Država da STIMULIŠE: Umesto u stan ULOŽITE U STARTAP

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Država da STIMULIŠE: Umesto u stan ULOŽITE U STARTAP

    Američka organizacija Startup Genome je, nakon deset godina procenjivanja startap ekosistema širom sveta, ove godine u najrelevantniji svetski izveštaj u ovoj oblasti po prvi put uvrstila i Srbiju, jedinu zemlju u ovom delu sveta. Domaći startapi koji su analizirani objedinjeni su u ekosistem definisan kao Beograd-Novi Sad.

    Ovo istraživanje pokrenula je Inicijativa „Digitalna Srbija“, organizacija koja oko ideje o digitalnoj transformaciji našeg društva okuplja preko 25 organizacija i kompanija iz najrazličitijih privrednih sektora. Istraživanje je sprovedeno uz podršku Kabineta ministra za inovacije i tehnološki razvoj i UNICEF-a, dok su se u samo prikupljanje podataka uključili ključni igrači iz domaće startap zajednice.

    Stručni i pristupačni kadrovi, gejming i blokčejn tehnologije glavni su aduti domaćeg startap ekosistema, pokazalo je istraživanje. Programska direktorka Inicijative „Digitalna Srbija“ zadužena za startap ekosistem Zoja Kukić smatra da je razvoj uspešnih međunarodnih inovativnih kompanija posledica više različitih faktora, među kojima su svakako dobro tehničko obrazovanje koje postoji u našim gradovima, kao i dugogodišnja okrenutost domaćih IT biznisa ka klijentima iz razvijenih zemalja.

    Između ostalog, IT ima izrazito visok izvoz, i logično je da su ljudi u ovoj branši uveliko bili uvedeni u svetske trendove, a potom i prepoznati na svetskom tržištu. Očekujemo da će to što smo se našli na ovoj mapi privući i neke druge relevantne međunarodne institucije da pomognu razvoju ovog sektora, kao i investitore da traže startape u koje bi ulagali i u našoj zemlji.

    Kako ide našem startap ekosistemu i na čemu moramo najviše da radimo?

    U Beogradu i Novom Sadu postoji između 200 i 400 startapa i nalazimo se u prvoj od četiri faze razvoja koje je Startup Genome definisao. Poređenja radi, San Francisko, London ili Berlin su u četvrtoj fazi. Zanimljivo je da među svim drugim sličnim ekosistemima beležimo najveći rast, ali da bismo nastavili da rastemo i pređemo u narednu fazu, moramo da radimo na nekoliko različitih frontova. Pravna regulativa i unapređenje poslovne klime za razvoj startapa i digitalnih biznisa neki su od izazova na koje moramo da se fokusiramo. Pored toga, da bi broj startapa u našoj zemlji porastao, potrebno je da razvijamo preduzetnički duh i preduzetničku kulturu. I na kraju, možda i najvažnija stvar za dalji razvoj je obezbeđivanje investicija za startape na samom početku razvoja. U Srbiji trenutno svaki drugi startap je svoj rast finansirao iz ličnih sredstava, što često znači da su rasli sporije nego što su mogli, kao i da se veliki broj njih ugasio zato što nisu uspeli dovoljno brzo da obezbede kapital.

    U ekosistem su ulagali gotovo isključivo strani investitori. Ima li danas prijatnih iznenađenja u digitalnoj transformaciji na domaćem terenu i šta još osim pravne regulative država može da učini za IT zajednicu?

    Istina je da su u ekosistem ulagali uglavnom strani fondovi. Međutim, u proteklih nekoliko godina pojavila su se i tri fonda kojima je sedište u Beogradu, što je veoma pozitivno za razvoj startap scene i toga mora biti više. Država bi trebalo da kroz svoju politiku stimuliše pojedince da, primera radi, umesto u kupovinu stana, svoja sredstva preusmere u ulaganje u startape. Kao ilustraciju za ovo možemo da iskoristimo Veliku Britaniju, koja 30% investicije u startap otpisuje od poreskog zaduženja, što automatski smanjuje rizik od investicije za ulagača.

    Mislim da od startapa može mnogo da nauči cela privreda i da je zato važno da više pričamo o ovoj temi. Startapi su po svojoj prirodi okrenuti globalnom tržištu i samim tim što se takmiče sa svetskim igračima, neophodno je da koriste najsavremenije tehnologije i da razmišljaju i rade bolje i brže čak i od konkurencije iz najrazvijenijih ekonomija. Sada, kada tehnologija postaje sastavni deo svakog biznisa, postaje još izazovnije ulagati i pratiti sve najnovije trendove. Jedini način da se ovo isplati je da se domaće kompanije iz svih oblasti što više usmere ka stranim tržištima, a ne da se ograničavaju na Srbiju koja je, u svetskim razmerama, zanemarljivo tržište. To je još jedna oblast koju država treba da podrži — internacionalizacija poslovanja je zvanično i sama po sebi jedan oblik inovacije, a neminovno vodi ka rađanju novih izuma i unapređenja u kompanijama.

    U Amsterdamu, gde je i premijerno predstavljen globalni Startup Genome izveštaj, imali smo priliku da razmenimo mišljenja na ovu temu sa brojnim stručnjacima iz celog sveta. Pokazalo se da državne aktivnosti koje postižu najbolje rezultate pokrivaju dve oblasti — obrazovanje i investicije u startape. Kada malo bolje razmislite, ovo potpuno ima smisla — ne znači nam mnogo ako imamo najsavremeniji sistem prijave poreza, ako nemamo znanje unutar kompanije koje bi moglo da kreira dodatu vrednost i samim tim održava razvoj kompanije, ili da nema kapitala kojim bi se to znanje podržalo i omogućilo mu da maksimalno iskoristi svoj potencijal.

    Kako se u ekosistem uključuje neko ko u njega ulaže iz sopstvenih resursa (uz pomoć porodice i prijatelja), da li je ulazak u „trku“ na taj način uopšte moguć?

    I te kako je moguć i sasvim je legitiman način pokretanja startapa, a u Srbiji su tako počeli mnogi, a navešću samo neke primere: Nordeus čiju igru igra 200 miliona korisnika širom sveta, Fishing Booker preko koga možete bukirati pecaroško putovanje u skoro 100 zemalja ili Active Collab, koji među svojim korisnicima ima svetska imena poput kompanija Apple, Nike, Casio, Renault, DHL i mnoge druge. Kada govorimo o nedovoljnom pristupu investicijama, svakako to ne treba da bude izgovor za one koji razmišljaju da pokrenu svoj startap. Pored toga što je moguće postići uspeh i bez investitora, ukoliko novca nema u Srbiji – moguće je naći ga širom sveta.

    Ipak, treba napomenuti da je put bez investicija često teži. Kada pokrećete startap, vama treba proizvod koji je najbolji na svetu u datoj oblasti, dok ogroman broj ljudi širom sveta pokušava da uradi isto što i vi. Investitori vam, osim kapitala koji vam pomaže da brže i kvalitetnije uradite neke segmente, pružaju i pomoć kroz mentorstvo i povezivanje sa potencijalnim klijentima i drugim relevantnim stejkholderima.

    Ono što mi želimo da se dešava u Srbiji je da kvalitetni timovi samostalno biraju da li žele da uzmu investiciju ili ne, umesto da ih na tu odluku primora nedostatak investitora u zemlji.

    Kada će se steći uslovi da se dostigne balans originalnih digitalnih proizvoda i pružanja usluga stranim klijentima u domaćoj IT zajednici?

    Balans je tu jaka reč, teško je reći šta je idealno i treba li nam jednak broj jednih i drugih. Uslužni biznisi imaju takođe važnu ulogu u razvoju startap ekosistema, iako ne čine nužno njegov deo. Procene su da je 80% domaćih IT kompanija u Srbiji uslužno orijentisano, te je samim tim logično da oni formiraju najveći deo znanja u ekosistemu, kako tehničkih, tako i poslovnih. U poslednje vreme sve više uslužnih biznisa u Srbiji fokusirano je na pojedinačne oblasti – recimo rade na projektima koji spajaju medicinu i tehnologiju. Kroz to građenje konkretne ekspertize nastajaće i proizvodi u domaćem vlasništvu.

    Sa druge strane, imamo mnogo primera uslužnih kompanija koje su se transformisale u proizvodne kompanije. Izgradnja proizvoda je važna, jer se kroz njega isporučuje dodata vrednost, a osim toga startapi zapošljavaju mnogo raznovrsniji kadar – ne samo programere, već i stručnjake za marketing, dizajn i druge oblasti.

    Može li se koncept startapa kao takav približiti sloju stanovništva koji je na bilo koji način „zaplašen“ pojmom IT-a, ili „zarobljen“ u zastarelim poslovnim modelima?

    Smatram da ne bi trebalo previše da se brinemo oko toga i da plašimo svoje sugrađane. Ako malo bolje razmislimo, digitalizacija je toliko prisutna u našoj svakodnevnici već sada, da nema potrebe govoriti o tome kao nečemu apstraktnom. Mi smo za deset godina prešli od kupovine novina na trafici do informisanja kroz mobilne aplikacije i veb sajtove, fiksni telefon smo zamenili Viberom i glasovnim porukama, redovi u banci se smanjuju zbog online bankinga, itd. Digitalizacija prirodno ulazi u naše živote, a tako će ući i u naše kompanije.

    Svako od nas na dnevnom nivou ima interakciju bar sa deset startapa – otvorimo Facebook koji je nekada bio startap, igramo igre na telefonu, koristimo navigaciju za snalaženje na putu, tu su kartice za ulazak u poslovne zgrade, autobuse i sl.. Zapravo, najveći strah je od toga da će startapi i digitalizacija „uzeti posao“ ljudima, a situacija je pritom suprotna – 50% svih novih poslova u Evropi danas dolazi od startapa, dok je do sada digitalizacija kreirala i ugasila podjednak broj poslova.

    Izvor: Beta

    Foto: Inicijativa "Digitalna Srbija"

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    developed by Premium Factory. | powered by Premium Hosting
    Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE