Nauka dokazala: Deca su nam sve gluplja, 90-ih se nešto dogodilo

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Pixabay

Tokom prošlog veka svaka generacija odrastala je u inteligentnije ljude od svojih roditelja.

Na standardnim testovima inteligencije, koje su deca polagala u većini zemalja razvijenog sveta, prosek bi se svakih nekoliko godina pomerao naviše. Ono što je bio prosečni IQ 1950. daleko je ispod proseka izmerenog, na primer, 1980. godine.

Taj fenomen dobio je ime Flinov efekt, po naučniku Džejmsu Flinu, Novozelanđaninu koji je jedan od prvih opazio ovaj trend. Kako se testovi inteligencije redovno standardizuju – kalibriraju prema velikom broju ispitanika kako bi se procenio prosek i odstupanja – tako bi svaka generacija postizala identične rezultate na testovima.

Tek kada su Flin i kolege odlučili da uporede rezultate iz više generacija, shvatio je da se prosek pomera na gore. Svake decenije prosečan koeficijent inteligencije narastao bi za oko tri boda. Ono što je 1980. godine bio IQ 100, meren 1930. bio bi IQ 115.

Flinov efekt važio je tokom većeg dela 20. veka – svaka generacija postajala je sve inteligentnija, ali sve više podataka ukazuje na zabrinjavajući kraj ovog trenda te preokret u drugom smeru. Kolektivni koeficijent inteligencije, čini se, počeo je da pada širom sveta.

Šta se dogodilo?

Od početka 90-ih godina prošlog veka do danas IQ je počeo da pada širom razvijenog sveta i ovaj trend su prvo opazili norveški naučnici, koji su proučavali rezultate testova inteligencije vojnih regruta između 1950. i 2002. Podaci iz prošlog veka većinom su bili u skladu s Flinovim efektom, ali sredinom 1990-ih Flinov efekt je nestao i koeficijent inteligencije je počeo da pada.


Usledile su zabrinjavajuće potvrde novog trenda, dobijene iz podataka o inteligenciji danskih regruta, potom podaci iz Ujedinjenog Kraljevstva koje je prikupio sam Flin. Prema studiji iz 2009., prosečan koeficijent inteligencije 14-godišnjih Britanaca pao je za oko dva boda između 1980. i 2008.

Čovečanstvo je, čini se, došlo do vrhunca kolektivne inteligencije, i krenulo unazad.

Šta je uzrokovalo pad?

Kontroverzni naučnik Ričard Lin smatra da do pada u koeficijentu  inteligencije dolazi zato što ljudi s nižim koeficijentom inteligencije u modernom društvu imaju više dece.

Na papiru zvuči logično – reč je o premisi kultne komedije “Idiokracija” iz 2006. godine, u kojoj obrazovani ljudi visokog IQ-a imaju sve manje i manje dece, dok se propalice koje žive u kamp-kućicama razmnožavaju kao zečevi.

Međutim, nova norveška studija pokopala je sve njegove tvrdnje. Naučnici Bernt Bratsberg i Ole Rogeberg iz Ragnar Frisch centra za ekonomska istraživanja u Oslu objavili su prošle godine detaljno istraživanje u prestižnom naučnom časopisu PNAS u kojem se navodi da su za pad prosečnog IQ-a odgovorni uticaji iz okoline.

Flin pretpostavlja, iako za to još nema nikakvih konkretnih dokaza, da je kultura mladeži stagnirala, ili da se doslovno zaglupila. Izražava i zabrinutost da se kultura mladeži danas fokusira primarno na računare i video igre umesto na čitanje i međusobne razgovore. Stručnjak Ričard Grej takođe upozorava da takva kultura dodatno ojačana pametnim telefonima, ne podstiče čitanje, a mladima olakšava da uče bez razumevanja, samo kako bi prošli testove. Međutim, brojna istraživanja konzistentno pokazuju kako igranje video igara razvija mozak i podiže koeficijent inteligencije.

STO ima još jezivije objašnjenje

Svetska zdravstvena organizacija (WHO) ima jedno još jednostavnije i jezivije objašnjenje: porast zagađenja vazduha. Bez obzira na nastojanja modernih društva da se minimizira zagađenje, pogotovo izraženo ekološki nastrojenih država poput Norveške, zagađenje vazduha je danas globalno. Procenjuje se kako porast mikročestica u vazduhu utiče na zdravlje čak 90 odsto svetske populacije.

Kao što su bolje zdravlje i bolja hrana dugo vremena činili decu sve pametnijom, globalno zagađenje moglo bi biti odgovorno za usporavanje i zaustavljanje njihova razvoja. Ako nešto hitno ne učinimo, pitanje nije samo kakav ćemo svet ostaviti svojoj deci, nego i kakvu ćemo decu ostaviti tom svetu.

Izvor: Jutarnji list

Foto: Pixabay