Životna priča Andrea Agasija za Gardijan: Ožiljci vas čine onim ko ste
Nekadašnji broj 1 priča za Gardijan o životu i tenisu, i svim teškoćama na životnom putu, i kaže: „Kad bih mogao da vratim vreme verovatno bih se penzionisao ranije.“
Pre osam godina, u svojoj sirovoj i dirljivoj autobiografiji „Open“, Andre Agasi je napisao: „Moj otac je vikao dvaput, ponekad triput, ponekad 10 puta. Jače, vikao je, jače. Udari ranije. Dođavola Andre, udari malo ranije. Nije dovoljno što vraćam svaku loptu, zmaj bljuje vatru na mene: moj otac želi da udarim jače i brže od zmaja. Želi da pobedim zmaja.“
Andre je imao 7 godina, i te 1977. godine, zmaj je u stvari bila mašina koja ispaljuje loptice, što je izmislio njegov otac Majk – bivši Olimpijski bokser iz Irana. „Ništa nije moglo više da razbesni mog oca nego kada lopta udari u mrežu. Penio je… Moja ramena su htela da otpadnu. Hteo sam da pitam: Koliko još tata? Ali nisam pitao. Udarao sam najjače što sam mogao, a onda još malo jače.“
Agasi sada ima 47 godina, osam grand slemova i srećan braka sa Štefi Graf. Neki bi njegovog oca nazvali nasilnikom, ali Agasi ga brani, i kaže da je bio jasan. Za Gardijan priča kako mu je otac jednom rekao da ako bi mogao da promeni jednu stvar to bi bila da odvede svog sina da igra golf ili bejzbol, jer bi tako mogao da igra duže i da zaradi više para.
„Ne možete da pokažete ko ste a da niste prvo bili slomljeni. Ponekad, morate da se slomite u deliće, vratite se i date još više ljudima. Ne možete da imate bilo koju ranu u ovoj igri koja ne ostavlja ožiljke. Nikada potpuno ne zaceli ali vas čini onim ko ste.“
Očigledno veoma inteligentan, Agasi je zbog tenisa zapostavio obrazovanje, ali je sada rešio da mu se vrati. „Manjak obrazovanja, manjak izbora načinili su veliki uticaj u mom životu. Uvek lebdi to pitanje – šta sam mogao da uradim? Ali nemam velikih kajanja.“
Agasi je pomogao obrazovanje najmlađih i ima 1.200 dece u svojoj školi. Pokrenuo je i online kurs za tenis preko sajta „Udemy“, što se slaže sa njegovom filozofijom da bi znanje trebalo da bude dostupno širom sveta. Jedan od zanimljivih delova kursa jeste kada objašnjava psihologiju tenisa – igrači treba da shvate da poboljšanje u igri ne može uvek da se meri pobedama ili porazima.
Ako neko zna o pobedama i porazima onda je to Agasi, i njegov pad sa svetskog mesta broj 1 te 1996. godine bila je velika lekcija za njega. „Prava tragedija dešavala se tokom mog uspeha – osetio sam se isključenim iz igre. Uprkos tome što sam bio dobar osetio sam ozlojeđenost čak i mržnju prema tenisu… Isključio sam se na više načina. U nekim slučajevima bio je to manjak rada. U drugim, bilo je to samo-povređivanje drogama. Nalazio sam mnogo načina da povređujem sebe.
…
Kada sam video svu tu decu koja imaju manjak izbora, shvatio sam koliko su oni u gorem položaju od mene. Osetio sam se privilegovanim, jer bez obrazovanja, nema nade, nema izbora, nema kraja tom padu. Jednom kada sam počeo da se fokusiram na to, tenis je postao točak za mene. Počeo sam to da cenim. Naučio sam mnogo kada sam pokušavao da se vratim na mesto br. 1. Shvatio sam da moraš da planiraš svoj rad i da radiš na svom planu. To je postalo moja mantra.“
Agasi je ponovo postao broj 1, 1999. godine. Onda je šest godina kasnije izgubio US Open od Rodžera Federera, a onda je na leto poražen u svom poslednjem meču na Vimbledonu od Rafaela Nadala.
Prokomentarisao je i igru Novaka Đokovića. Nakon što je Đoković prošle godine osvojio Roland-Garos, izgledalo je da će potući Federerov rekord slem titula. Ali počeo je da gubi.
„Da je fizička povreda u pitanju bilo bi očigledno,“ rekao je Agasi za Đokovića. „Ne gubite brzo osim ako se ne suočavate sa značajnom povredom. Tako da mora da je u pitanju nešto emocionalno, mentalno iza zavese, što samo on i njegov tim znaju. Ali, suviše je dobar da ne nađe rešenje. Istorija mu takođe daje perspektivu. Nakon što je čistio terene od gelera i delova bombi, siguran sam da zna koliko okrutan i težak život može da bude.“
Izvor: BIZLife
Foto: Youtube/Printscreen
Piše: N.V.
