NUTRICIONISTI: Šta podrazumeva pravilnu ishranu?
Zdrava i uravnotežena ishrana, redovna fizička aktivnost, dovoljno sna, izbegavanje negativnih navika, kao što je preterana konzumacija alkohola i pušenje, zajedno mogu imati blagotvoran učinak na zdravlje čoveka, ali i pomoći u tretiranju nastalih oboljenja i preventirati neke bolesti. Ovakav način života pozitivno utiče na njegov kvalitet i čovekovo raspoloženje, a samim tim, i na efektivnost u dnevnim obavezama i poslu.
Danica Bukumirić, nutricionista
„Pravilna ishrana za sve podrazumeva pet obroka ‒ tri glavna obroka i dve užine, koje treba uzimati u približno isto vreme. Poželjno je da hrana bude raznovrsna, a ono što bi svakoga dana trebalo da se nađe na stolu jesu žitarice od celog zrna, što više voća i povrća, meso, i to pre svega belo meso i riba, uz izbegavanje crvenih vrsta mesa. Poželjno je izbegavati unos belog šećera, a ugljene hidrate unositi preko voća.”
Milka Raičević, nutricionista
„Pri odabiru namirnica treba biti veoma oprezan. Tržište hrane obiluje raznovrsnom ponudom, a na nama je da napravimo izbor koji je najbolji za naše zdravlje. Međutim, potraga za namirnicama bez štetnih dodataka, kao što je šećer, ume da bude pravi izazov. Skriveni šećeri se nalaze u kečapu, majonezu. Kada pojedete voćni jogurt i sendvič od bele kifle sa dva parčeta neke salame, kečapom i majonezom ‒ zadovoljili ste dnevnu potrebu, koja iznosi 5‒7 kašičica.”
Prof. dr Katarina Lalić
„U ovakvim slučajevima treba biti veoma pažljiv, mudro čitati navedene informacije na ambalaži, ali i promišljati šta iza svega napisanog još tu može da se nađe, naročito kada su u pitanju osobe s dijabetesom. Čak i sokovi na kojima piše kako ne sadrže šećer, ipak ga sadrže, jer njega ima u samom voću. Takav natpis znači samo da su oni bez dodatnog šećera. Naravno, uvek je upitno i to da li je sok od 100 odsto voća, budući da i oni obično sadrže veliku količinu šećera.”
Snežana Živković, nutricionista
Pri odabiru namirnica za pripremu obroka najpre bi trebalo proveriti rok upotrebe, kao i kalorijski unos, kako bismo znali koliko tog proizvoda možemo da pojedemo. Bitan je sadržaj ugljenih hidrata i koja vrsta je u pitanju ‒ da li su to složeni ili prosti ugljeni hidrati, šećerni koncentrati, dodati sirupi i veštački zaslađivači. Važna su biljna vlakna, jer ona ne dozvoljavaju nagli prelazak šećera u krv, duže se vare i produžavaju osećaj sitosti. Trebalo bi da odrasle osobe unesu od 25 do 30 grama tih vlakana, a mlađa deca pet grama, na koje se dodaje još po jedan gram po godinama starosti. Bitno je obratiti pažnju i na unos masnoća. Naime, poželjno je da to budu mononezasićene ili polinezasićene masti, a da u nešto manjim količinama to budu zasićene masnoće koje vode poreklo od namirnica životinjskog porekla. Bitan je što niži sadržaj transmasnih kiselina, koje se uglavnom nalaze u margarinima, a oni su danas zastupljeni u svim pekarskim, pa i u nekim konditorskim proizvodima. One nepovoljno utiču na krvne sudove, na šta bi trebalo da obrate pažnju osobe koje imaju genetske predispozicije za hipertenzije ili hiperinsulinemije i dijabetes. Takođe je bitan sadržaj soli, naročito kod osoba sa nefrološkim problemima ili problemima sa kardiovaskularnim sistemom, tj. da on bude što manje zastupljen.”
Izvor: BIZLife magazin
