„Dr Propast“: Sledi DECENIJA OČAJA za globalnu ekonomiju

Poznati ekonomista Nurijel Rubini, koji je prognozirao finansijsku krizu 2008. godine i koji nosi nadimak „Dr Propast“ veruje da će nakon korona krize uslediti decenija očaja za celokupnu globalnu ekonomiju.

Iako Rubini ove godine ne želi da isključi mogućnost slabog oporavka u obliku slova U, kasnije će u ovoj deceniji uslediti velika depresija u obliku slova L.

Za to su, kako navodi u tekstu za Project Syndicate, odgovorni strukturni problemi, od kojih su neki postojali pre finansijske krize 2007-2009, a koji bi mogli da se pogoršaju političkim greškama.

Rubini navodi deset rizičnih trendova:

1. Prvi katastrofalni trend je rast duga i iz njega proizvedeni rizici. Vlade su pokrenule programe pomoći kako bi ublažile ekonomske posledice korona-krize. Mnogobrojne države bi se ionako morale boriti s ogromnom planinom duga. Još je gore u privatnom sektoru: gubitak prihoda domaćinstava i preduzeća uzrokuje da bi brojni bankroti mogli zapretiti.

2. Demografski razvoj u industrijalizovanim zemljama takođe je zabrinjavajući. Korona kriza pokazala je da treba hitno uložiti više novca u zdravstveni sektor. No, kako većina industrijaliziranih zemalja ima društvo starenja, potrebni dodatni troškovi dodatno će pogoršati problem s dugom.

3. Kao rezultat postojećeg zdravstvenog rizika, mnoge se fabrike zatvaraju, radnici se otpuštaju, a cene sirovina, poput nafte i industrijskih metala, padaju. S obzirom na to, raste rizik od deflacije, tj. stalnog pada nivoa cena.

4. Devalvacija valute. Nisu samo vlade preduzele neviđene mere u borbi protiv ekonomskog učinka trenutne krize. Međunarodne centralne banke takođe masovno intervenišu na tržištu i otvorile su svoja vrata.

5. Korona-kriza takođe je izložila rizicima globalizovane ekonomije kada je došlo do poremećaja u snabdevanju iz regija koje su bile pogođena epidemijom. Rubini stoga očekuje da će mnoge kompanije u budućnosti kupiti manje intermedijarnih proizvoda iz zemalja s niskim platama, ali će se umesto toga više oslanjati na domaće dobavljače. Međutim, zaposleni neće imati koristi, jer će to još više ubrzati sve veću automatizaciju, što će zauzvrat staviti plate pod pritisak.

Ima li srećnog kraja?

Tržišni pesimista Rubini upozorava da ovih deset rizika preti čitavoj svetskoj ekonomiji u deceniji očaja. Mnogi od ovih problema mogli bi biti smanjeni do 2030. godine boljom tehnologijom i političkim rukovodstvom, ali prvo što treba učiniti je proći kroz veliku depresiju koja je pred nama.

Izvor: Indikator.ba

Foto: YT/Screenshot