Četiri benefita koja MILENIJALCI zapravo žele od POSLODAVCA

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Četiri benefita koja MILENIJALCI zapravo žele od POSLODAVCA

    Procenjuje se da će do 2030. godine 75% radne snage činiti milenijalci (rođeni od početka osamdesetih do sredine devedesetih godina). Ako želite da privučete milenijalce, morate da govorite njihov jezik i udovoljite njihovim željama.

    Evo četiri benefita koja bi trebalo da im ponudite:

    1. Jasne mogućnosti napredovanja

    Lako je reći da svojim zaposlenima nudite napredovanje u karijeri, ali to je samo prazna priča u mnogim kompanijama. Milenijalci ne žele da budu na najnižoj stepenici lestvice duže nego što moraju. Ovaj stav se ponekad čita kao ego, ali je više ukorenjen u ambiciji.

    Ako je vaš novi zaposleni vešt i gladan za napredovanje na lidersku poziciju, zašto ne biste podstakli te želje i učinili svoj deo „posla“ kako biste to ostvarili?

    Takođe, vredi napomenuti da su mnogi milenijalci zaista željni učenja. Ne traže samo nove titule i više novca. Zainteresovani su za sticanje novih veština i traže mogućnosti za to. Da biste pokazali milenijalcima da im ozbiljno pomažete da napreduju, napravite program koji možete podeliti sa njima.

    Da bi bio najefikasniji, trebalo bi da uključuje redovne rasprave o ciljevima u karijeri i nedostacima u veštinama, zajedno sa planom da ih dostignete i popunite. Zaposlenima bi trebalo da bude jasno šta im je potrebno da pređu sa pozicije A na poziciju B, a takvo predviđanje će ih često motivisati i zadržati.

    Bez obzira na to što odlučite da mogućnosti napredovanja učinite konkretnim i dostižnim, pobrinite se da nudite i programe mentorstva i obuke (i plaćate ih, kada je to potrebno). Nikada nećete zažaliti što ste unapredili veštine člana tima, čak i ako vas na kraju napuste. Ali postoji mnogo manja šansa da vas napuste ako uložite u njihov razvoj i pokažete da vam je zaista stalo.

    2. Finansijsko planiranje

    Milenijalcima je preko glave toga da budu „švorc“. S obzirom na to da mnogi nikada nisu naučili da upravljaju novcem, čak i dobre plate mogu rezultirati životom od plate do plate. Kao njihov poslodavac pomozite im da se snađu.

    Ponudite besplatne radionice koje uče članove tima kako da smanje dug, upravljaju svojom imovinom i uštede za hitne slučajeve i buduće velike kupovine, poput kupovine stana i slično.

    Pomozite im da povežu tačke između načina života koji žele da stvore i onoga što će im biti potrebno, iz finansijske perspektive, da to zaista i učine. Dovedite stručnjake kao gostujuće predavače ili platite nekoliko sesija sa finansijskim planerom kako biste im pomogli da zacrtaju plan i započnu njegovo ostvarenje.

    Što ranije vaši zaposleni nauče da budu finansijski zdravi, to više mogu maksimizirati svoj novac, postići svoje ciljeve i uživati u životu.

    3. Dela, ne reči

    Milenijalci traže da veruju i pripadaju nečemu većem od sebe. Ova grupa duboko brine o društvenim pitanjima i globalnim uzrocima. Nemojte misliti da će, na primer, samo priča o ekologiji biti dovoljna. Milenijalci žele da vide buduće poslodavce koji demonstriraju svrhu ne samo rečima, već i delima.

    Svrha dolazi u mnogo različitih „ukusa“, ali najkritičnija komponenta svrhe uključuje komunikaciju. Bez jakih lidera koji osim brojki na sastancima govore i o stvarima koje će doprineti zajednici i društvu, a ne samo budžetu, svi brojevi mogu brzo pasti u vodu.

    Takođe, milenijalci žele da pripadaju negde. Žele da budu aktivni učesnici u poboljšanju sveta. Zato ih pitajte šta im je važno. Svrha je najmoćnija kada je grupa ujedinjena oko nje.

    4. Fleksibilan raspored

    Milenijalci ponekad dobiju lošu reputaciju zbog lenjosti ili zbog toga što veruju da sami po sebi zaslužuju privilegije ili poseban tretman, i svakako, svaka generacija ima svoje „trule jabuke“.

    Međutim, milenijalci uglavnom rade jednako naporno kao i ljudi bilo koje druge generacije. Ono gde se razlikuju je koliko brinu o svom vremenu. Ne žele da rade od 9 do 17h, završe radne obaveze u 13h i čekaju da samo prođe vreme. Oni su željni da isporuče vrednost i završe svoj posao, a onda kada se završi, jednako su željni da odu i da se vrate svom životu.

    Umesto da ovo posmatrate kao nezgodno, gledajte na to kao nešto pozitivno. Ako nudite fleksibilan raspored verovatno ćete otkriti da su vaši zaposleni još više podstaknuti da dobro rade svoj posao. Oni znaju da su plaćeni za svoju vrednost, a ne za svoje vreme, pa će se potruditi da maksimalno ulože maksimalnu vrednost koliko mogu.

    Takođe možete razmotriti dodatnu fleksibilnost i pokazati dodatno poštovanje prema njihovom vremenu nudeći im sabatikal ili neograničene dane odmora. Možda ćete biti iznenađeni kako ova vrsta okruženja privlači najbolje talente i kako takav talent nagrađuje fleksibilne poslodavce.

    Sabatikal je period u kojem radnik (a najviše se odnosi na profesore) može na određeno veme odstupiti sa svoje pozicije na poslu kako bi se unapredio. U tom periodu, radnik može da putuje, izučava raznu literaturu koja se veže na njegovo zanimanje i slično, a sve u svrhu ličnog unapređenja na tom polju. Važno je napomenuti kako je to vreme radniku plaćeno.

    Ova je praksa uobičajena u obrazovnim institucijama, na primer, kada profesor uzima semestar ili dva za predavanje na stranom univerzitetu ili za neko istraživanje.

    Izvor: BIZLife

    Foto: Pexels

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    developed by Premium Factory. | powered by Premium Hosting
    Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE