Gusani nam nacrtali sudbinu

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Gusani nam nacrtali sudbinu

    Piše: Milenko Vasović

    Možda niste registrovali, nedavno na gusanijadi u Mokrinu gusan zvani Potpisani porazio je protivnika Perspektivu i osvojio pehar za svoje vlasnike. Nema sumnje da je borba bila poštena, ali ostao je gorak ukus zbog očigledne asocijacije na stanje u Srbiji.

    Kao da su gusani igrali ljudske uloge. Pogledajmo, na primer, još jednu utakmicu, sasvim slučajno, opet iz Vojvodine. U Beloj Crkvi je za direktora Komunalnog preduzeća izabran  "potpisani", odnosno momak koji ne ispunjava nijedan uslov konkursa. A tražilo se da ima fakultet i pet godina radnog iskustva. Međutim, dečko je, očigledno, imao jače argumente.

    Naš junak  je potpisao pristupnicu Srpskoj naprednoj stranci. Kasnije ga je iz stranke postavilo za predsednika lokaklnog odbora , a onda mu našlo i državni posao u Komunalnom. Obrazac za uspeh u Srbiji, za uspeh pojedinca, a neuspeh nacije. Recept za nestajanje u neznanju i iseljavanju.  

    Pogledajmo za trenutak brojke: 2001. godine u javnom sektoru, odnosno državnoj službi bilo je oko 450.000 zaposlenih. Potom se taj broj do 2008. penje na 481 hiljadu, jer je, u međuvremenu, nestala zajednička država sa Crnom Gorom pa je deo zaposlenih prešao na srpsku kasu.

    A onda na mesto premijera dolaze – redom – Mirko Cvetković, Ivica Dačić i Aleksandar Vučić. Za vreme ove trojice mandatara  u državnu službu  primljeno je preko 270.000 hiljada, pa ne može se reći, radnika. Većina od tih partijskih ljudi je potpuni višak , primaju platu za izmišljene poslove.

    I kakve to veze ima sa početkom priče, gusanima i Beloj Crkvi. Ima i te kako. Jer, slučaj dvadesetpetogodišnjeg momka iz Bele Crkve je obrazac ponašanja vlasti u celoj Srbiji,  bez obzira na to koja garnitura vlada. Svi su protiv partijskog zapošljavanja,  a svi guraju svoje članove gde god stignu. I tako smo tu gde jesmo – Srbija je zemlja siromašnih u kojoj samo partijski kadrovi imaju posao. I što je zanimljivo, nijedna stranka ne otpušta one koje je prethodno zaposlila konkurencije nego samo dodaje svoje. 

    Za te partijske trutove mora da se isplati plata. Odakle, pa, sa grbače svih nas.  Zato nam je gorivo među najskupljim u Evropi, zato su nam toliki porezi i nameti, zato se malo ko usuđuje da započne privatni posao. Zato, naoko,  izgledaju srećno oni koji sa partijskom knjižicom nađu posao u komunalnom. A, zapravo, i oni su u istom sosu. Jer, ni njihova plata ne znači bolji život u preskupoj državi. Njihov posao je samo privid boljeg života i njima će preskupa država isprazniti džepove.

    I gde je rešenje? U partijskoj državi rešenja – nema.To su mladi davno shvatili i odlaze. Odlaze iz Srbije razočarani i sa nadom da se ne vrate.

    Užasno zvuči opomena koju nam je pre neki dan izrekao Vladimir Kostić  predsednik Srpske akademije i nauka. Akademik Kostić tvrdi da je u poslednjih deset godina 11 puta uvećan  broj visokoobrazovanih koji su napustili zemlju.

    A ko će, onda, da nam vodi Srbiju –  kadrovi sa partijskim knjižicama i kupljenim diplomama.Tuga!  Kostićeva tvrdnja poslednja je opomena i onima na vlasti, ali i biračima da dobro razmisle 24. aprila,  da Perspektiva  jednom nadjača Potpisanog.

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    developed by Premium Factory. | powered by Premium Hosting
    Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE