Da li EPS može biti kao ČEZ?
Umesto očekivanog gubitka od oko 200 miliona evra Elektroprivreda Srbije završila je prošlu godinu sa zaradom nešto manjom od te sume. Aleksandar Obradović, v. d. direktora Elektroprivrede Srbije, saopštiće u ponedeljak konačne finansijske rezultate poslovanja ovog javnog preduzeća u 2013, ali prema njegovim najavama EPS bi trebalo da je lane napravio profit od oko 200 miliona evra.
Taj rezultat ocenio je „kao jedan od najboljih u istoriji kompanije”. Bez svake sumnje i jeste, jer je 2012. godine napravljen gubitak od 196 miliona evra, piše Politika. Ovo je utoliko zanimljivija vest, ako se zna da je prvobitno prema poslovnom planu za 2013, bio predviđen gubitak od 22 milijarde dinara, jer je Obradović cele prošle godine bio u iščekivanju dnevnog gubitka od oko 100.000 evra.
I to je jedan deo priče. Drugi je vest, koju je pre neki dan objavio Tanjug, po kojoj je češka energetska grupa ČEZ, po vlasničkoj i proizvodnoj strukturi veoma bliska EPS-u, u čijem je predstavništvu u Srbiji radio i sadašnji v. d. direktora EPS-a Obradović, saopštila da joj pet godina uzastopce pada profit, ali da je lane, ipak, napravila dobit od 1,29 milijardi evra. To je šest i po puta više od „najboljeg rezultata u istoriji srpske elektroenergetske kompanije”.
Kao glavni razlog pada profita u ČEZ-u navode veliki pad veleprodajnih cena struje kao posledice obimne podrške obnovljivim izvorima energije, zajedno sa stagnacijom evropske privrede i nesigurnošću u pogledu regulatornih uslova u energetici.
Gde su, dakle, propusti EPS-a da dostigne bar polovinu „pada” koji beleži ČEZ? Da li je zaista jedini razlog zašto EPS nije ni blizu ČEZ-u to što nije na tržištu?
EPS je od januara 2013. na slobodnom tržištu za potrošače na visokom naponu. Od 1. januara ove godine tržište je otvoreno i za potrošače na srednjem naponu. Još četiri meseca pa će, prema najavama iz Ministarstva energetike, biti otvoreno tržište i za domaćinstva koja će moći da biraju od koga će kupovati struju.
Upitan šta mogu biti razlozi da EPS ostvari profit od 200 miliona evra, a ČEZ šest i po puta više, dr Slobodan Ružić, bivši pomoćnik ministra energetike, kaže za da razlog sigurno nije u tome što EPS nije na tržištu. Jer, on već dve godine posluje tržišno. "Glavni razlog za mali profit, „a opet jedan od najboljih u istoriji kompanije”, jeste što država poslednjih 20 i više godina cenom kilovat-časa struje vodi socijalnu politiku, odnosno čuva socijalni mir u zemlji, pa je cena struje u Srbiji i dalje najniža u Evropi", objašnjava Ružić.
Da je cena struje realna ili bar blizu ekonomske, ovo javno preduzeće bi imalo mogućnosti da napravi veći profit, a time i više investira u nove proizvodne kapaciteta. Srbija 25 godina nije izgradila nijedan novi objekat za proizvodnju struje, kaže naš sagovornik. " Drugi bitan razlog je što se u ovom javnom preduzeću decenijama zapošljavaju ljudi po političkoj i partijskoj liniji koji ni po čemu nisu potrebni EPS-u. Osim što povećavaju broj zaposlenih i dobijaju plate, nikakvu drugu dobit za ovo javno preduzeće nemaju", kaže Ružić. Naprotiv, samo su trošak.
Zašto je EPS tu gde je, a ČEZ daleko ispred čak i kada beleži profitni minus, Miljan Vuksanović, šef ekspertne grupe E četiri, kaže, da prvo treba videti na osnovu čega EPS tvrdi da je završio godinu s profitom od 200 miliona evra. "Samo ukoliko su to finansijski rezultati do kojih se došlo po međunarodnoj knjigovodstvenoj metodologiji, profit se može prihvatiti kao validan. Ako, međutim, rezultate poslovanja ne „overi” nezavistan revizor, nema osnova govoriti o zaradi, jer se u tom slučaju porede jabuke i pomorandže, odnosno ČEZ i EPS", kaže on. Ako su ovi finansijski rezultati posledica toga što se na prihodnoj strani nalaze, primera radi, zalihe uglja i plan eksploatacije, onda o profitu nema govora. S druge strane treba videti i koji su stvarni razlozi zašto ČEZ-u uporno pada profit.
