Pitali smo psihologe koji nude BESPLATNU pomoć – kako sačuvati MENTALNO zdravlje?

Od uvođenja vanrednog stanja u Srbiji prošlo je 15 dana, što za većinu građana Srbije znači stanak u kući, ograničeno kretanje i ograničeno okupljanje.

Apeli koji pristižu do običnih građana baziraju se na molbama da se ostane kod kuće.

Međutim, neki ljudi se sa ovim okolnostima ne suočavaju najsrećnije. Ograničavanje kretanja uz sve dodatne mere, veliki su izazov su za sve koji imaju tendencije ka anksioznim mislima koje mogu izazvati i napade panike.

Koliko je telu teško da se privikne na nagli prestanak aktivnosti, podjednako je, ako ne i više, teško psihi da izdrži promenu stila života, posebno ako se ona kreće u negativnom pravcu, odnosno ka svesnosti ljudi da je njihovna svakodnevnica zapravo izuzetno neizvesna.

Nagli porast obolelih, prvi smrtni slučajevi koji su ubrzo dosegli dvocifrenu brojku, improvizovane bolnice, lažne vesti, opšta panika su spoljašnji nadražaji ljudske psihe. Njihova težina je u rangu sa onim unutrašnjim, kada čoveka napadaju strahovi za svoje bližnje, za svoj život i još nebrojano mnogo individualnih bojazni.

Ipak, sačuvati mentalno zdravlje u ovakvom momentu je bitno podjednako koliko i sačuvati se od virusa.  

Od samog početka ovakvih okolnosti u Srbiji, ljudi su se trudili da se organizuju kako bi pomogli onima u karantinu, kojima izlazak uopšte ili delimično nije dozvoljen. Međutim, dijapazon pomoći se, sa ozbiljnošću situacije, proširio i na neke druge vrste pomoći, poput psihološke podrške.

Osim podrške koju privatno nude psiholozi i psihoterapeuti, u ovu akciju uključio se i Savez društava psihoterapeuta Srbije koji su se organizovali tako da u svakom gradu u Srbiji postoji određen broj pomagača. Na njihovom sajtu nalaze se kontakti volontera koji nude psihološku pomoć, kao i tajming kada im se građani mogu obratiti.

Puno je onih koji nude pomoć, ali se malo ljudi odaziva

Na društvenim mrežama neretko se pojavi oglas ljudi koji nude besplatnu psihološku pomoć tokom epidemije. S druge strane, onih koji istu traže gotovo i da nema, a broj onih koji se na takve oglase javljaju izuzetno je mali.

„Potreba za psihološkom pomoći svakako postoji, ali, nažalost, mali broj ljudi je zapravo iskoristio usluge koje sam ponudila besplatno”, saglasna je jedna od onih koji su sve svoje stručne resurse stavili na rapolaganje drugim ljudima, psihološkinja Mia Šaulić.

Psihološkinja Kristina Karanović koja je svoju pomoć ponudila na Fejsbuk grupi Pomoć građanima u Karantinu-Srbija ističe da se njoj javilo oko 20 ljudi, a u međuvremenu se javilo još.

„Konkretno poziva u vezi trenutnog stanja – epidemije je bilo 20ak – ljudi se javljaju putem telefona, preko e-maila i porukama. Gotovo svi koji se javljaju imaju slično stanje. To je uglavnom strah, anksioznost i panika”, kaže Kristina za BIZlife portal.

Ona naglašava da je ipak jedino rešenje trenutne situacije u kojoj se ljudi nalaze prihvatiti novu realnost i dodaje da je sve ovo daleko od nepodnošljivog.

„Ova situacija jeste neprijatna, ali je daleko od nepodnošljive. Oni koji smatraju da je nepodnošljivo da se strpe dok traje vanredno stanje u udobnosti svojih domova verovatno ne znaju šta je zaista nepodnošljivo”.

Budite zahvalni i pridržavajte se strategije

Prema njenim rečima, ono što u ovom momentu treba da praktikujemo, jeste da budemo – zahvalni.

„Dakle, možemo da kukamo kako je jako strašno što moramo biti u domu – a možemo biti zahvalni na tome što konačno imamo vremena za čitanje knjiga, gledanje filmova, isprobavanje recepata i vreme sa porodicom, što možemo da spavamo duže i što možemo da se ušuškamo u krevetu… spisak stvari na kojima možemo biti zahvalni je dug”, objašnjava psihološkinja Kristina Karanović za naš portal.

Svesna otežanog psiho-fizičkog života u trenucima trajanja epidemije još jedna psihološkinja ponudila je besplatnu psihološku pomoć. Ivana Adžemovic, po struci psiholog i psihoterapeut pod supervizijom kaže da iako je situacija u kojoj se danas nalazimo teška i puna izazova ipak ima i dobrih vesti.

„Dobra vest je što postoje strategije koje nam mogu pomoći da očuvamo naše psiho-fizičko zdravlje tokom vanrednog stanja: 1. Poštovati bezbednosne i higijenske mere, 2.Ograničen pristup informacijama o koronavirusu ( maksimum 2 puta dnevno ) i pratiti samo pouzdane izvore, 3.Organizovati i održati rutinu, 4. Hraniti se zdravo, imati redovan san, održavati ličnu higijenu i baviti se fizičkom aktivnošću, 5. Pojačati online kontakte sa voljenim osobama, 6. Vrlo je važno pričati sa decom otvoreno, bez laži, jednostavnim jezikom koji ona mogu da razumeju”, savetuje Adžemović za portal BIZlife.

Strah ima dva lica – zdravo i nezdravo

Svako od nas je zabrinut za svoje i zdravstveno stanje svojih bližnjih. Ipak, strah je emocija koja ima dva lica, zdravo i nezdravo, tvrdi Mia Šaulić.

„Ono što nije zdrava reakcija jeste osećanje anksioznosti koje nas mori i opterećuje, a ispoljava se u vidu širokog spektra psihičkih i telesnih simptoma i utiče na naše svakodnevno funkcionisanje”, kaže Šaulić.

Objašnjavajući nezdravi strah kod ljudi, dotakla se i onog dela građana koji odbijaju da prihvate ozbiljnost situacije, stavljajući i njih u tim onih koji se zapravo bore sa anksioznošću usled epidemije.

„Nonšalantno ponašanje koje možemo videti kod jednog dela građana neretko je odraz anksioznosti, gde se ozbiljnost situacije minimizuje i negira, uprkos dostupnim podacima”, dodaje.

Kada je u pitanju zdrav strah, odnono zabrinutost, bitno je naglasiti da je on taj koji nas primorava da se čuvamo u opasnoj situaciji.

„Sprečiće nas da skinemo masku kada nam smeta, opomenuće nas da ne dodirnemo mahinalno lice i motivisaće nas da se pridržavamo onih mera koje će nam pomoći da sačuvamo svoje i zdravlje drugih ljudi”, zaključuje Šaulić.

Iako je borba protiv koronavirusa teška na globalnom nivou, što zbog brzine kojom se virus širi, što zbog toga što se sva svojstva vriusa još uvek ne poznaju dovoljno dobro da bi njegovo uništavanje postalo realnost, borba sa samim sobom usled poznavanja svih tih činjenica je mnogo teža na individualnom planu.

Svako od nas se suočava sa bojaznima koja neretko mogu da dovedu do anksioznih stanja i napada panike koji nisu prijatni za okolinu, a ponajmanje za onog ko se sa njima suočava.

Možemo mi ovo!

U rešavanju ovog problema, naše sagovornice psihološkinje uglavnom su saglasne u jednom i tvred : „MOŽEMO MI OVO!“  

„Umesto nekog tešenja ‘Ma biće sve ok’, mnogo je bolje da govorimo jedni drugima ‘Možemo mi ovo!’. I da, zaista, možemo mi ovo”, zaključuje Karanović.

S druge strane Šaulić kaže da iako ljudi misle da je situacija preteška, i da se sa njom ne možemo izboriti, najčešće se iznenadimo time koliko smo zapravo jaki.

Ono što iz čitave ove sitacije izvučemo moramo da pretvorimo u lekciju koju ne smemo da zaboravimo.

„Bitno je da uskoro, kada se vratimo nasim regularnim životima, ne zaboravimo sve navedene uvide do kojih smo dosli zahvaljujući ovom vanrednom stanju koji bi mogli da nam omoguće kvalitetniji i ispunjeniji nastavak”, zaključuje Adžemović.

Izvor: BIZlife/Jelena Jevtić

Foto: Beta, Pixabay