Dobar primer iz regiona: Stručnjaci za komuniciranje razmenili iskustva
Komunikacija je važna bez obzira na to o kojoj ljudskoj delatnosti je reč. Ona je ključna za uspeh svakog posla, naročito za uspeh posla kojim se bavi vlada jedne zemlje. U tom slučaju govorimo o komunikaciji kao vidu razmene sadržaja između nosilaca vlasti, medija i javnog mnjenja. Da bi taj proces bio uspešan potrebno je konstantno raditi na unapređenju veština svih koji su zaduženi za komuniciranje između predstavnika vlasti i šire javnosti.
U Bosni i Hercegovini je upravo tim povodom organizovana konferencija Međuinstitucionalne mreže komunikatora (MIMK), kao deo projekta „Podrška vladama u BiH u daljem razvoju strateškog komuniciranja u vezi sa implementiranjem ključnih reformskih mera“, koji finansira Vlada Ujedinjenog Kraljevstva, koja pomaže reforme u BiH kroz svoj Fond za dobro upravljanje – Good Governance Fund (GGF).
Međuinstitucionalna mreža komunikatora okuplja profesionalce koji se bave komunikacijama u institucijama i agencijama na državnom i entitetskom nivou vlasti u Bosni i Hercegovini, a svrha njihovog umrežavanja je da se osigura dosledna, pravovremena i tačna komunikacija koja podržava prioritete rada vlada, unapređuje živote građana i omogućava efikasan rad institucija i državnih službenika koji su na usluzi građanima BiH.
Upravo je trenutna situacija sa virusom COVID-19 i potrebom za koordinacijom između zvaničnika i građana, pokazala da je komunikacija u samom središtu delovanja vlada, kao i da je ovaj projekat doprineo dobroj komunikaciji vlasti i građana.
MIMK konferencija u Sarajevu sredinom marta, okupila je komunikatore iz regiona koji su razmenili ideje i najbolje primere iz prakse sa ciljem da se poboljša efikasnost komuniciranja. Konferenciju je otvorio ambasador Velike Britanije u BiH Met Fild, a učesnici su bili iz BiH, regiona i Velike Britanije. Tako je o iskustvima iz Hrvatske na lokalnom i nacionalnom nivou govorio Krešimir Macan, vlasnik agencije Manjgura, a o suštini sveobuhvatne komunikacije Sajmon Hejzelok iz Albany Associates (Velika Britanija). Amela Odabašić iz Regulatorne agencije za komunikacije BiH predstavila je izazove i prednosti uspostavljanja dobre komunikacije sa rukovodiocem, a dr Selma Kadić-Maglajić, profesorka u Copenhagen Business School u Danskoj, prezentovala je konkretne primere iz prakse.
„Često se čuje kako nam je manjak resursa problem da unapredimo rad. I to jeste istina, ali postoje načini da se i bez resursa nešto dobro postigne. Do primarnih podataka važnih za unapređenje komunikacije možete doći pomoću kvalitativnih i kvantitativnih istraživanja. U prve spadaju posmatranje, intervju, fokus grupe, analize sadržaja, a u druge anketni upitnik. Posmatranje je, na primer, odličan metod, a može biti potpuno besplatan“, savetovala je Selma Kadić-Maglajić učesnike MIMK konferencije i objasnila kako se nakon posmatranja u nekoj javnoj instituciji, ispred kog šaltera je najveća gužva, prostor potom može reorganizovati tako da taj šalter bude prvi kada se uđe, da ispred njega ima najviše mesta.
„Tako ćete korisnicima izaći u susret bez ikakvih većih ulaganja“, zaključila je profesorka Kadić-Maglajić.
Jedini predstavnik iz Srbije bila je Dragana Todorović iz PR agencije Right iz Beograda, a govorila je, takođe kroz primer iz svog okruženja, o značaju definisanja ciljeva komunikacije, njihovom monitoringu i evaluaciji.
„Svi smo mi ambasadori kompanija, organizacija ili političkih stranaka iz kojih dolazimo i sve što radimo, govorimo, kako smo obučeni, kako smo se javili na telefon ili ušli u prostoriju jeste način komuniciranja i slanja poruke drugima. Zato je važno da svi budemo upoznati sa komunikacionim ciljevima organizacije iz koje dolazimo, kao i da ti ciljevi budu jasno definisani i određeni merljivim kategorijama. Takođe, naša očekivanja nakon evaluacije moraju biti realistična i u skladu sa resursima. Evaluacija će ukazati na greške ali i kuda dalje da idemo i kako da naša sledeća kampanja bude unapređena. Ukoliko javnost nije usvojila poruke koje smo komunicirali, nije važno koliko smo novca potrošili i koliko su kreativni bili naši oglasi, javni nastupi i slično. Komunikacioni ciljevi su ispunjeni samo ako su delovali na ciljnu grupu kojoj su bili upućeni“, rekla je Dragana Todorović.
“MIMK konferencija u Sarajevu je tek prva koja je realizovana, s obzirom na to da je Mreža tek uspostavljenja, ali svakako je namera da se i naredne godine organizuje slična konferencija na kojima se razmenjuju ideje i iskustva u cilju bolje efikasnosti rada svih vlada i institucija, kako iz BiH, tako i iz regiona.
Izvor: BIZLife
Foto: Promo
