Cena soje na istorijskom maksimumu - da li nas čeka POSKUPLJENJE HRANE?

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Cena soje na istorijskom maksimumu – da li nas čeka POSKUPLJENJE HRANE?

    Vest da je cena žitarica u usponu i da je soja dostigla istorijski maksimum i rast od 100 odsto, uznemirila je javnost i podstakla pitanja da li nas zobg toga očekuju poskupljenja životnih namirnica ali i drugi proizvoda.

    Stručnjaci ukazuju da nakon dužeg uzlaznog trenda, cene žitarica i uljarica na svetskim berzama u poslednje dve sedmice beleže pad.

    Cena žitarica, soje i ostalih uljarica, kao i jestivih ulja, na svetskim berzama imale su uzlazni trend kretanja od februara usled manjih zaliha dostupnih za trgovinu zbog rasta tražnje, i tokom marta i aprila cene kukuruza i soje “postavile” su rekorde po visini u proteklih 10 godina.

    Nagli rast cene soje posledica je uključenja finansijskih fondova i špekulanata u trgovinu tom uljaricom.

    Prema majskom izveštaju američkog Ministarstva poljoprivrede za 2021./2022. godinu zbog smanjena suše u Americi i Brazilu prognoziran je prinos soje u svetu veći za 20 miliona tona, što će umiriti cenu.

    “Od pre dve sedmice na svim velikim svetskim berzama primetna je nepostojanost trenda kretanja cena uljarica poslednjih nedelja usled ulazaka na berze špekulanata i finansijskih fondova – čas kao prodavaca, čas kao kupaca, po nekoliko puta sedmično, dok su cene žitarica u istom vremenskom periodu bile u padu”, objašnjava za BIZLife portal direktorka Udruženja za unapređenje proizvodnje i izvoza žitarica i uljarica “Žita Srbije” Sunčica Savović.

    Sa pandemijom povećana i tražnja za poljoprivredno-prehrambenim proizvodima

    Savović navodi da je u godini pojave pandemije bila povećana tražnja za poljoprivredno-prehrambenim proizvodima u svetu, a i ove godine takav trend se nastavio na svetskom tržištu.

    Takođe, pažnja finansijskih fondova je tokom 2020. godine bila usmerena na poljoprivredu, odnosno poljoprivredne robe i tržišta, usled recesije u ostalim granama privrede zbog pojave pandemije COVID 19.

    Taj trend nastavio se i u ovoj godini.

    Prema mišljenju većine analitičara svetskog tržišta žitarica, uljarica i proizvoda mogućnost za pad cena na svetskim berzama iz tehničkih razloga je sve veća i veća kako se vremenske prilike u SAD i Brazilu budu popravljale i procenat vlage u zemljištu povećavao jer će tada finansijski fondovi ulaziti na berze isključivo kao prodavci.

    Istovremeno, faktori koji će ograničavati pad cena su vremenske prilike i količina padavina, konkretnije suša u Brazilu koja će umanjiti rod kukuruza i prinose soje u određenoj meri kod ovog velikog svetskog proizvođača, suša u većem delu proizvođačkih regiona SAD koja će postati ozbiljan problem u narednih nekoliko sedmica ako ne bude dovoljno padavina, dodaje Savović.

    Zatim tu su zuzetno male zalihe uljane repice u EU usled kojih je prerada u maju i junu ograničena, i zalihe uljarica, biljnih ulja i žitarica u svetu koje su znatno manje od proseka u većini zemalja proizvođača i izvoznika, kako zbog manje prošlogodišnje proizvodnje, tako i zbog veće tražnje na svetskom tržištu.

    U Srbiji dovoljno žitarica i za potrošnju i za izvoz

    Iz Udruženja Žita Srbije navode da je iz Srbije 2020/2021 planiran izvoz od 3,2 miliona tona kukuruza.

    Zaključno sa aprilom je izvezeno 2.478.118 tona, a za izvoz je ostalo u narednih pet meseci još 721.882 tone.

    Na domaćem tržištu do kraja aprila potrošeno je 2.735.500 tona, a za domaću potrošnju do kraja septembra ostalo je 1.950.500 tona.

    Imajući u vidu da je prošlogodišnji rod kukuruza bio 8,1 miliona tona, početkom maja ove godine u zemlji je bilo oko 2.886.383 tone kukuruza što je dovoljno za domaću potrošnju i izvoz.

    Bilansom pšenice prvobitno je planiran izvoz u 2020/21 godini od 1.2 miliona tona pšenice i pšeničnog brašna (preračunatog na zrno), što je realno bilo moguće ostvariti.

    Zaključno sa aprilom je izvezeno 754.363 tone pšenice i brašna, a za izvoz je ostalo u naredna dva meseca još 445.637 tona pšenice, dodaje Savović.

    Na domaćem tržištu do kraja juna kada se ekonomska godina za pšenicu završava potrošićemo najmanje 1.655.000 tona pšenice, moguće i više jer je zbog visoke cene kukuruza više nego što je uobičajeno pšenice potrošeno za stočnu prehranu, navodi Savović.

    Kako je prošlogodišnji rod pšenice bio na nivou od 2.68 miliona tona, u ovom trenutku imamo više nego dovoljno pšenice za domaću potrošnju i izvoz, a u novu ekonomsku godinu ućićemo sa većim zalihama pšenice od uobičajenih jer su se proizvođači  uzdržavali od prodaja kada je ino tražnja postojala na našem tržištu u iščekivanju daljeg rasta cena, dok tražnja za pšenicom starog roda u ovom trenutku na FOB-u ne postoji što je uobičajeno za ovo doba godine, navodi Savović.

    Tržište mirnije – korekcija cena

    Poslednji podaci Produktne berze Novi Sad pokazuju da nakon prošlonedeljnog cenovnog maksimuma, cena kukuruza beleži korekciju.

    Dešavanja na međunarodnom tržištu, uticaj svetskih trendova i cena u svetu, kao i unutrašnji faktori na domaćem tržištu doveli su do toga da ova žitarica ima negativan cenovni trend.

    Berzanski ugovori su zaključeni u cenovnom rasponu od 26 din/kg do 27 din/kg bez PDV-a, sa izraženom tendencijom pada cena.

    Tržište soje je mirnije u odnosu na prethodni period kada je ova uljarica bila najtraženija berzanska roba.

    Krajem nedelje, ponuda je bila na cenovnom nivou od 83,50 din/kg do 84 din/kg bez PDV-a, sa preuzimanjem robe tokom juna.

    Na evropskom tržištu, uprkos kontekstu koji je za novi rod objavljen kao napet, ostaje predmet korekcija cena uljarica zbog nedavnog ublažavanja cena sojinog, kanolinog i palminog ulja.

    Pšenica je tokom cele protekle nedelje imala silazni trend. Berzanski ugovori su realizovani u cenovnom opsegu od 23,20 din/kg do 24 din/kg bez PDV-a.

    Izvor: BIZLife

    Foto: Pixabay

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    developed by Premium Factory. | powered by Premium Hosting
    Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE