Džon Pol DeŽorija: primer kako stići od BESKUĆNIKA do MILIJARDERA

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Džon Pol DeŽorija: primer kako stići od BESKUĆNIKA do MILIJARDERA

    Džon Pol DeŽorija (John Paul DeJoria) je uspešni američki biznismen i pravi primer čoveka koji je od ničega stvorio ogromnu poslovnu imperiju. Pre nego što je osnovao Patron tekilu i Džon Pol Mičel Sisteme (John Paul Systems) koji su mu doneli bogatstvo od preko milijardu dolara, DeŽorija je bio član ulične bande, živeo u svojim kolima i više puta bivao otpuštan. Čak je skupljao i prazne boce kako bi izdržavao sebe i svog trogodišnjeg sina.

    dzon-pol-de-zorija_youtubeprintscreen

    Džon Pol de Žorija: u novembru 2016. godine se prema Forbsovoj listi nalazi na 595. mestu svetskih milijardera. U Sjedinjenim Američkim Državama, de Žorija je na 222. mestu najbogatijih ljudi.

    De Žorija je rođen 13. aprila 1944. godine u Los Anđelesu, Kaliforniji u siromašnom emigrantskom domaćinstvu. Roditelji mu potiču iz Italije i Grčke, a u Sjedinjene Američke Države su došli u nadi za boljim životom. Od malena je znao šta znači besparica, ali ga nedostatak novca nije obeshrabrio u nameri da postane uspešan poslovni čovek.

    Roditelji su mi se razveli pre nego što sam napunio dve godine. Brat i ja smo počeli da prodajemo božićne čestitke i novine kada sam napunio devet godina. Do kasno u noć bi savijali novine kako bi ujutro bile spremne za raznošenje. Sve smo to radili da bi bolje živeli. Kada sam bio dete, san mi je bio da nađem posao koji bi mi donosio 150 dolara nedeljno, što je bilo dovoljno za malu kuću i dobra polovna kola, priseća se de Žorija za časopis Forbs (Forbes).

    Kao i mnogi mladi ljudi koji odrastaju u siromašnim krajevima Los Anđelesa i  DeŽorija je brzo našao svoje mesto u bandi Los Anđelesa. Ali, nakon završetka srednje škole kreće drugim pravcem i odlazi u vojsku da služi u mornarici sa nadom da će upisati koledž. Nakon zavšetka vojne službe i kratkog braka, ostao je sam, bez novca i sa trogodišnjim sinom o kojem se trebalo brinuti.

    [preporucene_vesti ids=”238404″]

    „Sve je išlo od lošeg ka gorem,“ objašnjava DeŽorija za Forbs. „Bio sam dvaput beskućnik, uglavnom jer sam bio suviše ponosan da zatražim pomoć.“

    Međutim, de Žorija se nije predavao – radio je razne poslove kako bi preživeo. Radio je sve: od prodaje enciklopedija do rada na pumpi i popravljanja bicikala. U jednom intervjuu za magazin Enterpanuer (Entrepreneur) istakao je da je najuticajnije iskustvo za njega bilo prodavanje enciklopedija od vrata do vrata. „To su bile Kolijerove (Collier) enciklopedije. Težak posao. Idete ’na slepo’. Vrata se doslovno zatvaraju pred vašim nosom – možda 30, 40 vrata pre nego što neko zaista popriča sa vama i pusti vas unutra.“

    U istom intervjuu je odgovorio na pitanje o periodu kada je bio beskućnik. „Dvaput sam bio bez doma. Prvi put, kada sam imao 22 godine i kada sam bio žrtva okolnosti. I imao sam trogodišnje dete. Drugi put kada sam osnovao Džon Pol Mičel Sisteme (John Paul Mitchel Systems) 1980. Nisam se dobro slagao sa ženom. Otišao sam i ostavio joj sav novac koji sam imao. Partner i ja smo imali sponzora za Džon Mičel Sisteme koji je obećavao cifru od pola miliona dolara. Taj novac je trebao da stigne, ali nije. Tako da sam samo zaspao u kolima. I spavao sam u kolima prve dve nedelje nakon osnivanja kompanije.“

    U intervjuu koji je dao za Biznis insajder (Bussines Insider) DeŽorija objašnjava kako je to živeti na granici egzistencije: „Dani koje sam proveo živeći u kolima su me naučili da preživim. Naučio sam kako da preživim samo sa nekoliko dolara dnevno. Spavao sam u kolima, a tuširao bih se pored bazena u Grifift parku. Išao bih u kafe na benzinskoj pumpi u Los Anđelesu posle devet ujutro, jer ste za manje od jednog dolara tamo mogli dobiti jedno jaje, malo tosta, sok od pomorandže ili kafu i ili komad kobasice ili slanine. Onda bih otišao u meksički restoran El Torido između pola pet i pola šest jer ste tamo mogli za 99 centi dobiti margaritu i uz nju neku hranu kao što su takosi ili pileća krilca.

    Do 1971. godine se zaposlio u Redken Laboratorijama (Redken Laboratories) tadašnjim profesionalnim salonom za negu kose u Sjedinjenim Američkim Državama. U roku od osamnaest meseci unapređen e u menadžera koji je nadgledao Redkenove škole i lance salona i marljivo je učio posao.

    A 1980. DeŽorija je iskoristio priliku da osnuje posao sa dugoročnim prijateljem i proslavljenim dizajnerom za kosu, Polom Mičelom (Paul Mitchell). Nijedan nije imao mnogo novca ali su uspeli da zajedno sakupe 700 dolara kako bi započeli posao.

    Danas, de Žoria nadgleda multimilijardersko „carstvo kose“, Pol Mičel Sisteme sa godišnjim prihodom od preko 800 miliona dolara,  sa više od 90 proizvoda u ponudi i preko 105,000 salona za negu kose u čitavom svetu.

    Izvor: BIZLife

    Foto: Youtube printscreen

    Piše: A. M.

    What's your reaction?

    Komentari

    • Sopček Đura

      Zaista lepa i dirljiva priča sa lepim završetkom! Iskreno se nadam da je g.De Žorija, osim što je zasluženo bogat, i sretan čovek!? Zaslužio je to! Naravno, sistem društva u kome živi, ne samo njemu, nego i mnogima koji se trude i znaju, omogućava konačan uspeh... Na žalost, ja sam rođen i živim u društvu i, sistemu pre svega, gde je tako nešto, skoro nezamislivo...

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    developed by Premium Factory. | powered by Premium Hosting
    Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE