Bezbednost zaposlenih na prvom mestu, tek posle možemo o biznisu

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Bezbednost zaposlenih na prvom mestu, tek posle možemo o biznisu

    Koronavirus je, globalno gledano, u ovom momentu primarna tema u bilo kojoj oblasti života. Čini se kao da su gotovo svi ljudi na svetu toliko preokupirani time da bi čak i dolazak vanzemaljaca na Zemlju prošao prilično nezapaženo.

    Međutim, za sve to postoji razlog. Osim što je epidemija, pre svega, zdravstvena tema i što je verovatno želja svih nas da se zaustavi njeno širenje, ona je, neosporno, i ekonomska tema. Svedoci smo da su mnogima zbog koronavirusa poslovi „visili o koncu” u veoma nezgodnom trenutku. Ipak, nije svuda bilo tako. Neki su svoje zaposlene čuvali, svom timu dodavali još članova, a za sve to vreme njihova bezbednost bila je na prvom mestu. Upravo je takva kompanija Transcom.

    Transcom je jedan od najvećih svetskih igrača na polju BPO (Business process outsourcing – predstavlja saradnju između kompanija, s tim da je jedna od dve kompanije u ulozi izvođača, dok je druga u ulozi poslodavca). Kompanija radi u preko 22 zemlje širom sveta, ima oko 26.000 zaposlenih u 50 centara, a usluge pruža na 33 jezika širom sveta. U Srbiji su počeli sa radom pre oko pet i po godina, sa svega 10 zaposlenih, a sada ih ima preko 700.

    Kada smo se popeli na jedan od spratova nekadašnje Robne kuće „Beograd”, na kom, inače, radi jedan deo zaposlenih, zatekli smo prazne radne stolove, nekoliko tzv. vižn bordova sa fotografijama i porukama, ugašena svetla, ljubaznu recepcionerku i jednu osvetljenu kancelariju. Druga dva sprata ove kompanije takođe su u sličnom izdanju. Razlog je želja da članovi Transcom tima i njihove porodice budu bezbedni.

    O zaposlenima u vreme epidemije, njihovoj bezbednosti, radu od kuće i planovima za budućnost razgovarali smo sa Veljkom Petrovićem, Client Service Managerom u kompaniji Transcom Worldwide d. o. o.

    Koronavirus je veoma promenio koncept radnog okruženja, vremena i mesta. Koliko brzo se kompanija Transcom prilagodila aktuelnoj situaciji?

    Dobar deo firme – u roku od 24 sata. Od trenutka kada je proglašeno vanredno stanje, u roku od 24 časa dobar deo firme je već bio premešten i već su počeli da rade iz svojih domova. Razlog za to je što smo, zbog globalnog karaktera naše kompanije, imali priliku da vidimo iskustva naših kolega, pre svega iz Italije, pa nadalje.

    Dakle, u suštini, sve je stvar dobre pripreme. Mi smo unapred pretpostavili šta može da se desi i polako smo krenuli da pripremamo tlo za tu vrstu migracije. Čim je proglašeno vanredno stanje, jedan deo zaposlenih smo prebacili, a drugi deo, čiji je rad podrazumevao veću tehničku složenost, što je zahtevalo dodatna podešavanja kada su u pitanju bezbednost, podaci itd., prebačen je u roku od nedelju do nedelju i po dana.

    Bilo je varijanti gde smo malo eksperimentisali da vidimo da li možemo da se vratimo, pa smo neke nove grupe zaposlenih trenirali u kancelarijama. Međutim, kad je krenuo drugi pik prvog talasa, momentalno smo sve ljude poslali kući, jer je prvenstveni interes kompanije zdravlje i bezbednost zaposlenih. To je nešto čime niko ne želi da se igra, a posle toga možemo da pričamo o biznisu.

    Na koji način je kompanija koja je specijalizovana za korisnička iskustva uspela da organizuje rad od kuće?

    Najveći deo je tu odradio IT, kako lokalni, tako i globalni, zato što je trebalo sve te funkcionalnosti i aplikacije koje koriste naši zaposleni organizovati tako da mogu da im pristupe od svojih kuća, da imaju sigurnu internet konekciju itd. Osim toga, zaposlenima je na raspolaganju bila sva tehnička oprema koju su koristili u kompanijama, uključujući laptopove, desktopove itd.

    Takođe, pošto mi odavde uslužujemo veliki broj klijenata, sa svakim od njih je trebalo napraviti dogovor da je njima, sa njihovog stanovništva, sve što smo mi ovde uradili u redu, da oni prihvate i kažu: „U redu, sa strane naše procene bezbednosti podataka i svega što ćete vi raditi, možete početi da radite od kuće.”

    Kada je sve to kod vas počelo?

    Mi smo počeli sa ovom pričom već u februaru. Pošto sam tada bio u Americi na službenom putovanju, razgovarajući tamo sa kolegama, video sam gde ovo ide, došao sam u Srbiju i rekao kolegama iz IT-ja da spremaju mašine za prebacivanje poslovanja na rad od kuće. Gledali su me kao da nisam normalan, jer to niko do sada nije radio, zašto bismo mi! Ja nisam nikakav Nostradamus, prosto mi je bilo jasno da to može biti jedan od koraka.

    Jako dobra stvar je što smo mi i pre pandemije imali deo ljudi koji su radili od kuće, jer time smo pokazivali fleksibilnost, i već smo imali dobru osnovu, na koju smo samo dodali sve ovo ostalo. Iskoristili smo prethodna znanja, znanja kolega, iskustva i spremnost tima da sarađuje.

    Mislim da je ova pandemija vrlo plastično pokazala koje su kompanije dobro reagovale prema kolektivu i celoj situaciji. Naime, ovu situaciju neće preživeti samo kompanije koje u startu nisu bile adekvatno organizovane i gde međuljudski odnosi od početka nisu funkcionisali na pravi način.

    Kako se oseća vlasnik firme tog februarskog jutra kada shvata da mora da donese važne i teške odluke, i to hitno, posebno ako se uzme u obzir da se ulazi u nešto potpuno novo i neplanirano, a od čega zavisi budućnost celog biznisa?

    Ono što je obeležje Transcoma jeste maksimalna agilnost u radu. Stoga su za nas promene od danas do sutra skoro kao dobar dan. S druge strane, na tu vrstu prebacivanja odjednom niko nije bio spreman, čak ni mi koji smo imali neka ranija znanja o radu od kuće. Razmišljali smo – u redu, desiće se, ali neće, valjda, toliko jako. Međutim, desilo se veoma jako. Dakle, u takvim situacijama je mnogo bitno doneti odluku odmah, a ne čekati. Ekstremne situacije zahtevaju reagovanje odmah.

    Koliko je u tom trenutku važna ta lojalnost prema zaposlenima i njihova prema firmi, koja se negde gradi godinama?

    Ona je suštinska. Tu se pokazuje koliko smo dobar posao uradili godinama ranije u kreiranju tima i u kreiranju privrženosti, prvo Transcomu, kao poslodavcu, a onda svakoj od kompanija kojoj mi pružamo uslugu, jer nama je cilj da agent koji radi za nas postane ambasador brenda kompanije koju predstavlja.

    Koji su bili najkrupniji izazovi za zaposlene i za poslodavce Transcoma u periodu kada je rad od kuće postao gotovo imperativ? Šta se vremenom pokazalo kao dobar potez, a šta kao greška?

    Najkrupniji izazovi odnosili su se na novozaposlene. Od početka rada od kuće, mi smo zaposlili od 100 do 150 ljudi. Stoga je bilo veoma teško napraviti isti osećaj prema poslodavcu kao i kod zaposlenih koji su i ranije bili tu, jer nisu videli uživo svoje kolege, nisu osetili atmosferu mladih ljudi, njihovih vršnjaka, željnih zabave i rada.

    Mi smo zato svakog dana održavali sastanke sa novozaposlenima od sat do sat i po, gde smo pričali o kompaniji, o razvojnim putevima, onlajn žurkama, druženjima. To prilagođavanje novozaposlenih bilo je najkrupniji izazov kod nas u Srbiji. Uspeh u industriji kontakt centara meri se po broju ljudi koji u brzom periodu napuste kompaniju, a kod nas je on bio minimalan.

    Kakav model rada je planiran za skoriju budućnost u Transcomu? Da li je rad od kuće održiv model poslovanja?

    Što se tiče Transcoma, nastavljamo sa maksimalno agilnim pristupom, što znači da ćemo pratiti sva dešavanja. Da li je održivo po onome što smo videli do sada? Jeste. Da li je prihvatljivo većini zaposlenih? Njih 70 odsto smatra prihvatljivim, dok se 30 odsto njih s tim ne slaže. Gledaćemo kako ćemo to prilagoditi.

    Kada biste na vagu postavili sve mane i prednosti rada od kuće, šta bi prevagnulo?

    Ničega što je previše – ne valja. Mislim da je nalaženje zlatne sredine između rada od kuće i rada iz kancelarije najbolje rešenje, jer ni sâm rad od kuće ne donosi toliko prednosti koliko, na primer, mogućnost da se uživo s čovekom ispričaš. S druge strane, takođe nije u redu da se sve vreme sedi u kancelariji. Dakle, najbolje je rešenje kombinovati oba načina rada.

    Šta če biti u fokusu narednih meseci?

    Bezbednost nam je na prvom mestu. Kad budemo bili sigurni da je bezbedno da zaposleni uđu u gradski prevoz i dođu na posao bez razmišljanja o tome da li će se razboleti, tog trenutka ćemo da vratimo rad odavde.

    Da li se zbog epidemije koronavirusa promenila situacija na tržištu rada kada su u pitanju kadrovi i ponude radne snage? Da li vi sa ovim iskustvom u proteklih šest-sedam meseci menjate način regrutacije, pristup zapošljavanju, načinu odabira kadrova itd.?

    Jeste, značajno se promenila. Naši zaposleni rade na stranim jezicima. Kako se dobar deo naših državljana vratio iz inostranstva po izbijanju epidemije, mnogo je više ljudi koji govore strane jezike.

    S druge strane, mi smo svesni da ti ljudi samo čekaju da dobiju ponudu i da se vrate odakle su došli. Mi nastojimo da ljude zadržimo i da ih privučemo da možda i ostanu u Srbiji.

    Kada je reč o regrutaciji, sve je digitalno: regrutacija, trening, rad. To znači da se održavaju onlajn intervjui, nakon toga se ljudima šalje oprema, prolaze trening, a zatim počinju da rade.

    Kakve osobine se očekuju od kandidata za posao u vremenu kada je rad od kuće u fokusu?

    Profesionalizam i ozbiljno shvatanje radnih zadataka. To je nešto što je u kući najveći izazov, jer vam je tu frižider, TV, telefon, a treba ostati fokusiran. Svi oni koji pokažu tu vrstu profesionalizma da mogu u toku dana osam sati da posvete poslu – više su nego dobrodošli.

     

    Izvor: BIZLife magazin

    Foto: Transcom

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    developed by Premium Factory. | powered by Premium Hosting
    Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE