Prekidi proizvodnje i problemi u lancu snabdevanja, briga o likvidnosti, finansijska opterećenja, odsutni zaposleni, prelazak na rad na daljinu… čini se da lista operativnih izazova pred kojom su se lideri u kovid krizi našli nema kraja. Istovremeno su u svojim kompanijama morali da zaštite zdravlje i bezbednost ljudi, održe moral ali i poslovni momentum i prilagode strategiju situaciji.

Zato je medijska kuća BIZLife organizovala CEO “BIZ kolegijum” koji je okupio čelne ljude kompanija u Srbiji, koji su razmenili iskustva stečena u vreme krize ali i izneli predviđanja o budućnosti poslovanja u post – kovid ekonomiji.

Jedna od učesnica kolegijuma bila je i Anja Ivana Milić, osnivač i direktor, Arhi.pro.

• Eksperti iz sveta nekretnina složni su u oceni da je ova godina kod ljudi izgradila potpuno nove potrebe i želje kada je reč o stambenim i poslovnim objektima. Koje su to promene sa kojima ćemo se suočiti u budućnosti?

Pandemija je nepredviđeni događaj, koji, svakako, negativno utiče na razvoj projekata u sektoru nekretnina, kreira nepoznanicu buduće prodajne vrednosti, troškova i stope povrata za sektor nekretnina globalno. Zatekao nas je pad turizma, veliki broj ispražnjenih hotela, nepotrebnost fizičkog prostora za mnoge procese rada, iznenadni viškovi poslovnih prostora… Sve su to iskustva 2020, koja mogu da izblede prolaskom virusa isto koliko i da postanu postulati daljeg življenja. Mnogi investitori izgradnje su započeli revizije planiranja i ulaganja u nekretnine, mnogi projekti su privremeno suspendovani, ali isto tako, vidimo da kranovi koji su podignuti rade da završe započeto širom sveta. Dakle, započeto će se završiti, a onda će se meriti potrebe.

• Koji su, po vašem mišljenju, najveći izazovi sa kojima će se vaša kompanija suočiti u narednih pet godina?

Za svih pet nastupajućih godina postavljam inspirativni izazov: postati fleksibilniji, proširiti se i raditi na globalnom tržištu koristeći alate koje smo vežbali kroz aktuelni period digitalizacije, pronaći usluge iz branše koje će moći da se razviju i ponude tržištu u budućnosti, a da se neke stare usluge zaborave. Sigurno će vrlo brzo nastupiti iznenadni presek firme na „pre i posle”. Odjednom će jučerašnji alat, usluga ili proizvod postati old school, dok je novi trend, koji ne poznajemo dovoljno, već iza ćoška.

Sada smo u jednom vizionarskom stanju duha, želimo da istražimo i prepoznamo šta će se potraživati i prodavati, kako ponovo da budemo među prvima koji uče, savladavaju i vladaju novim modernim produktom za budućnost.

Na primer, odjednom je veliki broj biroa dobio posao da, pomoću gejmerskih softvera, kreira virtuelne prostore za održavanje konferencija, događaja… Projektovanje virtuelnih okruženja, ako ih i ne volite, možda je naša buduća neophodnost i nova kreativnost. Izazov je uvek što pre zavoleti realnost, da vas ona ne bi pregazila.

• Koja osobina lidera se pokazala ključnom ove godine?

Kada je reč o izazovima tržišta, ključni su bili izdržljivost u naporima kada je svaki dan borba za okončanje radnog dana, borbenost u naizgled nesavladivim situacijama, inat kada „neprijatelj” hoće da nam stane na put… Što se radnog tima tiče, pobedili su lideri motivatori natprosečne socijalne inteligencije koji su održali tim u okolnostima koje su bile razorne po psihologiju pojedinca, integraciju timova, volju za radom.

• U odnosu prema zaposlenima, koja strategija se pokazala najuspešnijom tokom krize?

Prvo smo se odnosili prema ljudima u skladu sa njihovim najjačim primarnim strahovima, a to su strah od bolesti i strah za život. Trećeg dana proglašenja pandemije svih sto inženjera i administrativaca je već umreženo radilo od kuće. Sistem je uspostavljen brzom odlukom najvišeg menadžmenta, brzom reakcijom ostalog dela menadžmenta i velikim entuzijazmom sprovodilaca odluke.

Najvažnije je da ljudi budu sigurni u to da je lideru stalo do njih kao pojedinaca, potom njih kao tima, bez kojeg lider nije lider. Kreiranje sigurnog i udobnog ambijenta u nepredviđenoj situaciji visokog rizika bila je sprinterska trka. Brzina donošenja odluka je u svim firmama bila na ispitu.

• Na kakvu 2021. godinu biste voleli da se osvrnete sledećeg 31. decembra?

Nadam se da ću se tada osvrnuti na godinu gde je bilo manje bolesti, a više nesmetanog rada, na godinu gde smo uspeli da ugovorimo dovoljno poslova koji će osigurati da ne strahujemo za dolazak 2022. koliko strahujemo sada, za dolazak 2021.

Želela bih i da se osvrnem na to da smo sproveli neke planove, kao što je iskorak izvan polja rada i regiona u kojem sada delujemo. Težim da već u sledećoj godini prepoznamo novi trend i novi proizvod koji ce obeležiti treću deceniju našeg postojanja kao kompanije. Ovoga puta, sve nade sam položila u mlade u Arhi.pro timu.