Stručnjak nam otkriva lek za stres

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Privatna arhiva

Veći deo dana čovek provodi na poslu, stoga je izrazito važno da bude svestan kakav uticaj to okruženje ima na njega. Kako nam je rekao soft skils trener i psihoterapeut Zoran Ilić, stres se nalazi u prva tri mesta na listi problema na poslu zbog koga zaposleni traže pomoć.

Kako je kazao, na većini treninga stres menadžmenta, u individualnoj psihoterapijskoj i koučing praksi, ljudi najčešće govore o sledećim stresorima: opterećenju obimom posla – zbog čega se predugo ostaje na poslu ili se posao nosi kući, rokovima i nerealnim targetima. Isto tako navode i bavljenje nevažnim poslovima, preuzimanje tuđih radnih obaveza (i lošoj međusektorskoj saradnji), potpun nedostatak kontrole nad procesom rada, pad zadovoljstva i nemotivisanost, pre svega zbog izostanka pohvala i naredbodavnog odnosa menadžera.

Ilić je istakao da je stres prvo na šta se ljudi pozovu kada se razbole.

„Stres nije bolest, ali može da izazove ili pogorša mnoge bolesti. Pored mnogih telesnih psihosomatskih bolesti, vrlo čest je gubitak entuzijazma i tzv. ‘burn out’, sindrom izgaranja“, kazao je Ilić.

On je objasnio da je jedan od prvih simptoma „sagorevanja“ na poslu, pored osećaja umora i cinizma, a kako je naveo, stres oštećuje imunitet, ubrzava proces starenja i slabi pamćenje.


Mladi se vrlo retko zadržavaju više od tri godine na jednom poslu

Kako je Ilić rekao, mladi obično napuštaju kompaniju ne zbog male plate već pre svega zbog odnosa menadžera prema njima i zbog loše atmosfere u timu.

„Ako samo toj osobi smeta kolektiv, a svi drugi se dobro osećaju – ta osoba treba da stavi prst na čelo i pokuša da se prilagodi, jer ‘ekser koji štrči biva zakucan’. Ako to ne ide, treba da se obrati svom lideru ili HR službi. Ako se više osoba žali na lošu atmosferu u timu, to može, i mora biti tema za tismki sastanak. Poslednja solucija je napuštanje kompanije“, istakao je on.

Kako se “boriti” protiv stresa koji je izazvan poslom

Ono što svako treba da uradi je da dobro izbalansira posao i privatni život, obaveze i zadovoljstva.

„Određivanje prioriteta je značajno. Tu obično grešimo tragajući za najbitnijim, perfekcionisti imaju problem jer je sve bitno. Bolje je nešto eliminisati i promeniti standard – umesto ‘perfektno’- novi standard je ‘dovoljno dobro’, poručio je Ilić.

Što se komunikacije tiče – dobra vest je, kako kaže, da se emocionalna inteligencija i asertivnost mogu naučiti.

„Kada padne motivacija i nestane volja – dobro je zapitati se: ‘koji su razlozi zbog kojih radim’, vraćanje svrsi podiže motivaciju. I na kraju – treba razvijati kulturu posete kouču ili psihoterapeutu. Najbolji lek za stres je: reći NE i zatražiti pomoć„, istakao je Ilić.

Izvor: BIZLife

Foto: Privatna arhiva

Piše: T. K.