Preduzetnik mora da bira između poreza i plate
Apsurd poslovanja u Srbiji je da u ukupnom broju onih koji ne plaćaju poreze i doprinose, najviše duguju oni koji bi trebalo sami sebi da ih i uplaćuju, a čak 69 odsto neplatiša je među samozaposlenima.
To su uglavnom preduzetnici: taksisti, zanatlije, muzičari, umetnici, koji su se samozaposlili, pokazuje istraživanje Unije poslodavaca Srbije, a direktor ovog udruženja Dragoljub Rajić smatra da je razlog za ovako veliki broj neplatiša što njihovi prihodi nisu dovoljni da im obezbede normalna primanja, jer su zahvatanja države previsoka.
Prema našim podacima među dužnicima za poreze i doprinose je čak 69 odsto onih koji sami sebe zapošljavaju, preduzetnici koji sami obavljaju delatnost ili osobe koje su jedine zaposlene u svojoj firmi, kaže Rajić.
Razlog koji najčešće navode je da iz poslovanja ne uspevaju da prikupe dovoljno prihoda kako bi sami sebi uplatili poreze i doprinose i neto zaradu.
Preduzetnici objašnjavaju da, kada saberu sve dažbine i druge troškove poslovanja, kao i činjenicu da čekaju po tri do šest meseci da naplate potraživanja, mesecima kasne sa uplatom poreza i doprinosa, ili uspevaju da redovno uplate obaveze, ali im ne ostaje i dovoljno novca da sebi isplate neto zaradu.
Pročitajte i>>>Parafiskalno `cepkanje` srpske privrede
Vreme bi bilo da se konačno izvrši reforma celokupnog poreskog i parafiskalnog opterećenja preduzetnika i lica koja se samozapošljavaju i da se njihova opterećenja legalnog poslovanja spuste.
U suprotnom, ovako ne postoji nijedan iole racionalan razlog zašto bi se neko samozaposlio i osnovao firmu ili preduzetničku radnju na svoje ime, kada na taj način on ne može sebi da obezbedi ni osnovnu egzistenciju.
Opterećenja svakog ko sam sebe zaposli treba da budu minimalna, jer time taj pojedinac skida sebe sa „državne brige“ i nije potrebno da prima socijalnu pomoć, a ako razradi svoj posao, on će tada zaposliti i još nekoga.
Lek za rešavanje ogromne nezaposlenosti i istovremeno suzbijanje sive zone ne leži u davanju milionskih subvencija pojedinim kompanijama, nego u smanjenju nameta na rad i ostalih nepotrebnih troškova poslovanja, tvrdi Dragoljub Rajić.
