Dr Miodrag Stojković: Plastika je pogubna po plodnost

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Dr Miodrag Stojković: Plastika je pogubna po plodnost

    “Zemlja i voda su najveći rezervoari plastike. Problem nije samo u tome što proizvodnja plastike decenijama stalno raste, već što se radi o plastici za jednokratnu upotrebu, plastika koja se ne reciklira već baca i kao takva završi u rekama i okeanima. Najnoviji podaci kažu da svakog minuta jedan kamion pun plastike završi u okeanima, da će 2030. godine biti dva a 2050. četiri kamiona plastičnog otpada u minuti. Tada će i težina plastičnog otpada koja završi u vodi okeana biti veća od ukupne težine riba”.

    Reči upozorenja prof. dr Miodraga Stojkovića, jednog od naših najvećih naučnika i vodećih stručnjaka iz oblasti genetike, koji radi na istraživanju matičnih ćelija na Institutu američkog Univerziteta Harvard i rezultat su studije o štetnosti plastike, objavljene u julu ove godine. U realizaciji studije učestvovao je tim specijalne bolnice za lečenje steriliteta SPEBO Medical iz Leskovca, saradnici sa katedre za humanu genetiku fakulteta medicinskih nauka u Kragujevcu, saradnici iz Bostona tj. sa Harvarda, saradnici iz instituta za matične ćelije i humanu genetiku iz Njukasla, Velika Britanija i saradnici iz instituta za kliničku bioinformatiku iz Sevilje, Španija.

    O tome gde je sve plastika koju unosimo u organizam, kako nevidljive čestice utiču na zdravlje i plodnost, kakva je reakcija stručne javnosti, gde je u tome Srbija, u ekskluzivnom intervjuu za Plodnu zemlju specijalno iz Hamburga gde je trenutno, govorio je dr Miodrag Stojković.

    Započeli smo rad na studiji u Leskovcu pre više od dve godine, ali bez pomoći inostranih saradnika, kako putem opreme, tako i putem programa za analizu dobijenih podataka, nikako ne bi smo mogli da studiju privedemo kraju. Studija je pokazala da je polistiren, vid plastike koji se vrlo često koristi u svakodnevnoj upotrebi, ima sposobnost da prodre u ljudski embrion i matične ćelije onda kada je u stanju nanoplastike (manje od 100 nanometara) ili mikroplastike (manje od 1 mikrometra). Tamo se akumulira i oštećuje ćelijske organele i utiče genotoksično. To znači da negativno deluje na DNK tj. gene koji imaju funkciju u stvaranju srca, srčanih zalistaka, pluća, oka, metabolizam… Samim tim može da izaziva poremećaj u ranom razvoju i probleme koji dovode ne samo do određenih bolesti već i steriliteta, pogotovu kada govorimo o tkz. ranoj implantaciji odnosno usađivanju embriona

    • Koja plastika je najopasnija?

    Plastiku najčešće unosimo u organizam putem vazduha, vode, i ishrane, naročito kada smo okruženi nano i mikroplastikom koja nastaje ili putem industrijske proizvodnje ili nakon raspadanja vidljive plastike. A ona je dokazana u vodi sa česme i flaširanoj vodi, pivu, medu, soli, ribama, školjkama, čaju, kafi, pticama, kišnici, zemlji, dokazano je da je biljke apsorbuju… Znači prisutna je svuda i u organizam ulazi svakodnevno, redovno i putem lanca ishrane. Svaki tip plastike koji nađe put do ljudskog organizma je štetan, ali polivinil hlorid je vid plastike koja je vrlo opasna po zdravlje čoveka. To je plastika poznata kao vinil ili PVC i sadrži toksične materije uključujući bisfenol A, ftalate, živu, kadmijum i doksine a koristi se za proizvodnju igračaka, pakovanja za ishranu, kozmetiku, medicinsku opremu, čuvanje krvi…

    • Kako nevidljive čestice plastike utiču na zdravlje i sterilitet?

    Svaki vid plastike koji uspe da uđe u ljudski organizam predstavlja opasnost po zdravlje. Na prvom mestu kao sama plastika koja je veštački proizvod, ljudski organizam nema enzim da ga razgradi tako da može doći do nakupljanja plastike i štetnog dejstva koje može da bude i čisto fizičkog karaktera znači oblikom i oštrim ivicama oštećuje ćeliju. Ali plastika se vrlo često obavije različitim organskim i neorganskim materijama koje mogu da budu jako toksični. Takođe, dokazano je da je plastika može da služi kao vektor mikroorganizama – bakterija i virusa, kao i da je pomenuti bisfenol A utiče na kvalitet spermatozoida i jajnih ćelija i samim tim može dovesti do steriliteta. Takođe nedavno su italijanski naučnici dokazali prisustvo mikroplastike u ljudskoj posteljici, to otvara nova pitanja, na primer koliko su prirodne barijere u ljudskom organizmu otporne na mikro i nanoplastiku i da li ih ona lako prolazi i odlazi u mozak, plod…

    • Da li ste otkrili neku specifičnost koja se odnosi na Srbiju i zagađenost plastikom?

    Srbija spada u grupu zemalja u kojoj je zagađenost plastikom izražena i mere koje je naša zemlja u proteklom periodu preduzimala po ovom pitanju uglavnom su uvođene radi usaglašavanja sa evropskim standardima. Ali nismo daleko odmakli, ovo je globalni problem, ne vidim poboljšanje stanja u Evropi recimo ako se u Aziji ili Africi plastika gomila ili tamo baca u reke i okeane… Plastika je dokazana i na Severnom Polu, u Alpima u snegu, kao mikro i nanočestice ona se prenosi putem vetra, vode, kiše, kontaminiranih prehrambenih proizvoda. Problem treba rešiti jedinstvenom zakonskom regulacijom širom sveta, samo tako ga i možemo donekle obuzdati

    Izvor: Plodna zemlja

    Foto: YT/Printscreen

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    developed by Premium Factory. | powered by Premium Hosting
    Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE