Berzanska akademija: 5 razloga zašto da investiraš na berzi!
Trgovanje na berzi svoje korene vuče daleko u prošlost, mnogo pre pojave kapitalizma i modernog društva koje danas poznajemo. Ekonomski rast i razvoj bogatih zemalja gotovo je nezamisliv bez postojanja tržišta akcija i berze.
Berza omogućava kompanijama da prikupe novac, modernizuju i prošire svoje poslovanje, dok pojedincima daje mogućnost da investiraju u kompanije koje žele, steknu udeo u njima i ostvare profit.
Postavlja se pitanje: Zašto investitori iz Srbije treba da znaju više o berzi?
U poslednjih 20 godina više od 60% punoletnih građana Amerike investira u tržište akcija, dok je u Srbiji taj procenat manji od 1% (kada je reč o stranim berzama).
Iako poslednjih godina u Srbiji situacija polako počinje da se menja, činjenica je da naši investitori tek sada prolaze kroz proces finansijskog sazrevanja, odnosno fazu kroz koju su investitori najrazvijenijih zemalja odavno prošli.
Edukacija kako postojećih, tako i budućih investitora u Srbiji trenutno nije na zavidnom nivou niti laka. Upuštanje u investiranje bez prethodne edukacije može novopečene investitore koštati dosta novca i vremena koje mogu izgubiti u procesu učenja na sopstvenim greškama.
Upravo iz ovog razloga je i nastala Berzanska akademija. U njenoj osnovi se nalazi ideja podizanja investicione svesti u Srbiji i pružanja online obuke prilagođene svima.
Dakle, koji su razlozi da se edukuješ i kreneš sa investiranjem?
1. Visoka inflacija i sve brže obezvređivanje novca!
Do skoro smo o rastućoj inflaciji u svetu mogli čuti na TV-u, čitati na portalima, gledati na You Tube-u. Danas, inflaciju i u Srbiji možemo osetiti na svojoj koži, ne zato što je ranije nije bilo, već zato što je sada nekako osetnija, a samim tim i za običnog čoveka koji ne zna mnogo o ekonomiji, strašnija.
A šta je zapravo inflacija?
Najjednostavnije rečeno, inflacija je opšti porast cena u jednoj privredi. Ukoliko rast dohotka ne prati ovaj rast cena, govorimo o smanjenju kupovne moći pojedinca.
Uzmimo samo primer američkog dolara koji je valuta trenutno najmoćnije države na svetu. Kupovna moć dolara (ili bilo koje druge valute) se izražava u količini robe i usluga koje dolar može kupiti u datom trenutku.
Usled preteranog štampanja novca, dolar godišnje značajno gubi svoju vrednost!
Kao što je ilustrovano na donjem grafikonu, dolar je izgubio više od 95% svoje kupovne moći od stvaranja Federalnih rezervi 1913. godine. Drugim rečima, roba i usluge koje ste mogli da kupite za 1 dolar 1913., danas bi vas koštali oko 28 dolara.
Inflacija i obezvređivanje novca su zapravo lice i naličje jednog istog problema. Poslednjih nekoliko godina imamo politiku ekstremno jeftinog novca u mnogim razvijenim zemljama gde centralne banke pokušavaju da stimulišu privrednu aktivnost prekomernim štampanjem novca.
Zašto je novac danas jeftin?
Novac je roba kao i svaka druga, i ukoliko imamo prekomernu ponudu iste, njena cena će padati. A cena novca je zapravo kamatna stopa. Sada vam je verovatno jasno zašto kamatne stope u svetu i kod nas padaju. Zapravo, nemoguće je prekomerno štampati novac i održavati kamatne stope na visokom nivou. Ovo je dakle, prvi i osnovni razlog zašto je u današnje vreme neophodno investirati novac umesto pukog držanja keša u banci.
2. “Nepostojeće kamatne stope na štednju”
Kamatna stopa je kao što smo rekli, cena novca. Mnogi se pitaju zašto kamatne stope na štednju već odavno nisu ono što su bile. Odgovor je vrlo jednostavan ukoliko sagledamo vrednost novca danas. Keš u skoro bilo kojoj valuti iz godine u godinu sve manje vredi. To znači da štednjom pojedinac može samo da izgubi novac na dugi rok. Ovo je upravo razlog zašto svi pametni investitori, a posebno investicioni fondovi koji upravljaju trilionima američkih dolara pronalaze investicione alternative koje će, ne samo nadomestiti ovaj efekat obezvređivanja novca, već i stvoriti dodatni profit u datom periodu.
Štednja u banci kao način očuvanja vrednosti novca maltene već godinama ne postoji, te je ovo drugi razlog zašto je neophodno tražiti druge alternative, kako za očuvanje vrednosti novca tako i za ostvarivanje određenog profita.
3. Veći izbor investicionih prilika na berzi nego u započinjanju sopstvenog biznisa u Srbiji
Investiranje na berzi je po mnogo čemu specifično i drugačije od pokretanja sopstvenog biznisa.
Postoje mnogi razlozi zašto je bolje uložiti novac u neku već uspešnu svetsku kompaniju umesto osnivanja sopstvenog biznisa u Srbiji:
- Početno ulaganje. Za sopstveni biznis je potrebno veće početno ulaganje. U zavisnosti od toga koji biznis je u pitanju, to ulaganje se može kretati od 10,000 EUR do nekoliko stotina hiljada EUR. Sa druge strane, ukoliko želiš da postaneš suvlasnik najvećih kompanija na svetu možeš početi sa bilo kojom sumom koju imaš na raspolaganju.
- Rizik i neizvesnost. Postoji zabluda da je investiranje na berzi rizičnije od pokretanja sopstvenog biznisa! Vlasnici neuspelih biznisa bi se verovatno složili sa ovom tvrdnjom. U suštini, trgovanje na berzi možemo svrstati u manje rizičan oblik investiranja. Na primer, čak i da na vrhuncu tržišta uložiš svoj kapital u kompaniju Google, veća je verovatnoća da izgubiš sav novac u neuspešnom privatnom biznisu nego u ovoj investiciji.
- Ulaganje u nekretnine. Svedoci smo da se usled nedostatka investicionih alternativa u Srbiji, najveći broj onih koji imaju viška novca za ulaganje odlučuje za kupovinu nekretnine. Hajde da pogledamo prinos jedne takve investicije u Beogradu gde su rente najveće.
Prosečan stan od 50 metara kvadratnih za čiju kupovinu je potrebno izdvojiti minimum 100,000 EUR, može se iznajmiti za 350 EUR mesečno ili 4,200 EUR godišnje. Godišnji prinos na ovu investiciju je 4.2%.
Inflacija na godišnjem nivou u Srbiji je trenutno oko 6.6%, što znači da investiranjem u nekretnine nije moguće pokriti čak ni efekat koji inflacija ima na obezvređivanje novca, doduše u domaćoj valuti.
4. Tržište akcija na dugi rok raste!
Ovu tvrdnju ćemo jednostavno pokazati na grafikonu američkog repernog indeksa S&P500 u poslednjih 100 godina. Indeks S&P 500 je reper učinka (prinosa) američke berze, a u svojoj osnovi ima 500 najvećih američkih kompanija i datira od 1920-ih godina.
Na slici ispod jasno možemo videti da bez obzira na sve krize i lomove tržišta u prošlosti (1987., 2000.,2008. i 2020.), američko tržište akcija je ostvarilo dugoročan trend rasta u poslednjih 100 godina.
Investitor koji je 1913. godine uložio 100 američkih dolara u S&P 500 indeks, imao bi 3,743,516 dolara početkom 2021. godine, pod uslovom da je reinvestirao sve dividende u ovom periodu. Ovo je i više nego šokantan podatak koji nas tera da dvaput razmislimo o percepciji koju imamo o investiranju na berzi.
Naravno, pošto ničiji životni vek nije ovako dug, amerikanci obično nikada i ne povlače svoj novac sa berze već isti prelazi na naredne generacije. Ovaj princip se naziva “kupi i drži”.
