Blic: Srbijagas nema para za nabavku gasa
Srbijagas nema para za nabavku gasa za predstojeću zimsku sezonu i zbog toga će se kratkoročnim kreditom zadužiti 30 miliona evra, a kao garancija da će novac biti vraćen banci, firma će dati menice, piše Blic.
Kako ne bi došlo do problema u snabdevanju ovim energentom tokom zime, rukovodstvo kompanije odlučilo se za kratkoročni kredit, koji treba da vrati narednih godinu dana, što je jedini način da se ne poremeti dinamika isporuke gasa, odnosno da rezervoari u Banatskom dvoru budu puni za predstojeću zimsku sezonu, navodi izvor Blica.
Pozajmica mora da se obezbedi do sredine oktobra, kada je rok da se novac za gas uplati Gaspromu na račun. U suprotnom, i privreda i domaćinstva mogli bi da ostanu bez glavnog energenta.
Tako će već postojeći dug Srbijagasa od blizu milijardu evra biti uvećan.
Izvor Blica navodi da krivica za takvo stanje nije samo u kompaniji već i u vlasti koja nameće Srbijagasu da posluje na svoju štetu.
„Tako je odlukama vlade nametnuto da kompanija potraživanja za isporučeni gas konvertuje u kapital firme koja je dužnik. Po tom osnovu manjak u kasi Srbijagasa, od 2008. do 2016. godine, bio je blizu 400 miliona evra. To je trajno izgubljen novac koji je kompanija morala da nadoknadi kreditima“, prenosi list.
Direktor Srbijagasa Dušan Bajatović potvrdio je za Blic da je raspisan tender za krediti od 30 miliona evra.
On je kazao da je novac potreban za likvidnost, odnosno plaćanje gasa koji se puni u podzemnom skladištu Banatski dvor tokom leta, a kredit će se vraćati zimi, kada se taj gas proda.
„Srbijagas od 2012. godine nije pravio nova zaduživanja za kupovinu gasa i trenutno Gaspromu ne dugujemo ništa, jer se sav gas plaća u valuti“, rekao je Bajatović.
Izvor: Beta
Foto: FreeImages
Ing Zoran Vukov
Čudno je da građani u Beogradu a i ostalim gradovimaSrbije plaćaju cele godine akontaciono grejanje pa i leti kada se toplotna energija ne isporučuje a da setim novcem ne finansira nabavka energenta za narednu sezonu. Ako se u Beogradu naplaćuje 12 meseci sa cenom 1432,71 din/m2 god a cena kwh je 7,57 din/kwh kada se sa cenom podeli korisnik kupuje godišnje 189,2615 kwh/m2 stana. Tako stan od 60 m2 godišnje kupi akontaciono sa jednakim uplatama 189,2615 kwh/m2 x 60 m2=11.355,69 kwh i plati 1432,71 x 60 m2=85.962,60 din -7%˙(za plaćanje u roku)= 79.945,22 din. Ono što korisnici grejanja neznaju jer se od njih to krije ne prikazivanjem koliko kwh godišnje kupuju i koliko kwh je isporučeno tokom grejnog perioda jer se OBRAČUN ne prikazuje. Objekti građeni po JUS standardima troše 90 -92 kwh/m2 god po ukupno zagrevanoj površini objekta, a tamo gde se greje i hodnik i dr. dobijen je prosek od 12 god 97,73 kwh/m2 god za plaćanje. Tako se prosečno godišnje isporuči za stan od 60 m2 97,73 kwh/m2 x 60 =5.863,8 kwh x 7,57 din/kwh=44.388,97 din -7%(popust)=41.281,73 din. Ako od uplaćenih 79.945,22 din oduzmemo vrednost stvarno isporučenih kwh dobija se 38.663,44 din se ne prikazivanjem obračuna prisvaja a to korisnici neznaju jer niko ne očitava kalorimetar u predajnoj stanici na osnovu čijeg očitanog stana je obaveza da se vrši zaduživanje objekta samo u mesecima kada se toplotna energija i isporučuje. Ovako se bez obračuna prisvaja sav više naplaćen novac. Pa gde taj novac odlazi ? taj novac se rebalansom buđeta unosi delom u buđet grada a delom se finansiraju političke partije. Kako Vlas ne uplaćuje novac za buđetske korisnike oni ostaju dužni toplanama a toplane ostaju dužne Srbija gasu. Drđava je donela zakon po kome se iz buđeta prenet novac Srbija gasu da bi mogao da izmiri obaveze prema Dobavljaču. I to su odnosi koji vladaju u ovoj oblasti jer se obaveze lokalnih samouprava ne izvršavaju za plaćanje grejanja buđetskih korisnika pa je Srbija gas kao poslednji u lancu naplate uvek ostaje kratkih rukava.