Dijaspora je željna srpskog kiselog kupusa
Bliži se zima, tu je i sezona praznika i slava, pa se kiseljenje kupusa čini kao unosan biznis. Postoje neki koji su to uveliko prepoznali. Za one koji nemaju uslove da glavni sastojak sarme i podvaka ukisele sami, postoje poljoprivredna gazdinstva od severa do juga Srbije koja proizvode i prodaju kiseli kupus. A kvalitet i ukus poslali su naš kupus ne samo u Evropu, već i na druge kontinente, za dijsaporu željnou ovog delikatesa.
Sonja Gugović, iz Zablaća kod Čačka, ove godine rešila je da se oproba u proizvodnji kiselog kupusa, i to na veliko. Preradila je oko 40 tona glavica.
„Tehnološki proces proizvodnje kiselog kupusa uopšte nije komplikovan, a upakovan donosi i veću zaradu i veći profit. Sve ide glatko, a opet je na neki način teško i iscrpljujuće, zato što je to posao ipak za muškarca, a ne za jednu ženu“, kaže proizvođačica Sonja Gugović.
Nekoliko stotina kilometara severnije, porodica Ćulum proizvodi kiseli kupus skoro četiri decenije. Godišnje ukisele hiljadu tona futoškog kupusa.
„Oko 30 odsto idemo u izvoz otprilike i 70 odsto na domaće tržište. Izvozimo maltene po celom svetu. Najviše momentalno izvozimo u Španiju i Rumuniju. Evo, pripremamo kontejner, u naredna dva dana treba da krene za Kanadu. Potom za Nemačku, Australiju, Ameriku“, kaže Rade Ćulum, proizvođač kiselog kupusa.
Od prošle godine flaširaju i rasol – sok od kupusa. Prva tura ide našim ljudima u Kanadu.
„Ideja se rodila iz prostog razloga što nismo znali šta ćemo s njim. S druge strane smo videli kako to komšije rade, sad Evropa jako puno troši rasola“, rekao je Ćulum.
Isplati se kiseliti kupus na veliko, slažu se proizvođači, ali je, kažu, ta proizvodnja teška i neizvesna.
„U Futogu pored futoškog kiseli se i hibridni kupus. U Futogu postoji pet prerađivača velikih kupusa kapaciteta do hiljadu tona pojedinačno. Oni svoje proizvode plasiraju što na evropsko tržište, što na tržišta trećih zemalja. Uglavnom su to zemlje bivše Jugoslavije“, kaže Uroš Puača, predsednik Udruženja „Futoški kupus“.
„Iako ga najviše izvozimo u Evropsku uniju, same cifre nisu mnogo velike, pričamo od jedan do dva miliona evra vrednosti izvoza. Mislim da je dodatna vrednost koju kiseli kupus može da ima, upravo ona koja se tiče zaštite geografskog porekla koji ima futoški kupus“, kaže Veljko Jovanović iz Privredne komore Srbije.
Najveća fabrika kiselog kupusa je u Njujorku. U Evropi, ozbiljni konkurenti su nam Hrvatska i Poljska.
Izvor: RTS
Foto: YouTube screenshot
