Naučnici objašnjavaju: Zašto je naša prva ideja retko i najbolja
Nazovite to efikasnost ili lenjost, ali mozak ne voli da troši previše energije. "Pitajte" ga da vam reši problem, i vratiće se sa rešenjem koje je najprostije iako nije obavezno najbolje. To misli David Eagleman, neurolog i istraživač na Baylor koledžu za medicinu.
On je na jednom samitu govorio o nauci o mozgu koja stoji iza inovacija.
Eagleman je objasnio da koristi jednostavnu vežbu u svojoj laboratoriji (koju je pozajmio od Thomasa Edisona) kako bi prevazišao lenjost mozga: Kadgod je članu laboratorije predstavio je problem, zatražio je 10 mogućih rešenja umesto jednog. To je zato što je prva ideja retko kad i najbolja. Umesto toga, prva ideja je najverovatnije najprostija.
„Mozak ide linijom manjeg otpora jer je vrlo efikasan,“ rekao je Eagleman.
Kako bi ilustrovao ovaj fenomen, Eagleman je zatražio od svih u publici (na samitu) da zamisle sebe na plaži dok zalazi sunce. Kada je pitao koliko je ljudi zamislilo penu na vrhovima talasa ili kokos koji visi sa drveća, niko nije podigao ruku. Njihovi mozgovi proizveli su slike koje su bile vrlo jednostavne, ali i tačne.
„Ključ inovacije je da ne treba verovati prvom odgovoru i treba ga „vratiti“, kaže Eagleman. „Vratite odgovor kako biste dobili nešto drugo iz te bogate mreže koju ste već na neki način stvorili.“
Eagleman objašnjava to uz pomoć skorijeg istraživanja koje kaže da najveći inovatori nemaju bolje ideje – oni su uporni, odnosno nastavljaju dovoljno dugo tako da dođu do što više ideja.
Zaključak je da ako želite da pomognete svom timu da izađe na tržište sa novim produktom, ne tražite im da donesu samo jedno rešenje. Verovatno neće biti dobro. Umesto toga, pitajte ih da smisle 10 mogućih strategija, a jedna od njih je rešenje koje vam je potrebno.
Foto: Pixabay
