Džef Bezos odlazi sa čela Amazona - kakvu kompaniju ostavlja naslednicima?

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Džef Bezos odlazi sa čela Amazona – kakvu kompaniju ostavlja naslednicima?

    U danu kada je objavio drugu najveću akviziciju u svojoj istoriji, tehnološki gigant Amazon objavio je još jednu vrlo važnu vest.

    Nakon vesti o preuzimanju filmskog i TV giganta MGM za 8,45 milijardi dolara, usledila je vest da će se osnivač Amazona Džef Bezos zvanično povući sa funkcije izvršnog direktora 5. jula, na dan kada je osnovan najveći internet prodavac na svetu.

    Koliko vredi Džejms Bond? Bezos kupio „posrnulog holivudskog lava“

    Na njegovo mesto doći će Endi Džesi, koji trenutno vodi Amazon Web Services, dok će Bezos postati izvršni predsedavajući kompanije.

    Osnivač Amazona rekao je da se raduje što će imati više vremena za rad na svojim poduhvatima van kompanije, kao što su Bezos Earth Fund i vazduhoplovna kompanija Blue Origin.

    Ne sumnjamo da će se posvetiti i svojoj striming platformi u koju toliko novca ulaže kako bi postao dominantan i na izuzetno konkurentnom tržištu na kojem trenutno vlada kompanija Netfliks.

    Kada i kako je nastao Amazon?

    Kada je 1994. godine započeo prodaju knjiga putem Interneta, Džef Bezos je imao ideju da je najbolji način za uspeh na internetu veliki i brz rast.

    Danas kompanija prodaje sve, od knjiga preko namirnica do kuća. Postao je sve na jednom mestu i ima mnogo ambicija za budućnost.

    Kada je Amazon osnovan?

    Amazon, tačnije Amazon.com, osnovao je Džef Bezos 5. jula 1994, u to vreme izvršni direktor hedž fonda sa Volstrita.

    Amazon se prvobitno zvao Cadabra od Abrakadabra, ali Bezosov advokat ga je savetovao da bi pozivanje na magiju moglo biti previše nejasno.

    Zatim su Bezos i njegova tadašnja supruga Mekenzi počeli su da registruju neka imena domena za svoj potencijalni novi biznis.

    Bezos je ubrzo registrovao imena domena Awake.com, Browse.com i Bookmall.com. Takođe je registrovao ime domena Relentless.com i zadržao ga. Zapravo, i danas ako ovaj domen unesete u pretraživač, bićete preusmereni na Amazon.com.

    Inspiraciju za ime Amazon Bezos je našao prelistavajući rečnik i shvatio je da ono idealno opisuje njegovu ideju. Od početka je želeo da njegova internet prodavnica postane najveća na svetu, kao što je Amazon jedna od najvećih reka na planeti.

    Ovo je filozofija koja stoji iza toga zašto se Amazon danas obično naziva prodavnicom svega i svačega.

    (AP Photo/Michel Spingler, File)

    Tek nakon registrovanog domena Bezos je krenuo da razmišlja šta će Amazon prodavati.

    U to vreme je znao da želi da napravi neki oblik prodavnice na internetu, ali nije bio siguran šta da prodaje. Posle nekih istraživanja, izbor je pao na knjige. Bilo ih je relativno lako nabaviti, upakovati i distribuirati.

    Interesantno je da Amazon nije prva kompanija koja je izabrala ovu poslovnu strategiju. Druga kompanija, Computer Literacy, knjižara u Silicijumskoj dolini, počela je da prodaje svoje proizvode na internetu već 1991. godine.

    Prednost Amazona bila je u tome što se od starta zasnivao na modelu isporuke onlajn porudžbina direktno na adresu kupca bilo gde u svetu.

    Kao što svi sada znamo, Amazon.com je danas mnogo više od običnih knjiga. To je oduvek i bio plan prema Bezosu.

    Od samih početaka kompanije tvrdio je da Amazon nije samo onlajn prodavac koji prodaje potrošačke proizvode. Bezos je zamišljao da je ta kompanija u osnovi tehnološka kompanija čiji je stvarni posao pojednostavljivanje internet transakcija za svoje kupce.

    Kada je Amazon počeo da prodaje druge proizvode?

    Kompanija se 1998. proširila na prodaju računarskih igara i muzike. Otprilike u isto vreme, Amazon je takođe proširio svoje usluge na međunarodnom nivou kupujući druge onlajn knjižare u Velikoj Britaniji i Nemačkoj.

    Do 2000. godine, Amazon se dalje proširio u prodaju potrošačke elektronike, video igara, softvera, predmeta za kućne potrepštine, igračaka, igara i još mnogo toga.

    Sredinom 2000-ih, Amazon je lansirao svoje Amazon Web Services (AWS). Ova inovacija dobro se uklopila u Bezosovu početnu ambiciju da Amazon napravi tehnološkom kompanijom, a ne isključivo onlajn prodavcem.

    Do 2006. Amazon je proširio svoj AWS portfelj svojim Elastic Compute Cloud-om (EC2). Ubrzo je usledio i Simple Storage Service (S3).

    Proširenje kompanije na digitalne usluge poput EC2 i S3 značajno bi povećalo prihod kompanije. I dan danas ove usluge predstavljaju najveći deo prihoda za Amazon Web Services.

    1. godine predstavljen je prvi e-book reader Kindle, tablet koji prvenstveno služi za čitanje knjiga, sada i najpoznatiji tablet te vrste na svetu.

