POZNATI GASTROENTEROLOG ODGOVARA: Kako se rešiti nadutosti?

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Promo

Svaka osoba u crevima ima određenu količinu gasova koja, pod normalnim okolnostima, nastaje kao posledica razlaganja sastojaka iz hrane, koju vrše bakterije koje su prirodni ,,stanovnici“ naših creva. Međutim, problem nastaje kada se gasovi i nadutost javljaju previše često, pa utiču na kvalitet života.  Prekomerna količina gasova (nadimanje), često podrigivanje, i krčanje u stomaku su dodatni simptomi koji neretko prate nadutost kod nekih pacijenata.

Sa profesorom gastroenterologije, dr Tomicom Milosavljević, razgovarali smo o tome zbog čega se nadutost javlja i kako rešiti ovaj problem.

Na šta se Vaši pacijenti najčešće žale kada je u pitanju nadutost?

Pacijenti koje muči nadutost koriste različite termine da bi opisali tačno kako se osećaju. Neki će reći da moraju da olabave svoju odeću, drugi da bukvalno, fizički vide kako im stomak poraste pod pritiskom gasova i nadutosti, dok postoje osobe koje osećaju neprijatnu punoću u stomaku, ali se ona fizički ne primećuje.

Pacijenti se svakako najčešće žale na osećaj težine i pritiska u želudcu neposredno nakon obroka. Zatim na tup bol u stomaku, odnosno u bilo kom delu debelog creva, mada su istraživanja pokazala da je najbolnije mesto sam završetak debelog creva.

Zbog čega se nadutost javlja?

Ubedljivo najčešći uzrok nadutosti je stanje poznato kao AEROFAGIJA, odnosno ‘’halapljivo“ uzimanje hrane, tokom koga se proguta i velika količina vazduha. Naravno, uzrok nastanka u mnogome zavisi od hrane koju jedemo, kao i od vrste bakterija koje razlažu tu hranu, te eventualno prisutnog funkcionalnog oboljenja, tipa: gastritis, nedostatak enzima pankreasa, intolerancija laktoze itd.

Poznate su i namirnice koje najčešće izazivaju nadutost: sveži hleb, krastavci, kupus, crni i beli luk, žitarice, pasulj, boranija, grašak, soja, sočivo, masni mlečni proizvodi, gazirana pića, veštački zaslađivači. Zato pacijentu uvek savetujemo da vodi svoj dnevnik ishrane i eliminiše namirnice za koje sam utvrdi da mu smetaju.

Ako to ne pomogne, šta preporučujete od dijagnostičkih procedura?

Svakako treba uraditi laboratorijske analize, zatim ultrazvuk trbuha i eventualno endoskopska ispitivanja digestivnog trakta.

Šta savetujete Vašim pacijentima? Kako da preveniraju i ublaže nadutost?

Pacijentima prvo savetujem da naprave promene u svojoj ishrani. To znači da se potrude da smanje unos namirnica koje im izazivaju osećaj nadutosti, da praktikuju češće, a manje obroke i da naravno izbegavaju obroke „s nogu“ i tzv. brzu hranu. Jako ja važno da hrana koju unose bude bogata celuloznim vlaknima, da se pravilno kombinuju obroci i da se reguliše ritam pražnjenja.

A ako promena načina ishrane ipak nije dovoljna?

Ako je pacijent sve prethodno primenio, ali i dalje ima problem sa gasovima, ono što savetujem je da pokuša sa upotrebom preparata koji se u apoteci mogu dobiti bez recepta, kao što su probiotici, spazmolitici ili tzv. antipeneća sredstva.

Kakvo je mesto i uloga probiotika u prevenciji i smanjenju simptoma nadutosti?

Probiotski preparati su potpuno prirodni i mogu se koristiti u dužem vremenskom periodu. Posebno je klinički proučavan soj Lactobacillus plantarum 299v, koji je otkriven i patentiran u Švedskoj 80-tih godina prošlog veka. Na našem tržištu se nalazi već 10 godina pod zaštićenim imenom Flobian®. Lp 299v deluje lokalno u crevima sprečavajući nastanak gasa i tako uklanja uzrok problema. Potpuno je bezbedan za dugotrajnu primenu, a u tretmanu nadutosti i gasova savetuje se primena najmanje 4 nedelje radi ostvarivanja punog efekta. Kliničke studije pokazuju da je kod takve primene čak 9 od 10 zadovoljnih pacijenata.

Imate li poruku za kraj? Za kraj bih naglasio da povremena nadutost uglavnom ne predstavlja problem. Međutim, ukoliko se i pored primenjenih mera simptomi otežanog varenja ne povuku, ili čak budu praćeni dodatnim tegobama, kao što su mučnina, povraćanje, bolovi, prisustvo krvi u stolici, opstipacija ili dijareja, neophodno je da se javite vašem lekaru kako bi bili sigurni da ne postoji neka druga prikrivena bolest.

 

Izvor: BIZLife

Foto: Promo

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Polja označena sa * su obavezna.