Znate li ko ste?
Psihologija ličnosti proučava ljudsku ličnost– kako i zašto se ljudi razlikuju među sobom u oblicima ponašanja i iskustva, i kako te razlike utiču na naš život. Jedna od zanimljivijih teorija ove grane psihologije je situacionizam koji iznosi tezu o nepostojanju ljudske ličnosti.
Da li je ličnost iluzija?
Predstavnik situacionizma je Valter Mišel (Walter Mischel), a on polazi od ideje da je ljudsko ponašanje posledica situacije u kojoj se neko nalazi, a ne ličnosti. Mišel je tvrdio da je koncept ličnosti neodrživ jer se ljudi ponašaju različito u različitim situacijama.
Ako ne postoje dosledni obrasci u našem ponašanju i mi jednostavno reagujemo kao kameleoni na različite kontekste, onda je naša predstava o ličnosti potpuno pogrešna.
Situacija protiv ličnosti
Tvrdnja da situacije utiču na naše ponašanje je očigledno tačna. Da li mi uopšte možemo da zamislimo svet u kojem ljudi ne prilagođavaju svoje ponašanje različitim kontekstima – od razgovora sa prijateljima do razgovora za posao?
Psiholozi su pokazali da vreme i okolnosti oblikuju i uslovljavaju naše ponašanje. Kao što je jedan od osnivača psihologije Gordon Olport (Gordon Allport) primetio:
„Svi mi znamo da pojedinci mogu biti pristojni, blagi i darežljivi u poslovnim odnosima, a istovremeno nepristojni, okrutni i sebični kod kuće.“
Ali, da li ova „rastegljivost“ znači da ne postoji doslednost u ponašanju, i da li time poništava celu ideju o postojanju ličnost? Da li ne postoji sklonost nekih osoba da dosledno budu ljubaznije nego druge?
Ovde se iskustvene činjenice ne slažu. Postoji značajna doslednost u razlikama u ponašanju između osoba, kroz vreme i u različitim situacijama. Ovo nam govori da jake razlike imeđu ličnosti postoje i moguće ih je uočiti.
Što se tiče važnosti ličnosti, dokazi su pokazali da su osobine ličnosti pouzdane u predviđanju mnogih važnih ishoda, od ponašanja u društvu do načina kako se obavlja posao.
Slučaj doslednosti: maršmelou eksperiment
U maršmelou eksperimentu psiholozi su merili jačinu volje dece vremenom njihovog odupiranja ukusnoj poslastici. Ovaj jednostavan test, kako se kasnije ispostavilo, je mera osobine ličnosti koja se naziva savesnost. Ona može da predvidi iste ishode kasnije u životu uključujući uspeh u obrazovanju i opiranje uzimanju droga. A baš su rezultati ovog istraživanja u suprotnosti sa situacionizmom.
Izvor: BizLife
Foto: Pixabay
Piše: A. M.