    Uspeh Kindle-a doveo je do toga da je Amazon 2011. godine ušao na tržište izdavanja e-knjiga sa uslugom Amazon Publishing. Iste godine Amazon je objavio da prodaja e-knjiga na njihovom sajtu prevazilazi prodaju tradicionalnih štampanih knjiga.

    Pixabay

    Od tada Amazon ne prestaje da se širi širi na mnoge druge usluge. To uključuje isporuku svežih proizvoda, isporuku dronovima i još mnogo inovacija. Amazon je čak nedavno počeo da radi na svom sopstvenom aerodromu.

    Kada je Amazon postao popularan i kada je izašao na berzu?

    U vreme osnivanja, mnogi Bezosovi vršnjaci i drugi kritičari izrazili su skepticizam u vezi sa njegovim predloženim poslovnim modelom. Finansijski novinari bili su jedni od najgrubljih i često su omalovažavali kompaniju nazivajući je Amazon.bomb.

    Mnogi od njih tvrdili su da će Amazon.com na kraju izgubiti od uglednih knjižara, naročito onih koje su takođe pokrenule prodaju putem interneta.

    Ali Bezos je ostao dosledan i nepokolebljiv u svojoj nameri govoreći da kritičari jednostavno nisu razumeli potencijal za posao.

    Do decembra 1996, baza kupaca kompanije porasla je na impresivnih 180.000. Do oktobra sledeće godine, ova cifra je skočila na oko 1.000.000 registrovanih korisnika.

    Prihodi su dostigli oko 148 miliona dolara 1997. godine, što je značajan skok sa oko 16 miliona dolara 1996. godine.

    Do ovog trenutka Amazon je ostao privatna kompanija. Ali Bezos je ubrzo shvatio da će mu trebati više od pukih privatnih investicija da bi održao rast kompanije.

    I tako, 1997. godine Amazon.com je izašao na berzu i uspeo da prikupi oko 54 miliona dolara na berzi NASDAK. Pored gotovine, kompanija je mogla da koristi prodaju svojih akcija da finansira svoju agresivnu strategiju rasta i akvizicije.

    Do 1998. godine prihodi Amazona dostigli su impresivnih 600 miliona dolara.

    Amazonov meteorski uspon u tako kratkom vremenskom roku katapultirao je Bezosa u očima javnosti. Takođe je izabran za osobu godine magazina Time za 1999. godinu.

    Kako Amazon koristi tehnologiju za povećanje efikasnosti?

    Osim svoje gotovo univerzalne privlačnosti kao svojevrsnog „sve na jednom mestu“ prodavca, Amazon je iskoristio i najnovije tehnološke inovacije da poveća svoju efikasnost i uslugu svojim kupcima.

    Od upotrebe AI za rukovanje i obradu porudžbina ili regrutovanja do eksperimentisanja sa dronovima i robotima, Amazon se sigurno ne plaši testiranja najnovijih tehnoloških inovacija.

    Amazon je takođe usvajao sve više automatizovanih rešenja za povećanje efikasnosti u svojim skladištima, poput upotrebe robota za pronalaženje i preuzimanje predmeta.

    Međutim, trenutno su ljudi i dalje ključni deo Amazonove službe za dostavu – posebno kada je reč o pakovanju predmeta i bavljenju korisničkom uslugom.

    Šta je Amazon učinilo toliko popularnim?

    Glavna privlačnost Amazona u prvim danima bila je jednostavnost. Potencijalnom kupcu više nije bilo potrebno da poseti fizičku knjižaru da bi uzeo knjigu koju je tražio.

    Mogućnost pretraživanja, odabira i kupovine knjiga iz udobnosti vašeg doma bila je neverovatna inovacija u to vreme. I ne samo to, već Amazon bi vam narudžbinu dostavio na ulazna vrata u roku od nekoliko dana, a danas već i u toku istog dana.

    Sama činjenica da su počeli da nude sve više i više različitih proizvoda samo je proširila njegovu privlačnost na sve više kupaca. Ali nije se zapravo radilo o robi koju su prodavali.

    (AP Photo/Steven Senne, File)

    Uspeh Amazona zasniva se na usluzi koju su nudili. To im je steklo značajnu lojalnost kupaca, a kao rezultat toga i dugoročnu veliku zaradu.

    Dodavanje recenzija proizvoda od strane kupaca takođe je pomoglo da se podstakne neka vrsta „zajednice kupaca“ koja je sajt i njegovu robu učinila privlačnijom za potencijalne nove kupce.

    Poslednjih godina Amazon je oborio nove rekorde, poput toga da je postao druga kompanija u istoriji sa tržišnom kapitalizacijom od 1 bilion dolara (Apple je bio prva kompanija koja je postigla taj uspeh).

    Nejgori šef?

    Uspon Amazona pratile su i kontroverze i optužbe na račun Bezosa da od zaposlenih traži maksimum, a isplaćuje minimalne zarade. Zbog toga je 2014. proglašen za najgoreg šefa na svetu od strane Međunarodne konferedracije sindikata (ITUC). Generalni sekretar ove asocijacije Šaran Barou (Sharan Burrow) je tom prilikom izjavio da Amazon tretira radnike kao “robote”.

    Treba napomenuti da Bezosa odavno optužuju za monopolsko ponašanje i neplaćanje poreza. Bezosu se prebacuje da je, kao i pokojni vlasnik Epla Stiv Džobs (Steve Jobs), škrt i da ne daje dovoljno u dobrotvorne svrhe.

    (AP Photo/Frank Augstein, File)

    Izvor: BIZLife

    Foto: Beta AP

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    developed by Premium Factory. | powered by Premium Hosting
    Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE