Država i društvena odgovornost kompanija?

Piše: Neven Marinović, Izvršni direktor Foruma za odgovorno poslovanje i Smart kolektiva

Društveno odgovorno poslovanje (CSR – corporate social responsibility) je koncept koji je poslednjih godina prepoznat kao sastavni deo novog, održivog ekonomskog modela koji podrazumeva svest o novom položaju i značaju poslovnog sektora u savremenom, globalnom društvu, i o odgovornosti koja iz njih proizilazi.

U svetu je prihvaćeno da je društvena odgovornost kompatibilna sa konkurentnošću kompanije, a istraživanja pokazuju ida kompanije sa razvijenim CSR praksama ostvaruju veće učinke, u proseku za 13%. Većina skorašnjeg angažovanja kompanija u domenu CSR-a bila je na dobrovoljnoj bazi, dok su države širom sveta firmama ostavljale slobodu izbora o načinu i intenzitetu angažovanja i posvećenosti na ovom polju. Ipak, trendovi pokazuju da i najmanji vidovi regulacije pospešuju šanse da se principi društveno odgovornog poslovanja primenjuju. Svakako, to ne znači nužno da treba da postoje čvrsti regulatorni okviri, ali da uloga države u pospešivanju CSR praksi i sveopšteg stanja ekonomije postoji, i ona treba da bude prepoznata.

Srbija nastoji da se integriše u Evropsku uniju koja je prepoznala važnost društveno odgovornog poslovanja i direktivama Evropske komisije stvorila i regulatorni okvir za njegov dalji razvoj, uključujući CSR strategiju i direktive koje bliže uređuju ovu oblast i čija primena je obavezna u svim državama članicama. Jedna od direktiva iz 2014. odnosi se na obavezno nefinansijsko izveštavanje preduzeća i, prema njoj, u obavezi podnošenja izveštaja je više od 6,000 velikih preduzeća širom EU koja moraju da izveste Komisiju o svojim politikama i uticajima na: zaštitu životne sredine, društvenu odgovornost i tretiranje zaposlenih, poštovanje ljudskih prava, anti-korupciju i mito, raznolikost u upravljačkim strukturama kompanija.

Iako će se u okviru pregovora o pristupanju EU Srbija u različitim poglavljima susresti i sa pitanjem društveno odgovornog poslovanja i svim njegovim elementima, naša država i dalje nema CSR strategiju, ne prepoznaje značaj društveno odgovornih praksi kompanija niti ih na bilo koji način podstiče. U okviru pregovora poglavlja sa kojima je direktno ili indirektno povezan i CSR su: Pravo privrednih društava, Poljoprivreda i ruralni razvoj, Socijalna politika i zapošljavanje, Zaštita potrošača i zdravlja, Životna sredina, Javne nabavke, Finansijske usluge, Transport, Energetika, Preduzetništvo i industrijska politika, i gotovo sva preostala poglavlja jer se veliki deo njih na neki način tiče razvoja privrede, načina poslovanja, prava radnika, potrošača ili zaštite životne sredine.

Država može, i treba da bude, primer biznis sektoru praksama u svojim operacijama, ustanovama i agencijama, kao i kroz sisteme nabavki koji utiču na hiljade preduzeća u svim sektorima, i to su neki od načina na koje veoma efikasno može da se utiče na promenu klime u ekonomskom sistemu. Iako neophodno, nije dovoljno samo angažovanje biznisa.

Neke države su prepoznale ovu svoju ulogu i donele CSR strategije, akcione planove, države EU prate smernice Evropske komisije, dok neke i dalje ne prepoznaju svoju ulogu u daljem razvoju i promociji društveno odgovornog poslovanja, a ponekad podstiču i suprotne trendove. Sve države imaju sličnu motivaciju za uključivanje u dijalog sa predstavnicima biznisa i civilnog sektora kako bi pospešili sveukupnu situaciju za sve zainteresovane strane, i ona se kreće u sledećim okvirima (podela prema Reinhard Steurer, The Role of Governments in Corporate Social Responsibility Characterising Public Policies on CSR in Europe)

Biznis pomaže pri ostvarenju političkih ciljeva agende održivog razvoja, ali i u spoljnoj politici: kroz CSR politički ciljevi mogu da budu zadovoljeni uz dobrovoljno zalaganje predstavnika poslovnog sektora – u oblasti održivog razvoja, čiji značaj su prepoznale i Ujedinjene nacije i smernice dale u vidu Globalnih ciljeva za održivi razvoj, zaštite životne sredine, ali i spoljne politike. Švedska je 2007. godine postala prva zemlja koja je zahtevala od preduzeća u državnom vlasništvu da izdaju izveštaje o održivosti, istovremeno delujući na međunarodnom planu i podstičući razvoj CSR-a kroz aktivnosti imenovanog CSR ambasadora.

CSR politike mogu da se donesu uz niske političke troškove i to je vrlo korisno naročito u slučajevima gde nove regulative nisu politički poželjne, npr. na međunarodnom nivou. Norveška od svih firmi zahteva da posluju društveno odgovorno, bez obzira na to da li su u pitanju preduzeća u privatnoj ili državnoj svojini, ili pak posluju u inostranstvu.

Vlade nastoje da igraju važniju ulogu u daljem definisanju CSR-a veoma često kroz pozitivne, neobavezujuće inicijative. Holandija je osnovala Nacionalni centar znanja i mrežnu organizaciju za CSR, podržava razvoj održivih proizvoda kroz svoje sisteme nabavke i kompanije podstiče da razvijaju CSR prakse Godišnjim istraživanjem o sadržaju i kvalitetu CSR izveštaja čija Kristalna nagrada predstavlja vodeće priznanje za izveštavanje u Holandiji, a učesnice dobijaju informacije o mogućim unapređenjima i priliku da uporede svoj rezultat sa drugim kompanijama u, i van njihovog sektora.

CSR je odlika novih, globalnih načina upravljanja: Mekši pristup CSR regulisanju poklapa se sa širom tranzicijom javnog upravljanja iz hijerarhijske regulacije ka regulisanju kroz modele partnerstava, umrežavanja sa drugim relevantnim stejkholderima i ko-regulacijom. U Norveškoj je za pitanja CSR-a uspostavljeno i konsultativno državno telo koje okuplja predstavnike svih sektora i ima za cilj da pomogne vladi u daljem razvoju politika i odluka u domenu CSR-a, kao i da poboljša dijalog između svih zainteresovanih strana.

CSR dovodi do promene interakcije između javnog i privatnog sektora i vlade, te vlade imaju prirodni interes da zajedno sa drugim akterima redefinišu nove interakcije. Danska je osnovala Regionalni centar za razvoj biznisa koji podržava razvoj CSR-a u malim i srednjim preduzećima koji, uz saradnju sa privatnim i javnim regionalnim telima, pruža podršku uzimajući u obzir sve zainteresovane strane, ali i prilike za razvoj biznisa. Austrija dodeljuje nagradu koja za cilj ima da podigne svest o značaju starije radne snage, promoviše implementaciju starosnih i rodnih politika i mera radi stvaranja pozitivne radne sredine.

Imajući u vidu planove Srbije da se priključi Evropskoj uniji, nastojanjima da ojača privredu i bude aktivan i ravnopravan učesnik međunarodnih političkih i ekonomskih odnosa, vrlo je važno da prati trendove i u oblasti društveno odgovornog poslovanja i podsticanja održivog razvoja. Iskustva iz drugih zemalja nam pokazuju da, ukoliko je država primer kompanijama i sama posluje društveno odgovorno kroz svoje institucije i sisteme, ali i daje podsticaje razvoju ovih praksi, te prepozna njihov značaj javno i temu postavi visoko na političkoj agendi, tada će i kompanije uložiti resurse i prilagoditi svoje poslovanje potrebama društva i održivog razvoja.

Čvrst zakonodavni okvir nije jedino, verovatno ni najbolje rešenje, ali uloga države u daljem razvoju i promociji društveno odgovornog poslovanja je neophodna. Forum za odgovorno poslovanje je jedina biznis mreža u Srbiji posvećena isključivo razvoju i promociji društveno odgovornog poslovanja i, sačinjena od više od 30 vodećih kompanija, predstavlja okosnicu začetaka CSR praksi u našoj zemlji. Jednu od najvažnijih inicijativa Forum je pokrenuo prošle godine u vidu CSR indexa, prve platforme za merenje društvene odgovornosti kompanija u Srbiji. Metodologija sastavljena po uzoru na vodeće svetske metodologije u ovom domenu, i prilagođena ekonomskom stanju u našoj zemlji, u 2016. postala je reper za prepoznavanje kompanija koje u svom poslovanju imaju ustanovljene prakse i politike odgovornog odnosa prema lokalnoj zajednici, tržištu, životnoj sredini i svojim zaposlenima. U prvom ciklusu uspešno se indeksiralo ukupno 20 kompanija u Srbiji, od čega pet srednjih i tri mala preduzeća.

Kako bi dalje podstakli kompanije da posluju odgovorno pozivamo predstavnike države da prepoznaju značaj ove inicijative i podrže dalju implementaciju CSR indexa. Kada zvanični organi države prepoznaju i stanu iza ove inicijative to će podstaći i druga preduzeća da u pozitivnom takmičenju dostignu svoju konkurenciju u ovom domenu, poboljšavajući sveukupnu klimu poslovanja u zemlji i stvore pozitivno i zdravo radno okruženje, smanje negativne uticaje na životnu sredinu, daju inovativnu i održivu podršku lokalnoj zajednici, ali i kreiraju fer okruženje na tržištu i doprinesu održivom razvoju, neophodnom za 21. vek.

[1] Podela prema: Reinhard Steurer, The Role of Governments in Corporate Social Responsibility Characterising Public Policies on CSR in Europe

Izvor: BIZLife