Da li KOVID PROPUSNICE imaju smisla?

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Da li KOVID PROPUSNICE imaju smisla?

    Piše: Igor Lazarević, konsultant u oblasti farmacije i zdravstva

    Kovid propusnice su zamišljene kao dokaz da je osoba vakcinisana što mu/joj omogućava ulazak na javna mesta kao što su javni bolnice, muzeji, bioskopi, pozorišta, restorani, kafići, tržni centri, sportski centri, javni prevoz itd. Osim dokaza o vakcinaciji, kovid propusnice sadrže i dokaz da je osoba preležala bolest ili da nije zaražena, što se potvrđuje negativnim antigenskim ili PCR testom. U prevodu, kovid propusnica je dokaz da osoba nije zaražena.

    Praktično, kovid propusnice imaju 3 cilja – da spreče širenje zaraze, da podstaknu ljude na vakcinaciju i da razdvoje odgovorne od neodgovornih.Hajde da vidimo da li one ispunjavaju ove ciljeve.

    Da li sprečavaju širenje zaraze?

    Kratak odgovor je – ne utiču bitno na širenje zaraze.

    Prvi razlog: i vakcinisani šire zarazu

    Prvi razlog je taj što i vakcinisane osobe mogu da šire zarazu. To se događa zato što vakcine ne obezbeđuju sterilišući imunitet (brzo i potpuno čišćenje organizma od virusa), već funkcionalni imunitet (sprečavanje razvoja težeg oblika bolesti).

    To se dešava zato što je delta varijanta 2-3 puta zaraznija od divljeg soja virusa (“vuhanski soj”) i zato što delimično zaobilazi imunitet, što utiče na smanjenje efikasnosti vakcina. Zbog toga se dešavaju “probojne infekcije” (breakthrough infections), kod kojih dolazi do zaražavanja vakcinisanih osoba.

    Prema dostupnim istraživanjima, ustanovljeno je da vakcinisane osobe kod kojih dolazi do “probojnih infekcija” imaju sličan ili isti “viral load” (količinu virusa u organizmu) kao i vakcinisane osobe, s tim što se ta količina značajno smanjuje 7 dana nakon infekcije kod vakcinisanih osoba (što je logično, jer počinju da deluju antitela).

    To potvrđuju i merenja količine virusnih čestica u organizmu putem PCR testova, gde je zabeleženo da kod “probojnih infekcija” postoji značajna koncentracija virusnih čestica na broju ciklusa (Ct) manjem od 30 (pogledati sliku u prilogu). Skoro isto kao kod nevakcinisanih.

    Postojeće vakcine indukuju stvaranje sve tri vrste antitela: IgA, IgM i IgG. Naravno, ne stvaraju sve vakcine iste količine ovih antitela. IgA antitela su kratkotrajna i uglavnom su koncentrisana u sluzokoži u gornjim disajnim organima (u nosu i grlu). IgM antitela su takođe kratkotrajnj, dok su IgG antitela dugotrajna. Oba se nalaze u krvi.

    IgA antitela (ona koja se nalaze u gornjim disajnim putevima) već posle 40 dana počinju značajno opadaju, što znači da vakcinisane osobe nakon tog perioda mogu da imaju značajnije količine virusa u gornjim disajnim putevima (nos i grlo), te da ih mogu širiti kašljanjem, kijanjem i na druge načine putem kojih se šire aerosoli i kapljice. To ukazuje da vakcinisane osobe takođe mogu širiti zarazu, naročito u slučaju delta varijante, koja je zaraznija i koja dominira.

    Naravno, ovo se još uvek istražuje i to ne znači nužno da će osoba koja je vakcinisana uvek širiti zarazu više od nevakcinisane osobe, i obrnuto. Činjenica je da vakcinisane osobe takođe šire zarazu, što je praktično dokazano istraživanjima, ali je činjenica i to da je one šire manje zbog toga što količina virusa brže opada i zato što su u većoj meri zaštićeni od nevakcinisanih osoba. Svakako, to zavisi od slučaja do slučaja, ali zarazu šire i vakcinisani i nevakcinisani. (*Studije koje se bave ovim pitanjem nabrojane su na kraju teksta)

    Drugi razlog: ljudi kontaktiraju i van javnih mesta

    Ljudi se druže i kontaktiraju i van javnih mesta kao što su restorani, kafići, bioskopi, pozorišta, tržni centri, univerziteti, stadioni, muzeji ili javni prevoz. Momci i devojke će se i dalje viđati, drugari i drugarice će se i dalje družiti, deca će i dalje viđati roditelje, porodice će se i dalje okupljati, prijatelji će se i dalje družiti, a kolege i koleginice će i dalje raditi i sastajati se.

    Da bi se potpuno sprečio kontakt vakcinisanih i nevakcinisanih, potrebno je uvesti stroge mere segregacije, što bi osiguralo da se ove dve grupe ljudi uopšte ili vrlo malo mešaju. Međutim, postavlja se pitanje da li je ovo ispravno i izvodljivo, i mislim da svako normalan zna odgovor na ovo pitanje i ovu dilemu.

    To da su mere razdvajanja ljudi ograničeno učinkovite pokazuju i podaci u zemljama koje su primenjivale zaključavnja (lockdown), kao i nekoliko naučnih strudija. Podaci govore da se zaraza učinkovito širila bez obzira na jačinu i trajanje zaključavanja, što ukazuje da je širenje zaraze na ovom nivou prosto nemoguće zaustaviti, već samo vrlo ograničeno obuzdati i/ili eventualno “pogurati” u naredne mesece. Jedno od objašnjenja je upravo to da se umesto širenja zaraze u zajednici (community spread) dešavalo širenje zaraze u domaćinstvima (household spread). Isto to se dešava i sa vakcinisanim i nevakcinisanim osobama.

    Evo jednog rada koji pokazuje da mere ograničenja kretanja kao što su lockdown, shutdown i slično imaju ograničenu učinkovitost, a da mnogo veću učinkovitost imaju neke druge mere: https://www.nature.com/articles/s41562-020-01009-0

    Da li utiču na obim vakcinacije?

    Kratak odgovor je – utiču nedovoljno da bi bile opravdane

    Pogledajmo šta kažu podaci o vakcinaciji

    Kovid propusnice su uvedene u nekim evropskim zemljama kao što su Francuska, Austrija, Mađarska, Grčka i Portugalija. Uglavnom su uvedene u prvoj polovini avgusta ove godine. Uvedene su i u nekim drugim zemljama kao što je Izrael, ali Izrael ima svojih specifičnosti, pa sam uzeo u analizu ovih nekoliko tipičnih evropskih zemalja.

    Prva i druga slika prikazuju obim i dinamiku vakcinacije u gore pomenutim zemljama. Prva slika prikazuje broj dnevnih doza koje su date na 100.000 stanovnika, a druga slika prikazuje udeo (%) populacije koji je u potpunosti vakcinisan.

    Kao što se vidi, nakon uvođenja kovid propusnica, vakcinacija se nije značajno ubrzala, već je ili nastavila da se odvija istim tempom (Portugalija i Francuska) ili je usporila (Austrija, Mađarska i Grčka).

    Na osnovu ovoga se može zaključiti da su kovid propusnice u najboljem slučaju doprinele nastavku vakcinacije istim tempom. Pitanje koje se nameće je da li bi ovaj tempo bio prisutan i bez kovid propusnica, jer je jasno da “držanje tempa” ne korelira nužno sa kovid propusnicama, tj. da nije opšte prisutno u svim zemljama, što ukazuje da igraju ulogu i drugi faktori (npr. kulturološki).

    Da li razdvajaju “odgovorne” od “neodgovornih”?

    Kratak odgovor je – verovatno razdvajaju

    Ovo ne treba posebno obrazlagati. Jasno je da osobe koje imaju kovid potvrdu (dokaz da su se vakcinisale) mogu u nekom smislu društvene odgovornosti biti smatrane “odgovornima”, dok se pak osobe koje nemaju kovid potvrdu (nemaju dokaz da su vakcinisane) mogu smatrati “neodgovornima”.

    Ovo je, naravno, arbirtrarna procena i veoma klizav teren, jer niti su sve osobe koje su se vakcinisale uopšteno govoreći društveno odgovorne, niti osobe koje se nisu vakcinisale možemo uopšteno govoreći smatrati društveno neodgovornima. Društvena odgovornost je nešto mnogo šire od činjenice da li se neko vakcinisao ili ne.

    Pritom, neke osobe iz raznih subjektivnih razloga nisu vakcinisane, pa i to treba imati u vidu kada se priča o društvenoj odgovornosti pojednostavljuje – ne mogu da prime vakcinu (imaju kontraindikacije), preležali su bolest i smatraju da nema potrebe da se vakcinišu, oklevaju da se vakcinišu iz raznih razloga itd.

    Da li kovid propusnice imaju smisla?

    Ja sam izneo argumentaciju za i protiv, a na ljudima je da to sagledaju, izvagaju i da sami donesu zaključke. Jedino što još mogu reći je činjenica da uvođenje kovid propusnica znači ograničavanje kretanja mnogim ljudima, koje se u perspektivi može proširiti i na ograničavanje prava na obrazovanje, rad, pa čak i lečenje. Takođe, treba imati u vidu i princip ireverzibilnosti, po kojem se određene stvari mnogo lakše uvode (i proširuju) nego što se ukidaju. Razlozi su odavno poznati u društvenim naukama, a to je tendencija regulatora i donosilaca odluka (a to su često birokrate i tehnokrate) da svoja ovlašćenja dalje proširuju, ali ne i da ih ukidaju. Mislim da i to treba imati u vidu kod sagledavanja jednog ovako složenog društvenog pitanja kao što je uvođenje kovid propusnica.

    *https://www.nationalgeographic.com/…/evidence-mounts…

    https://www.cdc.gov/mmwr/volumes/70/wr/mm7031e2.htm

    https://www.cdc.gov/…/2019…/variants/delta-variant.html

    https://www.nature.com/articles/d41586-021-02187-1

    https://www.medrxiv.org/con…/10.1101/2021.07.28.21261295v1

    https://www.medrxiv.org/con…/10.1101/2021.06.28.21259420v2

    https://www.medrxiv.org/con…/10.1101/2021.07.31.21261387v4

    https://www.medrxiv.org/…/2021.07.31.21261387v1.full…

    https://spiral.imperial.ac.uk/…/react1_r13_final…

    https://www.medrxiv.org/con…/10.1101/2021.07.12.21260377v1

    https://www.medrxiv.org/…/2021.06.28.21258780v1.full…

    https://www.medrxiv.org/…/2021.06.28.21258780v1.full…

    https://www.nejm.org/doi/10.1056/NEJMc2107717

    https://www.eurosurveillance.org/…/1560-7917.ES.2021.26…

    https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2021.05.08.443253v5

    https://publichealth.jhu.edu/…/new-data-on-covid-19…

    https://www.wlns.com/…/18-students-6-staff-positive…/…

    Izvor: BIZLife

    Foto: Privatna arhiva

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    developed by Premium Factory. | powered by Premium Hosting
    Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE