Zašto naš SAN postaje manje kvalitetan POSLE PONOĆI?

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Pixabay

Osećate se umorno? Evo zašto bi razlog mogao da bude to što ne odlazite na spavanje pre ponoći.

Uprkos činjenici da mnogi od nas i dalje rade od kuće, pa se stoga i kreću manje od uobičajenog i spavaju do kasnije ujutro, neretko uhvatimo sebe kako zaspimo mnogo ranije nego što bi to hteli sebi da priznamo.

Imajući to u vidu, mnogi ljudi sada traže načine da poboljšaju svoj ritam spavanja, pogotovo sada kada imamo više vremena da isprobamo različite rutine spavanja.

Međutim, kako se danas toliko govori o spavanju, često ne možemo da razaznamo u šta bismo trebali da verujemo. Od ideje da možete lažirati spavanje, pa sve do preporuke da vam čaša vina može pomoći da se uspavate (netačno), kruži mnoštvo dezinformacija i lažnih vesti.

Dakle, iako je opšte poznato da su sati spavanja pre ponoći najdragoceniji, ipak postoje oni koji su malo skeptični. I imaju pravo.


Naše telo sigurno ne zna kada sat otkuca ponoć. Kako to da naš san iznenada postane manje kvalitetan minut posle ponoći? Mnogi bi to mogli da odbace kao nešto što bi roditelji govorili svojoj deci ukoliko odbiju da odu na spavanje u 21.00 sat. Ali, greše.

Prema dr Nerini Ramlakan, stručnjaku za spavanje, sati koje provedemo spavajući pre nego što sat otkuca ponoć su zapravo najmoćnija faza sna i sve to ima veze sa tim kako tela reaguju na promenljivi nivo svetlosti uveče.

“Svaka ćelija u telu povezana je sa kretanjem zemlje i meseca. To je nauka – postoji međusobna sinhronizovanost”, objašnjava ona.

“U mozgu postoji područje koje se naziva cirkadijalni tajmer koji pomaže u sinhronizaciji kretanja i funkcije svake ćelije u telu sa nivoima svetlosti i tame u okruženju. Kako nivo svetlosti padne ispod određene granice, on šalje poruku pinealnoj žlezdi kroz oči, a zatim svaka ćelija u telu počinje da prilagođava svoje funkcije.”

Iako ovo možda ne dokazuje staru poslovicu da je jedan sat spavanja pre ponoći ekvivalentan dva sata sna posle ponoći, njeno objašnjenje ima smisla.

Naš cirkadijalni ritam igra suštinsku ulogu u regulaciji mnogih sistema našeg tela – uključujući krvni pritisak, telesnu temperaturu i proizvodnju hormona – tako da je jedino logično da spavanje u skladu s tim tajmerom pomaže u unapređivanju boljeg i podmlađujućeg sna.

Faza od 90 minuta pre ponoći jedna je od najmoćnijih faza sna, jer je to period kada telo ponovo vraća energiju.


“Telo se tada podmladi na svim nivoima – fizički, mentalno, emocionalno i, verujem, i duhovno. Postoji mnogo isceljenja koje se dešavaju u prvoj fazi spavanja”, objašnjava Ramlakan i nastavlja:

“To je takođe zaista važna faza za reorganizaciju mozga. Sve informacije koje dobijamo tokom dana se reorganizuju tokom te faze sna pre ponoći, a vrlo je važno da snizite nivo adrenalina – ako ste pod velikim stresom, veoma je važno da praktikujete odlazak u krevet pre ponoći.”

Ipak, veoma je važno da ne vršimo previše pritiska na sebe kako bismo postigli određenu količinu sna. Iako je 7-9 sati možda „idealna“ doza sna koju bismo svi želeli da imamo, Ramlakan želi da naglasi da je u redu i ako spavamo manje od toga – u stvari, kaže ona, ponekad stvari o kojima razmišljamo u snu, zapravo možemo da ostvarimo, tu su – pred nama.

Ako čvrsto verujemo da nam je potreban san, to nam otežava da zaspimo.

“Kada radim sa profesionalnim sportistima, jedna od stvari koju im kažem je: Ni ne razmišljajte večeras o snu – igrate za Englesku sutra, zaboravite na spavanje.”

Ramlakan zaključuje da bismo jednostavno mogli da spavamo tri ili četiri sata, ili pet sati. To je ta neophodna doza sna koja je mnogo “hranljivija” od sedam ili osam.“

Izvor: BIZLife/ Stylist

Foto: Pixabay

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Polja označena sa * su obavezna.