Bubnjari Koldpleja iz Bijeljine

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Bubnjari Koldpleja iz Bijeljine

    Piše: Darko SOKOVIĆ, Izvršni partner za strategiju i razvoj, „Propulsion”

    Volim Koldplej. Voli ih i pola planete, i više od toga. Osvojili su devet Brit nagrada, četrnaest MTV-jevih priznanja i čak sedam Gremija. U 2018. bili su na drugom mestu Forbsove liste najplaćenijih muzičara; tokom jedne turneje obrnuli su čak pola milijarde dolara. Osim toga, momci su nekako – na mestu. Bili su lica društveno angažovanih akcija širom sveta, davali svake godine deset posto prihoda u humanitarne svrhe i nastavljaju s tom praksom i danas. Tako su 2019. šokirali svet principijelnošću: Koldplej te godine nije išao na turneju promocije najnovijeg albuma zbog brige o uticaju njihovih koncerata na životnu sredinu. „Sačekaćemo da vidimo kako naša turneja može da bude aktivno korisna”, rekao je tada pevač Kris Martin za BBC njuz. Ovo i ne čudi, jer oni su još 2015. godine u njujorškom Central parku nastupali kao naslovni izvođači na Festivalu globalnih građana. Tu su Ujedinjene nacije pokrenule kampanju kojom su svet upoznale s Ciljevima održivog razvoja.

    Sve što Koldplej zaradi članovi benda podele na ravne časti, bez obzira na to što svi poznaju pevača Krisa Martina, ali malo ko zna basistu, gitaristu ili bubnjara. Zamislite: bubnjar ste jednog od najpopularnijih bendova, na Forbsovoj ste listi, a gotovo niko ne pomisli na vas kad se pomene ime benda, iako ste praktično muzička legenda!

    Ima nečeg vrlo odvažnog i vrednog u toj ušuškanoj anonimnosti i izuzetnosti u isto vreme.

    Ankica Todorović, odgovorna za lokalni ekonomski razvoj u Bijeljini, i Mile Pejčić iz Kabineta gradonačelnika – lica su održivog razvoja u tom gradu, prvoj lokalnoj zajednici u Bosni i Hercegovini koja je odlučila da joj Agenda 2030 postane uzor. Države članice Ujedinjenih nacija usvojile su, naime, 2015. Program održivog razvoja (Agenda 2030), kojim su 17 gorućih globalnih problema analizirale, složile se da je baš njihovo rešavanje od presudnog značaja za ljude i planetu i oblikovale ih u Ciljeve održivog razvoja, sada već dobro poznate Sustainable Development Goals (SDG). Ciljevi su bitni za države i vlade, ali i za građane, civilno društvo, lokalne samouprave i biznise.

    To su shvatili i Ankica i Mile u Bijeljini. Počeli su stidljivo, izgradnjom inkluzivnog igrališta u centru grada, kako bi sva deca, bez obzira na materijalno stanje njihovih roditelja ili na to kojom se lakoćom kreću, mogla da se igraju. Maleni je to korak bio za globalnu Agendu 2030, mali čak i za Bijeljinu, ali je pokazao kako u praksi izgleda saradnja javnog, nevladinog i privatnog sektora za opšte dobro, što je, samo po sebi, jedan od zadataka Agende.

    Zahvaljujući ovim dvama tihim herojima, Bijeljina je počela da usklađuje gradsku strategiju razvoja sa 17 globalnih ciljeva, ispravno rezonujući da je, kad su putevi za razvoj mnogi, a stranputice još brojnije, zajednici poput Bijeljine potrebna pouzdana zvezda vodilja prema kojoj će poravnati sve što u narednih petnaestak godina žele da postignu. Jednostavno, prednost Agende je u merljivosti, jer „pokazuje kakvi rezultati se postižu i ko ih postiže”, objašnjava Mile Pejčić otkud misao o održivom razvoju uopšte u Bijeljini.

    No, nije stvar samo u papirima i strategijama, Bijeljina je od Ciljeva održivog razvoja imala i direktne koristi. Zaposleno je 35 ljudi prekvalifikacijom i samozapošljavanjem, i to unutar projekta koji je proistekao iz nove strategije Bijeljine. Tri privatne kompanije s područja grada dobile su finansiranje kako bi krenule putem energetske održivosti, a nekoliko srednjih stručnih škola, poslodavaca i Grad udružili su se kako bi prilagodili stručno obrazovanje potrebama tržišta rada. Kad se kaže „Bosna i Hercegovina”, nikome Bijeljina nije prva na pameti, kao što niko ne pomisli na bubnjara kad se pomene Koldplej. A ovamo baš ta lokalna samouprava usvaja i sprovodi neke od najnaprednijih razvojnih strategija savremenog sveta, na ponos čitave zemlje.

    Vil Čempion, bubnjar Koldpleja, ispunio je životni san i igrao – pazite sad – bubnjara orkestra na Crvenom venčanju, verovatno najpoznatijoj epizodi „Igre prestola”, najpopularnije serije svih vremena! Ne mogu ni da zamislim taj osećaj.

    Ali verujem da je blizu onom koji su imali Ankica Todorović i Mile Pejčić kad je njihov grad, zahvaljujući njihovom radu, jedini pomenut kao svetli primer prilikom predstavljanja izveštaja o napretku BiH u sprovođenju Agende 2030, na Visokom političkom forumu o održivom razvoju u Njujorku, pre godinu i po dana. Mile i Ankica su tada, mislim, bili na vrhu sveta.

    „Imali smo mnogo velikih turneja do sada. Kako da preokrenemo stvari tako da bude više davanja nego uzimanja”, pita se Kris Martin za BBC. Mile i Ankica u Bijeljini nisu imali dileme: oni nisi sedeli i gledali šta drugi rade, nego su u svoje ruke uzeli budućnost grada za koji su odgovorni, zajedno s kolegama širom planete.

    Ovo dvoje bubnjara Koldpleja iz Bijeljine taj su mali trenutak slave zaslužili.

    Izvor: BIZlife magazin

    Foto: Privatna arhiva

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    developed by Premium Factory. | powered by Premium Hosting
    Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE