10 stvari koje treba da znate o DIGITALNIM TOKENIMA
Ognjen Kurtić i Jovan Milovanović koosnivači kompanije Finspot, objašnjavaju za Bizlife portal šta su zapravo digitalni tokeni i digitalna svojina i na koji način možete trgovati njima. Finspot je startap sa misijom da malim i srednjim preduzećima olakša pristup likvidnosti, uz upotrebu najnovijih tehnologija i inovativnih finansijskih proizvoda.
Razvili su prvu srpsku online faktoring platformu koja firmama omogućava da finansiraju nedospele fakture u rekordnom roku. Pored toga, pripremaju i modul za tokenizaciju koji će fizičkim licima i kompanijama omogućiti da investiraju novac u njihov faktoring portfolio.
- Šta su digitalni tokeni?
Digitalni tokeni su zapisi na blokčejn mreži koji predstavljaju neko pravo u stvarnom fizičkom svetu.
- Kakve vrste postoje?
Uglavnom se dele prema pravu koje donose vlasniku\vlasnici. To može biti pravo na određenu uslugu, dokaz o vlasništvu, pravo glasa, učestvovanje u profitu nekog zajedničkog poduhvata itd. Takođe može biti i mešavina više prava. Dodatno, mogu biti zamenjivi ili nezamenjivi, u smislu da jedinica jednog tokena može da se zameni za drugu jedinicu istog tokena (poput kovanica dinara) ili da je svaka jedinica tokena potpuno jedinstvena (poput karte za bioskop sa naznačenim sedištem).
- Ko može da ih izda?
Izdavalac tokena može biti bilo koje fizičko ili pravno lice u Srbiji, osim finansijskih institucija pod nadzorom Narodne Banke Srbije, koje ispuni proceduru propisanu Zakonom o digitalnoj imovini.
- Kako izgleda procedura izdavanja?
Postoje različiti detalji , ali okvirno, izdavalac je dužan da napiše detaljnu specifikaciju digitalnog tokena (takozvani beli papir) koja zatim mora biti odobrena od strane nadležnog tela pre nego što može da se predstavi javnosti. Nakon odobravanja, izdavalac objavljuje inicijalnu ponudu tokena u kojoj zainteresovani kupci, opet privatna lica ili kompanije, mogu da učestvuju nakon što prođu određenu proceduru registracije. Kupci plaćaju izdavaocu vrednost u dinarima i zauzvrat dobijaju tokene u svoje blokčejn novčanike.
- Ko može da ih poseduje?
Fizička i pravna lica, osim finansijskih institucija pod nadzorom Narodne Banke Srbije, mogu posedovati tokene, sa tim što u određenim slučajevima moraju proći odgovarajuće procedure propisane od strane nadležnih tela. Na primer, ukoliko se radi o digitalnim tokenima koji predstavljaju investiranje u neki zajednički poduhvat, nadležno telo može tražiti da svi potencijalni kupli prođu KYC i AML procedure kako bi se sprečilo pranje novca ili finansiranje terorizma.
- Da li su legalni?
Da, Zakon o digitalnoj imovini koji ih reguliše je stupio na snagu u julu ove godine.
- Ko je nadležan za njih?
Narodna Banka Srbija ili Komisija za hartije od vrednosti, u zavisnosti od osobina tokena.
- Da li i kako mogu da se zamene za dinare?
Izdavalac u belom papiru definiše da li je token zamenljiv za dinare i ako jeste, na koji način. To može biti direktnim otkupom od vlasnika ili prodajom na sekundarnom tršištu, kroz zvanične berze virtuelnih valuta I digitalnih tokena.
- Kakav im je tretman u svetu?
O tome koliko su prihvaćeni u svetu najbolje govori činjenica da je Evropska investiciona Banka 27. aprila ove godine izdala obveznice u formi tokena na Ethereum blokčejn mreži u ukupnoj vrednosti od 100 miliona eura. EU, SAD, Kanada, Meksiko samo su neke od zemalja koje su regulisale ovo tržište.
- U kom smeru će se razvijati?
Blokčejn tehnologija je za ovih 12 godina omogućila pregršt inovacija na finansijskim i tržištima kapitala. Omogućila je mašinama (računarskim programima) da upravljaju I raspolažu vrednošću po unapred definisanim pravilima, što donosi potpuno nove mogućnosti čuvanja, stvaranja i deljenja vrednosti. Ona je prirodan nastavak globalnog umrežavanja koje je doneo internet I kao takva će sigurno biti deo naše budućnosti.
Izvor: BIZLife
Foto: Pixabay, privatna arhiva
