Prijavite se na naš newsletter "PREGLED DANA"

18 pisaca poziva na bojkot NIN-ove nagrade

Pisci Miro Vuksanović, Vladimir Tabašević, Muharem Bazdulj, Vladimir Kecmanović, Emir Kusturica, Dejan Stojiljković, neki su od 18 potpisnika otvorenog pisma javnosti u kojem od svojih izdavača traže da svoja dela više ne prijavljuju za NIN-ovu nagradu i pozivaju na njen bojkot, jer je, kako tvrde, izgubila smisao.

U zajedničkom pismu navodi se da bi bilo najpoštenije da odluku o najboljem romanu donesu kritičari koji sistematski prate savremeni domaći roman.

Prema njihovom mišljenju, ovogodišnji žiri, u sastavu Marija Nenezić, Branko Kukić, Ivan Milenković, Marjan Čakarević i Teofil Pančić, ne ispunjava te uslove.

U pismu pisci napominju da ne postoje nagrade koje se savršeno pošteno dodeljuju.

“Niti ima žirija za dodelu književnih priznanja koji su besprekorno kompetentni. Ne postoje nagrade za umetničko delo u kojima se vanumetnički kriterijumi, barem u izvesnoj meri, ne mešaju s umetničkim. Ni NIN-ova nagrada, u svojim zlatnim godinama, nije bila izuzetak od ovog pravila, ali su književna stručnost i intelektualno poštenje većine članova žirija koji su o njoj odlučivali činili da vanumetnički kriterijumi ipak u znatnoj meri budu podređeni umetničkim vrednostima. Zato je ova nagrada u svojim najboljim godinama imala nesporan renome. Ali ta vremena su definitivno prošla”, piše u pismu.

Potpisnici pisma su Vladimir Kecmanović, Dejan Stojiljković, Đorđe Pisarev, Emir Kusturica, Igor Marojević, Laura Barna, Lidija Jelisavčić Ćirić, Ljubica Arsić, Marko Krstić, Milan Ružić, Muharem Bazdulj, Nikola Malović, Sava Damjanov, Slaviša Pavlović, Slobodan Vladušić i Franja Petrinović.

Među potpisnicima su i dobitnici NIN-ove nagrade akademik Miro Vuksanović i prošlogodišnji dobitnik Vladimir Tabašević.

U pismu se navodi da je “nejasan kriterijum” za izbor članova žirija.

“Već preterano dugo i preterano često o ovoj nagradi odlučuju, što stručno, što moralno, a najčešće i stručno i moralno nekompetentni ljudi, za koje nije jasno po kom su merilu birani. Od trenutka u kom su nedeljne novine NIN postale vlasništvo jedne inostrane privatne kompanije, taj negativan trend primetno raste, da bi do kulminacije proizvoljnosti došlo ove godine. Bilo bi minimalno korektno da odluku o najboljem romanu srpske književnosti donesu kritičari koji sistematski prate savremeni domaći roman. Međutim, ovogodišnji žiri ne ispunjava čak ni te uslove”, piše u pismu 18 autora.

Među finalistima ove godine našli su se romani “Mulat albino komarac” Steva Grabovca, “Grozota ili…” Slobodana Tišme, “Yugoslav” Ane Vučković, “Po šumama i gorama” Milenka Bodirogića i “Pas i kontrabas” Saše Ilića.

U pismu se, između ostalog, navodi da je u skladu sa sastavom žirija, dobijen i uži izbor od deset knjiga, koji, čast izuzecima, i bez obzira na to koja su dela ušla u najuži izbor i koje će biti proglašeno dobitnikom, predstavlja “tragikomičan pokušaj da se poetička proizvoljnost promoviše kao idejni pluralizam, jalova politička korektnost kao slobodoumlje, a da se provincijalna, kolonijalna svest proglasi kosmopolitizmom”.

“Pošto ne možemo da utičemo na odluke koje se donose u okviru jedne privatne firme, naš preostali izbor jeste da ne dopustimo da u budućnosti učestvujemo u jednoj sve većoj sramoti. Od svojih izdavača zahtevamo da naša dela ne prijavljuju u konkurenciju za NIN-ovu nagradu, a od ovog i narednih, verovatno jednako spornih žirija, da ih, neprijavljene, ne uzimaju u obzir. Neminovna propast jednog, nekad relativno slobodoumnog, a danas gotovo maloumnog priznanja, tako će se ubuduće odvijati bez nas”, zaključuju autori.

Kada su dobijali nagradu nisu se bunili

Urednik kulturne rublike nedeljnika NIN Dragan Jovićević poručio je da kolegijum NIN-a određuje članove žirija za dodelu najznačajnije domaće književne nagrade.

Spisak potpisnika takozvane peticije čine i dobitnici NIN-ove nagrade, kao i oni koji su bili ove godine u konkurenciji, a koji tada nisu postavljali pitanje kompetentnosti žirija, izjavio je Jovićević.

U najužem izboru su romani Milenka Bodirogića „Po šumama i gorama“ („Orfelin“), Slobodana Tišme „Grozota ili…“ („Čarobna knjiga“), Steva Grabovca „Mulat albino komarac“ („Imprimatur“), Ane Vučković „Jugoslav“ („Partizanska knjiga“) i Saše Ilića „Pas i kontrabas“ („Orfelin“).

Izvor: RTS, agencije

Foto: Pixabay

What's your reaction?

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

developed by Premium Factory. | powered by Premium Hosting
Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

MAGAZINE ONLINE