BIZLife vodič za frilensere: Odgovori na 6 KLJUČNIH PITANJA o pozivu PU da se prijavi prihod

Aktuelni poziv Poreske uprave Srbije fizičkim licima koji prihode ostvaruju u inostranstvu a žive u Srbiji, uključujući jutjubere, influensere, onlajn predavače stranih jezika i ostale, da samoinicijativno obračunaju porez i doprinose, te da izmire svoje zakonske obaveze, kako bi izbegli prekršajnu odgovornost, uznemirila je na hiljade ovakvih lica širom zemlje.

Poreska pozvala programere, influensere i rentijere da SAMOINICIJATIVNO prijave PRIHODE

Ova tema izazvala je brojne reakcije na društvenim mrežama, gde su mišljenja o ovome veoma podeljena.

S jedne strane je tabor onih koju pripadaju ovoj grupi fizičkih lica, ali plaćaju porez, dok su s druge strane oni koji se pozivaju na visoke državne funkcionere čije je izmirenje poreskih obaveza diskutabilno, zatim na SPC, a jedan od čestih argumenata je i zašto bi plaćali porez ako prihode ostvaruju u drugoj zemlji.

Ono što je sigurno jeste da je prema Zakonu o porezu na dohodak građana Republike Srbije propisana obaveza da se oporezuje prihod iz inostranstva koji ostvaruju fizička lica. Drugim rečima, sva fizička lica koja imaju prihode iz inostranstva su obveznici poreza na dohodak građana. 

Ipak, Poreska uprava Srbije do sada nije imala javne inicijative poput ove, već su to uglavnom bile sporadične inicijative ka fizičkim licima.

O tome šta će ovo značiti za lica koja prihode ostvaruju u inostranstvu, koliki su porezi, kakve bi posledice mogli da snose, razgovarali smo sa Milanom Trbojevićem, osnivačem i vlasnikom “Knjigovodstva Knjiški moljac“.

Da li PU ima kapacitet za to?

Pitanje koje je mnoge “frilensere” juče zanimalo jeste da li Poreska uprava ima kapaciteta da sprovede ono što je napisala u javnom pozivu za plaćanje poreza.

Kako Trbojević kaže za portal BIZlife, iako je moguće da Poreska uprava do sada nije imala kapacitet da sprovede ovakvo nešto, procesom digitalizacije i transformacije koju je već nekoliko godina sprovodila, oslobodila je dodatne resure. To znači, kako objašnjava, da će ovo pitanje moći intenzivnije da se kontroliše.

Kako znaju za moje transakcije?

Ukoliko je među građanima dolazilo do nerazumevanja načina na koji Poreska uprava ima izveštaj o bankovnim transakcijama, Trbojević podseća da su banke po Zakonu dužne da obaveštavaju PU, te da im prosleđuju podatke o uplatama na račune fizičkih lica.

“Sve uplate su bruto prihod i odatle se mogu utvrditi sve poreske obaveze”, kaže on.

A šta ako je poklon?

Usled masovnog lošeg raspoloženja na mrežama kada je ovo u pitanju, mnogi iz tabora onih koji ne plaćaju porez pokušavali su da smisle rešenja kako da takvu praksu nastave na dalje.

Jedno od rešenja koje je veoma često predlagano odnosilo se na preimenovanje prihoda u poklon.

Mnogi su, aludirajući na, još uvek ministra odbrane, Aleksandra Vulina i njegovo obrazloženje odakle mu 200.000 evra sa kojim je kupio stan, pominjali “tetku iz Kanade”, te su tako mnogi pomislili da bi sistem mogli da prevare ukoliko kažu da je to bio poklon od nekoga iz inostranstva.

Međutim, Trbojević objašnjava da to ipak nije moguće u svim situacijama.

Kako kaže, postoji šansa da iz PU mogu da zovu fizička lica od kojih će tražiti dokaze odakle im novac, te da ako lice dokaže da je to poklon, ili pozajmica od tetke, majke, oca i nekog drugog rođaka iz inostranstva, i ime koje je na ugovoru se poklopi sa izveštajem banke, onda tu neće biti dodatnog oporezivanja.

„Ako primite novac od neke firme, npr Gugla, nećete moći da dokažete da je to tetka ili neki rođak, a ako primite novac od fizičkog lica uz ugovor o pozajmici ili o poklonu možete to dokazati“, dodatno objašnjava.

Porez plaćam državi gde sam ostvario prihod

Odgovor na jedno od najčešće postavljanih pitanja „Zašto da plaćamo porez državi Srbiji, ako nismo ovde ostvarili prihod?“ zapravo je veoma jednostavan.

Iako je glavni argument koji podupire ovo razmišljanje da se porez plaća državi u kojoj se ostvaruju prihodi, to delimično nije tačno.

„Pošto ste državljanin Srbije, onda ste i rezident Srbije ali ako ste u Srbiji većinu svog vreme tj polovinu godine, više od 183 dana, i ovde vam je centar poslovnih i životnih aktivnosti onda ste rezident i morate plaćati i poreze u Srbiji“, kaže Trbojević.

Ipak, dodaje, složena je situacija, „pošto sa nekim zemljama imamo ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanje, pa neke poreze koje tamo platite, ovde ne morate, npr sa Amerikom nemamo i bez obzira šta tamo platite ovde se ne priznaje.

Šta ako se oglušim?

Mnoge je zanimalo i šta će biti ako se ne odazovu pozivu PU da samoinicijativno plate porez.

Kako se navodi u saopštenju za javnost, PU je pozvala na izmirivanje dugova kako bi se izbegla prekršajna odgovornost.

„Prekšajna odgovornost je to da ćete dobiti i prekšajnu kaznu pored toga što će porezi i doprinosi biti obračunati sa sve kamatom, a godišnja kamata je +10 odsto referentana stopa NBS, što je sve ukupno sada oko 11,5 odsto“.

Kako dalje objašnjava, neodazivanje nikoga neće osloboditi poreza.

„Neodazivanje i nepostupanje vas neće osloboditi jer poreska uprava će vas zadužiti i posle blokirati račun, u najgorem slučaju pleniti imovinu, da bi to naplatila kroz prinudnu naplatu“.

Rešenje

Trbojević smatra da za ovaj problem postoje 2 opcije.

Prva je da se plati sve što do sada nije, a onda se odluči da li je takvo poslovanje isplativo ili je ipak bolje otvoriti firmu, dok je drugo neodazivanje i vera u to da neće baš oni biti izabrani.

„Samo prva opcija je sigurno da ako to uradite nećete imati neke posledice, a druga je kao lutrija možda bude, a možda i ne bude. Moj savet je generalno uvek prva opcija jer to je jedina sigurna opcija sve, ostalo je nagađanje“.

Izvor: BIZlife

Foto: Pixabay