DIREKTORSKE plate "guraju" novinarski PROSEK u regionu

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    DIREKTORSKE plate “guraju” novinarski PROSEK u regionu

    Plate novinara u svim zemljama nastalim raspadom Jugoslavije su ispod prosečne plate ili na nivou prosečne plate, osim u Sloveniji, gde zarada prelazi prosek, rečeno je na konferenciji o položaju novinara u Srbiji i regionu.

    Podaci iz istraživanja Udruženja novinara Srbije “Ekonomski i društveni položaj novinara” koje je rađeno u oktobru i novembru pokazalo je da prema podacima Sindikata novinara Srbije u Srbiji ima najviše medijskih radnika i novinara u odnosu na zemlje u regionu – oko 9.000, među kojima je 5.000 novinara.

    Prema podacima UNS iz 2019, veliki izdavači kao što su javni servisi, Pink, Politika, Novosti, Ringijer, Prva, Mađar So, Studio B i B92 zapošljavaju oko 80 odsto svih zaposlenih u medijima, a 37 medija ima samo po jednog zaposlenog, dok u 10 poslove obavljaju volonteri.

    Kada je reč o platama, u istraživanju se navodi se da je oko 60 odsto novinara honorarno zaposleno, a da ih po tipu ugovora slede fotoreporteri, da 34 odsto novinara mora da radi dodatni posao i da su plate ispod republičkog proseka između 38.000 i 45.000 dinara.

    Istraživačica Ruža Ćirković rekla je da su plate u javnim servisima nešto više od republičkog proseka, ali da su plate u javnim servisima u proseku takve zbog plata direktora.

    Ona je rekla da se u istraživanju pokazuje da je u Radio-televiziji Srbije prosečna neto plata u 2019. bila 58.809 dinara (oko 500 evra), što je za oko sedam odsto više nego tadašnja prosečna plata u Srbiji 54.919 dinara (oko 470 evra).

    Ćirković je dodala da je plata u RTS sedam odsto viša od proseka u državi, u Severnoj Makedoniji oko 11,7 odsto, u Federaciji BiH oko 20 odsto i u Sloveniji oko 21 odsto, ali da na to utiču plate direktora javnih servisa, pa tako plata direktora HRT iznosi 3,8 prosečnih plata, BHRT pet prosečnih plata, RTCG 5,3 prosečnih plata i RTS 6,4 prosečne plate (podatak iz 2015. godine).

    U istraživanju koje je dostavljeno medijima predstavljeni su i podaci Lokal presa koji pokazuju da je prosečna plata novinara na lokalu na nivou minimalca, da su najčešći oblici kršenja sloboda i prava tokom 2019. bili neravnopravna tretman i uskraćivanje lokalnih izvora za sufinansiranje.

    Predstavnica Nezavisnog udruženja novinara Srbije Tamara Filipović rekla je da je “nemoguća misija” utvrditi broj zaposlenih u medijima u Srbiji.

    Ona je dodala da se na osnovu ankete NUNS došlo do podatka da je prosečna plata za novinare oko 300 evra i da novinari često rade za minimalac i “na crno” ili su angažovani honorarno, kao i da moraju da rade u više redakcija ili dodatni posao van profesije.

    Predstavnica Sindikata novinara Srbije Dragana Čabarkapa rekla je da su 2014. godine 72 medija ušla u privatizaciju, a da je više od 300 ljudi ostalo bez posla, dok su oni koji su ostali suočeni sa zabranom sindikalnog udruživanja, sa više posla, a manje plata.

    Većinu medija su kupili ljudi bliski vlastima, a kupili su parama koje su dobili iz medijskog sufinansiranja. Ostao je mali broj ljudi sa ogromnim poslom. Njima je norma i trostruko uvećana”, rekla je Čabarkapa i dodala da će SINOS insistirati na granskom kolektivnom ugovoru za novinare.

    Predsednik Udruženja novinara Srbije Vladimir Radomirović rekao je da se nada da će ovo biti uvod ka okupljanju i poboljšanju ekonomskog i socijalnog položaja novinara, jer svi imaju probleme, kao i da privatni poslodavci često ne dozvoljavaju formiranje sindikata.

    Izvor: N1, FoNet

    Foto: BIZLife

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    developed by Premium Factory. | powered by Premium Hosting
    Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE