EKO-TURIZAM pod Bukuljom privukao ceo svet

30/04/2021 | 09:37

EKO-TURIZAM pod Bukuljom privukao ceo svet

U Aranđelovcu, u podnožju Bukulje, pre tri godine nikao je eko-hostel „Branč”, potpuno nesvakidašnji za ovaj deo Srbije, koji turistima i posetiocima nudi sasvim drugačiji koncept odmora. Posebno je interesantan onima avanturističkog duha, a skoro sve što se može videti u ovom hostelu na putu ka Bukulji, svega oko dva kilometra od centra Aranđelovca, napravljeno je od recikliranih materijala i u skladu sa ekološkim principima.

Ovakav model, po uzoru na svetske smeštajne kapacitete, u ovaj deo Šumadije uvela je Jelena Obradović, osnivač „Branča” i Konjičkog kluba „Aranđelovac”. Hostel i Konjički klub, zbog aktuelne epidemiološke situacije, dele sudbinu i mnogih drugih ugostitelja, pa je tako sada više volontera nego zaposlenih.

Osim porodica i kampera, u „Branč” su počeli vremenom da dolaze i strani turisti avanturističkog duha i volonteri. U dvospratnoj kući, u četiri sobe, nalazi se 18 ležajeva, a takođe postoji i prostor za edukaciju, zatim za različite radionice, poput učenja pravljenja pice, čemu su poseban doprinos dali gosti iz Italije, zatim reciklaže i mnoge druge, koje su bile aktuelne i veoma posećene pre epidemije.

Većina stvari od recikliranih materijala – svemu se može dati „novi život”

Jelena Obradović za BIZLife magazin kaže da joj je poseban izazov bilo otvaranje ovakvog objekta, nesvakidašnjeg u Šumadiji, originalnog, za koji su posebno zainteresovani turisti iz sveta, koji su, uprkos globalnoj pandemijskoj situaciji, odlučili da dođu i odsednu tu. Hostel je neobičan upravo zbog toga što je sve ono što se u njemu može videti napravljeno od recikliranog materijala, čemu neretko doprinose i gosti svojim idejama i trudom. Tako su klupe u kafiću, kao i stolovi u hostelu, napravljeni od paleta, ljuljaške za decu od automobilskih guma…

„Sve ono čemu je istekla upotrebna vrednost može da se iskoristi i napravi nešto novo, bilo da je to sto, stolica, lampa ili nešto drugo, kao što smo mi uradili ovde, u hostelu”, rekla je ona.

Beg od stresa i tenzije kao motiv

Vodeći se idejom da pobegne od beogradskog asfalta, gužve i stresa i živi opuštenije i bez tenzije, Jelena je došla u Aranđelovac i najpre osnovala Konjički klub. Priseća se da je tu došla prvi put zbog moto-trka devedesetih godina i da je, umesto par sati u gradu, pod Bukuljom provela tri dana, a potom je, umesto nekoliko nedelja, ostala nekoliko meseci.

„Shvatila sam onda da ne postoji razlog da se vraćam u Beograd, a i nije daleko kada se uželim pozorišta, bioskopa i drugih aktivnosti, pa sam odlučila da ostanem ovde”, istakla je.

Ideja o Konjičkom klubu javila se kada su je prijatelji pozvali da vidi jednog konja koji se prodavao povoljno, ali je bio bolestan, i da ga je kupila praktično da bi ga spasla od toga da završi u klanici. Onda su roditelji počeli da dovode decu, kako sa smetnjama u razvoju, tako i onu koja žele da se upoznaju i približe životinjama, i tako je pre 13 godina osnovan Konjički klub. Najpre su u klub porodice sa decom dolazile sporadično po preporuci lekara ili sopstvenoj želji da pomognu svom detetu, a ispostavilo se vremenom da ima još mnogo onih koji imaju potrebe za takvom terapijom.

Vremenom se nametnulo i pitanje smeštaja za one koji tu dolaze, jer je za decu nekada iscrpljujuće da putuju iz susednih ili udaljenijih gradova. „Tako smo došli na ideju da proširimo smeštajne kapacitete, a da potom, na neki način, pored redovnih gostiju podstaknemo i dovedemo ovde i strane turiste”, objašnjava sagovornica.

Konjički klub poznat je i po organizaciji tim bildinga za kompanije, programima razvoja liderskih veština, koji su sada, razume se, na pauzi zbog epidemiološke situacije, a od njih klub praktično živi. Trenutno imaju 30-ak volontera, a i nekoliko stranaca se ponudilo da pomogne. Klub broji 400 članova, a kako funkcioniše po volonterskom principu, o konjima Alisi, Lisi, Klari, Smokiju, Hafu brinu mlađe generacije.

Veliki broj stranaca posetio eko-hostel „Branč”, neki su i ostali

Zahvaljujući platformi „Work away”, „Branč” su za ove tri godine posetili gosti iz Nemačke, Singapura, Japana, Turske, Amerike, a mesto se dopalo i žonglerima iz Argentine, koji su za vreme boravka održavali radionice deci.

Prilikom posete BIZLifea „Branču”, kod Jelene je odsedala gošća iz Kine, gost iz Nemačke, ali i iz Turske, koji je tu već osam meseci i praktično je odlučio da se preseli.

„To su uglavnom mladi ljudi, avanturisti. Bio nam je već tri puta jedan dečko iz Bolivije. Gosti nam se vraćaju i ono što nas posebno raduje jeste to da im se dopada upravo ta različitost i neukalupljenost, jer ovo nije mesto gde svi nose iste frizure, izgledaju isto, isto se ponašaju itd.”, navodi Jelena.

Budući da biznis vodi zajedno sa ćerkom i njenom zaovom, na pitanje koliko je njihov primer podsticajan i za druge žene koje bi da se oprobaju u nečemu sličnom, Jelena kaže da primećuje da tema osnaživanja žena u preduzetništvu sve više dobija na značaju, što je dobro, ali da se ipak zaboravljaju i neke druge važne stvari.

„Ipak, meni se čini da smo nešto pobrkali. Ako se vratimo u prošlost i u vreme naših baka, setićemo se da je zbog ratova veliki broj njih ostalo samo, bez muževa, i morale su same da se staraju i decu izvedu na pravi put. Moja baka je odgajala sama osmoro dece, od kojih je sedmoro završilo fakultete, brinula o domaćinstvu i izvela ih na pravi put. To se tada tako podrazumevalo i žene nisu smatrane hrabrim, već sasvim običnim ženama. Sada, u 2021. godini, mi pričamo o tome da treba da osnažimo ženu da vodi cvećaru, konjički klub, hostel i sl., pa se pitam kako smo došli u takvu situaciju. Treba da težimo ka slobodi misli i ideja konstantno”, odlučno kaže Jelena.

Ljubav kao inspiracija za ponovni povratak, ali i neizostavna šljivovica

Grafički dizajner Halil iz Turske ima najduži „staž” u ovom hostelu – tu je već osam meseci. Za BIZLife kaže da je u Srbiju došao prvi put prošle godine na odmor, sa idejom da tu ostane mesec dana, a ostao je mnogo duže. Priznaje – ljubav je presudila.

„Onda sam se ovde zaljubio i neplanirano ostao duže… Dopada mi se Srbija, ovako mala mesta poput Aranđelovca, kultura, atmosfera uopšte, ljudi su divni, imaju pozitivnu energiju, gostoljubivi su i pristupačni. Kada sam se vratio u Tursku, osetio sam da mi nedostaje Srbija, pa sam odlučio da se vratim i, evo, tu sam već osam meseci. Tamo sam ostavio kuću i posao, sa idejom da u Srbiji živim i radim”, priča Halil za BIZLife.

U Aranđelovcu je upisao Višu turističku školu, pokušava da nauči srpski što bolje, priznaje da nije jednostavno, ali da je uspeo da do sada nauči nekoliko reči. Kaže da mu se dopao i Beograd, da ga je doživeo kao veliki i kosmopolitski grad, ali da se u manjem mestu, poput Aranđelovca, bolje i intenzivnije oseća karakterističan srpski duh i mentalitet. Šaljivo dodaje da su poseban utisak na njega ostavile domaća šljivovica, ali i tradicionalna domaća kuhinja, kojoj se ne može odoleti.