Da li „Novi put svile“ postaje „Novi put sile“?
Piše: Dijana Carić, autor knjige ‘Umetnost pregovaranja’
Prethodnih meseci na gotovo svakodnevnom nivou možem čuti informacije vezano za “promenu ekonomske mape sveta“; povezivanje Istoka sa Zapadom, Šangaja sa Berlinom; moderni putni, trgovinski i ekonomski koridor, itd. Sve su to sinonimi za „Novi put svile“. U pitanju je ekonomski, energetski i infrastrukturni projekat koji je započeo predsednik Kine Si Điping još 2013. godine. Između ostalog, projekat obuhvata ekonomsku saradnju, izgradnu putnih i železničkih mreža, izgradnju energetskih objekata i mreža za distribuciju energije a prostire se od Kine preko Mongolije, Rusije i Poljske do Nemačke. Sa druge strane, namera je značajnije povezivanje Kine sa Sredozemnim morem i Persijskim zalivom kroz tzv. „Morski put svile“, koji bi išao preko Indijskog okeana i Centralne Azije, a sa ciljem što boljeg povezivanja tri kontinenta: Evrope, Azije i Afrike.
Međutim, da li znamo šta znači prvobiti termin „Put svile“, koje teritorije je povezivao i šta je obuhvatao?
Naime, „Put svile“ je mreža karavanskih i brodskih puteva koji su povezivali Kinu i Zapad preko centralne Azije, a kasnije Kinu i Afriku preko Persijskog zaliva. Karavani su bili veoma veliki, sastavljeni od nekoliko hiljada životinja, najčešće dvogrbih deva i nekoliko hiljada ljudi koji su prevozili velike količine robe. Na putu od Azije do Zapada, robu nije prevozio isključivo jedan karavan već su se oni menjali obzirom da su postojali posrednici. Ovi karavani su često bili i napadani od strane razbojnika koji su im oduzimali robu, zbog čega im je neretko dodeljivana i vojna pratnja.
Putevima svile su se prevozili začini, svila, staklo, nakit, čaj, vino, tamjan, papir, porculan, zlato, drago kamenje, krzno, keramika i gvožđe. Međutim, u to vreme svila je ipak bila jedan od najvažnijih kineskih proizvoda. Bila je izuzetno redak i skupocen materijal na Zapadu koji su sebi mogli priuštiti samo najbogatiji. Zbog toga je ovaj put i dobio naziv „Put svile“. Međutim, pored robne razmene, ovi putevi su omogućili i razmenu znanja, ideologija, informacija, učenja, kultura i tehničkih dostignuća, kao i širenje religija.
Ako uzmemo u obzir tehničko-tehnološka dostignuća i ubrzani razvoj informacionih tehnologija sasvim je sigurno da će „Novi put svile“ uz pomoć navedenih prednosti ostvariti brže, dalekosežnije i značajnije efekte nego što je to bio slučaj sa „Putem svile“. Kina je obezbedila i nekoliko biliona dolara za realizaciju ovog projekta koji između ostalog obuhvata i izgradnju kopnenih puteva i oživljavanje pomorskih veza. Naročita pažnja se posvećuje razvoju železničke infrastrukture jer se pokazalo da se na tom segmentu u budućnosti mogu ostvariti značajne uštede obzirom da je ovaj vid transporta i do nekoliko puta brži od brodskog a značajno jeftiniji od avionskog. Projektom je obuhaćeno preko 4,5 milijarde stanovnika (60 odsto svetskog stanovništva), preko 6o zemalja na tri kontinenta i obuhvata 30 posto svetskog BDP-a. Cilj je da se ojačaju zemlje koje se nalaze na ovom putu, pre svega kroz povećan obim izvoza i uvoza što bi poboljšalo i životni standard građana u tim zemljama. Takođe, predviđa se da bi došlo i do naglog razvoja turizma jer bi samo kineski turisti ovim zemljama mogli doneti zaradu od preko 200 miliona dolara. Uzimajući u obzir rast trgovine, turizma, investicija ali i ukupno ekonomsko osnaživanje svih zemalja koje su uključene ovim projektom, „Novi put svile“ bi vrlo lako mogao postati „Novi put sile“.
Izvor: BIZLife
Foto: Pixabay
