Dan za apel svakom od nas da ne bacamo 83 kg hrane godišnje

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Dan za apel svakom od nas da ne bacamo 83 kg hrane godišnje

    U Srbiji na granici apsolutnog siromaštva živi skoro pola miliona građana, skoro četvrtina populacije je u riziku od siromaštva, dok  sa druge strane, bacamo oko dva miliona kilograma hrane dnevno.

    Povodom Međunarodnog dana podizanja svesti o bacanju hrane, 29. septembra organizacije i kompanije skreću pažnju da su količine donirane hrane trenutno nedovoljne.

    Ukazuju na to da je važno da se poveća broj donacija hrane za najugroženije i smanji bacanje hrane koja je još uvek bezbedna za ljudsku upotrebu.

    Kako bi se stvorili uslovi da hrana umesto u otpadu, završi kao donacija onima kojima je potrebna, neophodno je da se unapredi zakonski okvir koji ne destimuliše donatore.

    Svaki stanovnik godišnje baci 83 kilograma hrane

    Poslednji izveštaj Programa za zaštitu životne sredine Ujedinjenih nacija (UNEP) – The Food Waste Index Report 2021. pokazao je da svaki stanovnik Srbije baci godišnje 83 kilograma hrane,

    To je devet kilograma više od svetskog proseka, a procenjuje se da se najviše hrane baca u domaćinstvima, zatim to čine proizvođači hrane, potom trgovine.

    Mnoge kompanije od doniranja hrane odvraća visok PDV

    Iako, raste broj društveno odgovornih kompanija koje doniraju viškove hrane, mnoge od toga odvraća PDV, pa se kao jedno od rešenja spominje Zakon o viškovima hrane, kojim bi se donatori hrane oslobodili od plaćanja PDV.

    Takođe mnogi ukazuju da bi se izmenama pravilnika o deklarisanju, uticalo na to da se određene namirnice uz oznaku “najbolje upotrebljivo do” doniraju i nakon njihovog isteka roka trajanja.

    „Nedostatak adekvatnih podataka o otpadu od hrane, nedostatak stimulacija za potencijalne donatore, nedovoljna opremljenost komunalnih preduzeća, nepostojanje sinhronizacije rada različitih službi, niska svest građana o posledicama truljenja hrane na deponijama- u kom god pravcu da pogledate, vidite problem“, upozorava Marija Dedić, urednica portala Centar za promociju cirkularne ekonomije za BIZLife portal.

    Podseća da je Zakon o viškovima hrane najavljen još pre nekoliko godina, ali da do danas, nema pomaka ka njegovom usvajanju.

    PDV na donacije i dalje se plaća, pa smo došli u apsurdnu situaciju da se potencijalnim donatorima više isplati da sačekaju da rok namirnicama prođe, pa da ih bace, umesto da ih poklone dok je hrana još dobra za upotrebu, upozorava.

    “Glavni uzrok bacanja hrane loša preraspodela i neekonomičnost”

    Katarina Žigić iz Humanitarne organizacije “Banka hrane” kao glavi uzrok probema bacanja hrane vidi lošu preraspodelu i ističe da bi sve bilo drugačije kada bismo bili ekonomičniji.

    Organizacija je osnovana 2006.godine sa ciljem da doprinese smanjenju siromaštva, gladi i rasipanja hrane i sarađuje sa više od 200 raznih organizacija i socijalnih ustanova širom Srbije.

    Banka hrane prikuplja namirnice od kompanija proizvođača hrane, agro-industrije, trgovinskih lanaca prehrambenih proizvoda i deli ih svim ugroženim kategorijama. Tokom protekle godine imali su 136 donacija u hrani za 178 organizacija i socijalnih ustanova  i ukupno je podeljeno 1, 5 tona hrane koju je dalo 38 kompanija donatora.

    Žigić podseća da je u Srbiji pokrenuta prva digitalna platforma za donaciju hrane u Srbiji „Tanjir po tanjir“ zahvaljujući saradnji kompanije Delez Srbija i Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). Proces donacije je od tada moguć praktično jednim klikom.

    Digitalna platforma je nadgradnja humanitarnog projekta „Pomažemo da imaju i oni koji nemaju“, koji od 2015. godine realizuju Banka hrane Beograd i kompanija Delez Srbija, podseća Žigić i dodaje da se 100 tona hrane svakog meseca tako podeli.

    Kako se može sprečiti bacanje hrane?

    Udruženje Donorum koje se bavi preraspodelom hrane ugoroženim kategorijama društva desetilo se da pokrene PKI aplikaciju (Public Kitchen Infrastructure), prvu takve vrste u Srbiji.

    Aplikacija je zamišljena kao online pijaca gde se spajaju kompanije sa humanitarnim organizacijama kojima je neophodna hrana na dnevnom nivou.

    “Obraćamo se kompanijama i humanitarnim organizacijama. Naš cilj je da kompanije koje se bave proizvodnjom, preradom i obradom hrane kao i trgovinom spojimo sa humanitarnim organizacijama kojima je ta hrana najpotrebnija“, ističe Gordana Jovanović iz ove organizacije.

    U planu im je i mobilna aplikacija, a zbog trenutnih zakona građani još nisu u mogućnosti da doniraju kao pojedinci.

    Najviše trošimo na hranu, a bacamo je

    Jovanović navodi da se u Srbiji najviše baca hleb, a najmanje meso, a podaci EUROSTATA takođe pokazuju da građani najviše troše na hranu.

    „To pokazuje da postoje neke nejednakosti na koje treba uticati. Kao udruženje trudimo na svakodnevnom nivou da kroz društvene mreže ali i učestvovanje na raznim događajima da dopremo do građana da polako uvide ovaj problem i da smanje bacanje u svom domu. Ako imate višak hleba uvek možete napraviti poparu, dati komšiji koji ima kucu ili napraviti hleb pizzu. Takva je situacija i sa voćem deca danas ne žele da jedu crnu bananu ili oštećenu jabuku, ali takvo voće je potpuno ispravno i uvek se može iskoristiti za ukusan banana hleb ili neki šejk, što znači da ste svom detetu dali nešto zdravo i sprečili bacanje. Bacanje hrane se može sprečiti i redovnim pravljenjem spiskova za kupovinu hrane. Planirajte u napred, da ne bi ste bacali hranu“, poručuju iz ove organizacije.

    Izvor: BIZLife/Jelena Andrić

    Foto: Pixabay

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    developed by Premium Factory. | Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE