Ekonomisti i privrednici o NOVOJ POMOĆI: Treba li debelu gusku mazati mašću?

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Ekonomisti i privrednici o NOVOJ POMOĆI: Treba li debelu gusku mazati mašću?

    Ekonomisti su ocenili da bi država trebalo dobro da odmeri koja preduzeća i koliko treba pomagati, a privrednici smatraju da je finansijska podrška potrebna i malim i velikim firmama.

    Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić rekao je da je ispravna ekonomska logika da država sada pomaže privredu, ali da je pitanje mere do kada to treba činiti i koliko i kome dati finansijsku podršku.

    On je na pitanje Bete da li država treba da pomaže i velike firme podsetio na narodnu izreku da “debelu gusku ne treba mazati mašću“.

    Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će od Vlade tražiti da državnu pomoć u ublažavanju krize izazvane pandemijom koronavirusa pored malih i srednjih preduzeća dobiju i velike kompanije sa više od 500 zaposlenih, a da se ta pomoć ne dodeli samo bankama i finansijskim institucijama.

    Vučić: Pomoć i za VELIKA PREDUZEĆA – i za N1, Prvu i Pink

    “Pitanje je koga i koliko treba pomoći i šta će to značiti za rast javnog duga. Negde se mora stati, jer se mora voditi računa i o budućim generacijama koje treba da vraćaju uzete kredite”, rekao je Savić.

    Dodao je da ima zemalja koje mogu da vraćaju dug i ako je on 225 odsto njihovog bruto domaćeg proizvoda (BDP), kao što je Japan, a ima i nekih koje ne mogu ni ako je 50 odsto BDP-a.

    Savić je rekao da je prvo pitanje da li se trenutni javni dug može redovno servisirati, pa ako je odgovor da može treba napraviti selekciju.

    “To je nažalost veoma ‘klizav’ teren, jer kako odrediti kome dati pomoć, pošto nema validnih podataka o tome kako su se kretali prihodi za vreme pandemije. A i opozicija bi mogla optužiti vlasti da pomoć daje partijskim istomišljenicima i prijateljima”, rekao je Savić.

    Prema njegovim rečima, i nemačka kancelarka Angela Merkel je upozorila da se privrednici moraju navikavati na situaciju kada više ne bude pomoći, iako se ona u Nemačkoj u nekim sektorima određivala prema visini prihoda u istom mesecom prethodne godine.

    Savić je rekao da kada nije moguće ustanoviti jasne kriterijume u selektivnoj raspodeli pomoći, da ima utisak da se država opredelila po principu “ne zameriti se nikom”, kao i da je tekuća godina i predizborna.

    “Više bih se fokusirao na socijalnu pomoć, jer ima ljudi, posebno ranjivih grupa, koji su ispali iz tog okvira pažnje nadležnih službi”, rekao je Savić.

    Da bi pomoć zaista stigla onima kojima je najpotrebnija, moraju se, kako je rekao, izraditi socijalne karte, kojima bi se precizno identifikovala lica kojima je pomoć najpotrebnija.

    Prema njegovim rečima, to je veoma mukotrpan i zahtevan posao, ali je dobro da se Vlada uhvatila u koštac sa tim problemom, mada će njegovo rešavanje potrajati.

    „Ne treba praviti diskriminacije“

    Direktor Unije poslodavaca Srbije Slobodan Đinović ocenio je da ne treba praviti diskriminacije i da pomoć treba dati svim preduzećima bez obzira na veličinu.

    “U početku pandemije su bila pogođena mala preduzeća, a sada se oseća problem i kod velikih zbog zaključavanje inostranih partnera”, rekao je Djinović.

    Dodao je da se zatvaraju i pojedini delovi Kine i da je sve teže nabaviti repromaterijal.

    Istakao je da je visina javnog duga sada sekundarna stvar u odnosu na potrebu spašavanja privrednog potencijala.

    Izvor: Beta

    Foto: BIZLife

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    developed by Premium Factory. | powered by Premium Hosting
    Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE