NIJE KUĆI NEGO KOD KUĆE: Da li je to zaista važno za priču?
Da li ste i vi doživeli da nekome pričate nešto i da vas, baš kada dolazite do najbitnijeg dela, sagovornik prekine sa rečenicom: „Ne kaže se ja i Ana, nego Ana i ja.“ Većinu ovakvi prekidi nerviraju. Ali, da li su osobe koje vas ispravljaju u pravu? Da li je bitno za vašu priču to što nešto nije gramatički tačno.
Sa stanovišta linvistike gramatika je skup principa koji određuje red reči u rečenici, pisanoj ili izgovorenoj. Različiti jezici imaju različite obrasce. Srpski jezik, kao i engleski, podrazumeva na prvom mestu subjekat, zatim predikat i objekat. U japanskom jeziku, kao i mnogim drugim, red je subjekat, objekat pa predikat. Određeni učenjaci su pokušavali da nađu obrazac koji obuhvata sve jezike. Ipak, malo je lingvistički univerzalnih šablona.
Svaki jezik ima svoje zakonitosti i to uvek otvara polje za debatu. Javljaju se dva pojma: preskriptivizam i deskriptivizam. Pobornici prve grupe smatraju da jezik uvek treba da se vodi određenim pravilima. Deskriptističari vide varijacije i adaptacije kao prirodan i obavezan deo jezika.
Kroz istoriju jezici su se govorili, ali kada su ljudi počeli da se povezuju bilo je bitno pisati i napraviti jezičke norme. One su bile bitne za opšte razumevanje. Ove norme su za učen svet postale jedini pravilan način komuniciranja. Te norme je koristi tadašnji establišment, a one su ubrzo sa pisanog jezika počele da se primenjuju u svakodnevnom govoru.
Oni koji nisu pričali prateći ova pravila smatrani su pripadnicima nižeg staleža i gledani su sa podozrenjem. Stoga su oni bili prisiljeni da prihvate standarde.
Poslednje studije novih istraživača razdvajaju pisani jezik od usmenog govora, kao i njihove regultive. Većina usmenog govora je nešto što smo naučili u ranom detinjstvu i sam proces učenja nije u našem pamćenju i nije u vezi sa pravilima. U govoru veliki deo jezika čine neverbalni znakovi, raspoloženje i intonacija. Takođe, često razgovor moramo prilagoditi sagovornicima ili onima koji nas slušaju. Dodajemo sleng, skraćujemo izraze i modifikujemo razgovor u cilju bolje, brže i jasnije komunikacije.
Potrebno je ne samo baviti se time kako ljudi treba da koriste jezik već i tome kako ga oni zapravo koriste i koje su se inovacije javile u procesu. I dok debatujemo između perskriptivizma i deskriptivizma, oni se međusobno ne isključuju. Prvi treba koristiti za informisanje ljudi o ustanovljenim obrascima koji su imali smisla kroz vreme. On je bitan u poslovnom, formalnom komuniciranju i tokom razgovora ljdi kojima određeni jezik nije maternji. Deskriptivizam nam, sa druge strane, opisuje kako naš mozak funkcioniše. instinktivni načini uz koje gradimo pogled na svet.
Najbolje rečeno gramatika je skup lingvističkih, jezika kao žive materije, navika oko kojih treba da se pregovara i koje su podložne promeni.
Pogledajte video:
Izvor: BIZLife
Foto: pixabay
Piše: D.G.