Istorijski podaci govore sami za sebe te nema potrebe dodatno objašnjavati zašto je ulaganje na berzi jedna od pametnijih investicionih alternativa. Mi smo u našem primeru naveli tržište američkih kompanija, međutim tržišta i drugih razvijenih zemalja (Kina, EU, Australija) su ostvarila dobre prinose.
5. Investiranje se u svetu podrazumeva
Iako je investiranje prilično širok pojam koji se može odnositi na razne oblasti finansija, mi ćemo se ovde fokusirati samo na investiranje na berzi. Kako bismo imali malo precizniju sliku gde se mi trenutno nalazimo u odnosu na recimo SAD i svet, navešćemo podatak da je davne 2002. godine, čak više od 67% amerikanaca izjavilo da drži u posedu akcije. Dakle, skoro ¾ celokupnog američkog stanovništva je investiralo na berzi. Ovo je i više nego šokantan podatak!
Sa druge strane, verujemo da višestruko manji broj naših državljana trguje na inostranim berzama i to ne samo u odnosu na SAD, već i u odnosu na države regiona kao što su Hrvatska i Slovenija, a koje generalno prednjače po pitanju investicione aktivnosti u odnosu na nas. Dokaz za to je značajan broj investicionih fondova na teritoriji ove dve države. Kod nas se razvoj fondovske industrije jedva i nazire.
Kako su razvijene zemlje došle do ovog stadijuma investicione pismenosti?
Odgovor je vrlo jednostavan. Edukacijom.
S obzirom na to da edukacija iz ove oblasti u našoj zemlji nije na zavidnom nivou, Berzanska akademija je nastala sa idejom da svo praktično znanje iskusnih stručnjaka iz oblasti investiranja bude preneseno domaćim investitorima putem savremene i jednostavne online edukacije na srpskom jeziku. U tom smislu, nastao je prvi ovakav projekat na našim prostorima i to u vidu Kursa trgovanja na berzi.
Kurs trgovanja na berzi namenjen je svima, kako početnicima, tako i onima koji već imaju nekog iskustva, ali nemaju dovoljno uspeha u investiranju na berzi. Na sajtu Berzanske akademije možeš pogledati kako su neki od već postojećih polaznika ocenili ovaj kurs.
Takođe, ovde možeš pogledati kako je kurs ocenjen od strane You Tube korisnika.
Koncept online obuke je savremen i veoma praktičan za sve polaznike bez obzira na to koji nivo znanja trenutno poseduju.
Edukacija na Berzanskoj akademiji se sastoji iz:
- Video obuke koja sadrži 40 video lekcija u trajanju od preko 7 sati
- Online testova sa preko 300 pitanja i studija slučaja zatvorenog tipa
- Mentorstva gde je polaznicima na raspolaganju mentor koji je dostupan za sva pitanja i nedoumice
- Strategija trgovanja koje su već „gotov recept“ za potencijalno uspešno trgovanje na berzi
BLACK FRIDAY AKCIJA- POPUST 60%!!!
Prijavi se za Berzansku akademiju i samo u periodu od 23.11. do 30.11.2021. ostvari popust od 60% na regularnu cenu kursa. Omogućili smo ti pristup kursu na 6 meseci po promotivnoj ceni od 199 EUR.
Ova akcija važi samo za Black Friday, zato požuri i prijavi se OVDE!
Tim Berzanske akademije ti želi uspešno učenje i investiranje na berzi!
Za još edukativnog sadržaja zaprati Berzansku akademiju na društvenim mrežama:
Ukoliko želiš da trguješ na svetskim berzama, TradeWin24 kao broker #1 u Srbiji za inotrgovanje će ti obezbediti najniže provizije! Ukoliko si u fazi učenja, uvek možeš preuzeti DEMO račun za vežbanje, a kada si spreman za pravu berzu, uvek možeš otvoriti i pravi račun za trgovanje bez ikakvih uslova, troškova održavanja i troškova za neaktivnost.
Izvor: BIZLife
Foto: Berzanska akademija
