Ruski gas sve potrebniji Evropi
Uprkos upornim pokušajima Brisela i Vašingtona da smanje zavisnost Evrope od uvoza ruskog gasa, potrošnja ovog energenta i to prema zemljama Evropske unije, stalno raste.
To je potvrdio i generalni direktor Gazproma, Aleksej Miler predstavljajući najnovije podatke o izvozu gasa za prvih par meseci 2016. godine.
-Evropski potrošači nastavljaju sa aktivnim uvozom ruskog gasa. U januaru i februaru 2016. godine, po preliminarnim procenama, Gazprom je isporučio 29,3 milijardi kubika gasa, uključujući 7,8 milijardi Nemačkoj, 3,9 Italiji, 3.5 Velikoj Britaniji i 1,5 Francuskoj.
Sve ovo pokazuje, objasnio je on, da rast isporuke ruskog gasa na evropsko tržište pokazuje stabilnu dinamiku. Od 1. do 14. februara, izvezena količina veća je za 43,7 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine. Samo je količina gasa isporučena Nemačkoj tokom ovog perioda porasla je za 31,4 procenata.
Miler je, dodao, da je u prve dve nedelje februara, Gazprom isporučio Italiji preko milijardu kubika gasa što je 70 odsto više u poređenju sa istim periodom 2015. godine.
Za to vreme Evropska komisija najavljuje gradnju novog Transjadranskog gasovoda koji bi azerbejdžanskim gasom snabdevao sever Grčke i Albanije, južnu Italije, a išao bi ispod Jadranskog mora i spajao se sa već postojećom gasnom mrežom.
Time EK, kako je objašnjeno u Briselu želi da diversifikuje pravce snabdevanja, ali da pre svega pošanje poruku Rusiji i Gazpromu da mogu i bez njihovog gasa.
Međutim, ne mogu. Gasovod TAP, čiji bi početni kapacitet trebalo da bude 10 milijardi kubika gasa godišnje, trebalo bi da počne se transportom gasa od 2020. godine i to s polja Šah Deniz 2 u Azerbejdžanu do tržišta EU.
Ocenjeno je da će zahvaljujući Tapu konkurencija na evropskom tržištu gasa biti pojačana, s obzirom na to da će se dobiti dodatna količina i novu rutu za snabdevanje gasom. Problem celog ovog projekta je što gasno polje Šah Deniz 2 nema dovoljno gasa da bi snabdevala Albaniju, Italiju, Grčku.
Da bi gasa bilo dovoljno potrebno je dopuniti gasovod gasom preko-kaspijske države Turkmenije. Problem je, međutim, što je Kaspijsko more takozvano, unutrašnje more, ne spada pod međunarodnu jurisdikciju, a što znači da pošto jedino Rusija ima vojnu Kaspijsku flotu, da se ne mogu polagati podvodni cevovodi bez odobrenja Rusije.
