam prošao moguće izbeći i nadam se da ovo može pomoći svima koji možda osećaju da su na ivici.

SPREČAVANJE BURNOUTA: MOJE VELIKE LEKCIJE

Bez obzira za kakvu firmu radite, ja bih preporučio neke jednostavne stvari koje možete da uradite kao pojedinac da biste sprečili izgaranje.

Stvorite naviku da svake godine uzimate jedan pravi odmor. Ovo je zaista važan korak u prevenciji.

Nađite hobi. Ključna prekretnica u mom oporavku od burnouta bilo je ponovno otkrivanje hobija u kojima sam uživao pre Buffera, poput skijanja, surfovanja, planinarenja i brdskog biciklizma.


Nađite terapeuta, čak i ako vam se ne čini da vam je potreban. Iz mog iskustva, bolje je uspostaviti te veze nego potpuno potonuti pa tek onda tražiti terapeuta.

Ako osećate da izgarate i razmišljate da odete na odmor, uradite to bez planova. Planovi će vam doneti samo još stresa.

BURNOUT SE MOŽE DOGODITI SVAKOME

Ako niste doživeli izgaranje i ne znate šta je to, lako je verovati da vam se to nikada ne može dogoditi – posebno ako ste na početku karijere.

Nadam se da će moja priča pomoći drugima koji su blizu ili aktivno doživljavaju izgaranje. Zaista verujem da ako odvojite vreme da se oporavite od izgaranja, možete se vratiti jači nego ikad“.

Izvor: BIZLife

Foto: Pixabay