Evo zašto bi svi trebali da se budimo u DESET sati

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Evo zašto bi svi trebali da se budimo u DESET sati

    Za mnoge od nas rano buđenje predstavlja pravi poduhvat. Ipak, svako od nas večito pokušava da ranije započne dan. Zašto? Svi govore kako je rano ustajanje dobro za nas. Naš posao zahteva da ustanemo ranije nego što bismo hteli. Društvo to zahteva od nas. Govore nam da da bismo bili uspešni, moramo da ustajemo rano. I tako podležemo pritisku… A sve je to pogrešno.

    Neki od nas su noćne ptice. Mi smo najproduktivniji noću; kada je mirno i nema toliko „ometača pažnje“. Uživamo da se kasnije budimo i to je ok. Svako od nas je različit i svi smo mi posebni i imamo individualne potrebe. Vreme je da prestanem da se osećamo krivim zbog uzusa koje nam postavlja društvo. I šta, je uopšte, „normalno“? Normalno je relativan pojam.

    Sledeći put kada vam neko kaže da je važno da se budite rano, recite mu da je sve više studija otkrilo da ljudi pate od krize nedostatka sna i da je kasno buđenje bolje za nas jer se usklađuje sa našim organizmom.

    Šta je kriza od nedostatka sna?

    Društvo se nalazi u središtu krize nedostatka sna budući da se svi mi mučimo kako bismo prilagodili  radne sate sa ritmom našeg tela.

    via GIPHY

    „Sa deset  godina ustajete i odlazite u školu, a takav režim je usklađen sa našim ’od devet do pet’ životnim stilom. Ali se u periodu između završetka škole i zapošljavanja menja dosta stvari. Za početak, u zavisnosti od naših godina, trebalo bi da se budimo tri sata kasnije. I to je potpuno normalno“ izjavio je za Gardian (The Guardian) doktor Pol Keli (Paul Kelley).

    Najugroženija grupa ljudi je ona u starosti između 14 i 24 godine. Ovo ima daleksežne posledice po naše telo. Keli za Telegraf (Telegraph) povodom toga kaže: „Ovo šteti organizmu jer pogađa psihičke, emotivne i operativne sisteme tela…“

    Keli, dalje, kaže da nedostatak sna može voditi do iscrpljenosti, frustriranosti, anksioznosti, dobitka na kilaži, visokog krvnog pritiska, a čak može povećati šanse i za stimulativnu upotrebu akohola.

    Keli, tako, smatra da desetogodišnjaci treba da započnu dan u pola devet ujutro, šesnaestogodišnjaci  u deset, a osamnaestogodišnjaci u jedanaest. Ne samo što predlaže ovakvu promenu među mlađom populacijom, nego i smatra da radni ljudi treba da započnu svoj dan od deset sati budući da često pate od nedostatka sna što direktno utiče na njihovo zdravlje, produktivnost i kvalitet rada. Sve ovo ima svoju zasnovanost na nauci.

    Svi mi lučimo melatonin – hormon koji pomaže pri regulisanju „sata“ našeg organizma. Prema Nacionalnoj fondaciji za san (National Sleep Foundation) tinejdžeri ne počinju da luče ovaj hormon sve do 11 sati noću. Ovaj hormon se prenosi putem naše krvi tokom noći i kasnog jutra. Zbog ovoga je tinejdžerima teško da se rano bude.

    Efekti nedostatka sna su stvarni. Društvo mora da razmisli o revidiranju početka dolaska na posao i u školu kako bi nam dozvolilo  da pratimo ritam našeg tela.

     

    Izvor: BIZLife

    Foto: Pixabay

    Piše: A. M.

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    developed by Premium Factory. | powered by Premium Hosting
    Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE