Aleksandar Hangimana, Manpower Group: „Utisci i doživljaji su najlepši suveniri“

Aleksandar Hangimana, Generalni direktor i vlasnik JIE, ManpowerGroup

• Nedavno ste postali generalni direktor i vlasnik klastera za jugoistočnu Evropu. Na koji način premošćavate razlike u poslovnoj kulturi prilikom upravljanja timovima?

Srećom, poznajem dobro regiju, samim tim i poslovno okruženje i način poslovanja, te mi nije bilo izazovno u pogledu kulture poslovanja i rada sa ljudima i kolegama u regiji. Ono što je izazov jeste voditi potpuno nove timove u kontekstu situacije sa restrikcijama zbog covida 19. Za vođenje novih timova koji funkcionišu u potpuno novoj strukturi izazovno je pitanje „leadership”- a. Bez obzira na to što nam je gotovo ceo biznis digitalan, neophodno je veće fizičko prisustvo u svakodnevnom radu, naročito kad se ljudi nađu u novom okruženju i usled komplikovanih okolnosti, kao ovih poslednjih godinu dana od izbijanja pandemije.

• Kriza izazvana pandemijom koronavirusa uticala je na svaki aspekt poslovanja, a razvojem novih tehnologija i ubrzanom digitalizacijom pojavljuje se i veliki broj novih zanimanja. Kakve su procene Manpower Group-e, šta očekuje mlade koji tek počinju svoje karijere?

Kao i nakon svake krize, svet, odnosno društvo – menja se, a samim tim i poslovanje. Definitivno smo zagazili u novu fazu, u kojoj se, svakako, prag očekivanja znanja digitalizacije povećao kao nikada do sada, iz razumljivih razloga. Lično očekujem da će digitalizacija omogućiti mladim ljudima na početku karijere mnogo veću fleksibilnost u pogledu načina rada, ne samo kada govorimo o radnom vremenu ili radu od kuće ili na daljinu već i o većem izboru poslova koji su inostrani a ne zahtevaju fizičko preseljenje. Poslodavci iz inostranstva su sad još više shvatili prednost novonastalih okolnosti. Imaće veći „reach” globalno, a u nekim slučajevima kvalitetnije i više motivisane zaposlene, za razliku od kandidata koje su regrutovali lokalno. To je nova okolnost koja daje prednost mladim ljudima.

• Jedan od glavnih problema poslednjih decenija u Srbiji jeste odlazak mladih u inostranstvo u potrazi za „boljim životom” i sigurnošću. S druge strane, poslednjih godina u našem glavnom gradu sve češće se čuju strani jezici i sve je veći broj ljudi koji dolaze zbog posla a biraju da ostanu ovde. Šta je to što Beograd ne može da pruži onima koji su u njemu rođeni, a šta je to što ga čini toliko privlačnim ljudima iz inostranstva?

Da, to je vrlo ozbiljan problem našeg društva, koji traje od raspada Jugoslavije. Kao što znamo, taj problem se sastoji od mnogo faktora. Svakako, ne mislim da su današnji problemi i izazovi iste prirode niti su okolnosti iste kao što su bile početkom 90-ih ili 2000-ih. Danas, uprkos mnogim poteškoćama, ipak ima dosta perspektive i mogućnosti.

S jedne strane, mladi su radoznali i žele videti kakav je život negde drugde, što je sasvim normalno, čak i poželjno. Idealno je da se oni vrate u zemlju sa novim iskustvom, saznanjima, kao i zrelošću da menjaju stvari nabolje. Ono što kao društvo treba da promenimo jeste da loše stvari u društvu ne ostavljamo i ne rešavamo odlascima i migriranjem ili podelom na „nas” i „njih”, već željom i upornošću da problematične stvari promenimo. Sve je pitanje kritične mase i volje za progresom.

Dosta se u privatnom, kao i poslovnom životu, družim sa strancima koji žive u Srbiji. Oni imaju, svakako, drugačiju perspektivu života u Srbiji. Gotovo svako od njih, bez obzira na to odakle dolazi, koje je dobi ili kog pola, ima vrlo pozitivno sagledavanje. Takođe, mislim da stranci koji žive u Srbiji, kao i naši ljudi koji su živeli u inostranstvu, imaju objektivniju sliku, te nije sve crno ili belo. Srbija i Beograd imaju mnogo toga da ponude u svakom pogledu.

Beograd, kao veliki grad, treba da unaprede i pospeše svi oni koji u njemu generacijama žive, isto koliko i oni koji su u Beograd došli, bilo trajno ili privremeno.

To je odlika i svojstvo svih svetskih metropola – da se razvijaju sa ljudima koji žive u njoj, a Beograd to zaslužuje.

• Koji deo grada smatrate da je najinteresantniji strancima?

Definitivno bi to bio širi pojam Dorćola, kada je u pitanju socijalni život, dok su za porodične potrebe to Senjak i Dedinje, koji su vrlo zgodni za internacionalne rezidente.

• Koja su vam omiljena mesta na otvorenom za ručak ili šetnju u Beogradu?

Volim šetnje, te najviše volim šetnje po Adi, savska šetališta sa obe strane grada, kao i Kalemegdan. Zatim, Dorćol i centar, dok Zemun i Gardoš imaju poseban utisak i otisak prošlosti. Kad su u pitanju restorani, Beograd u pogledu gastronomije ima jako dobru ponudu, naročito poslednjih 10-ak godina izbor restorana je odličan. Teško mi je izdvojiti a da to ne bude skoro pa dvocifreni broj.

• Šta je, po vašem mišljenju, idealni suvenir koji se može poneti iz Srbije?

Pored samih utisaka i doživljaja, koji su uvek najlepši i najbolji suveniri i koji se stiču kroz interakciju sa lokalnim ljudima, Srbija može ponuditi odlične „jestive suvenire”, kao što su džemovi od lokalnog voća, ajvar, vina, rakija ili kajmak. Zatim, npr. pirotski vez i ćilim, pletene vunene sokne itd. Mislim da svako može pronaći suvenir za sebe.

Izvor: BIZlife magazin