Radovanović je rekao da je mi u stvari i ne znamo da li je ovaj soj stigao ili ne, s obzirom na to da mi ne radimo tako često istraživanja samih virusa.

„Ne radimo mi ta istraživanja često, to je veoma skupo. Teoretski je moguće da je stigao, dakle pretpostavljamo da nije, ali samo je pitanje vremena kada će on doći. Ako nije još sa nama, pitanje je vremena kada će biti“, rekao je Radovanović za Novu.

Epidemiolog kaže da je sa brazilskim sojem problem što je on uspevao da zarazi i ljude koji su prethodno preležali klasični kovid.

„Zbog izvesnih razlika u strukturi virusa, antitela koja postoje kod ljudi koji su preležali bolest možda nisu bila dovoljno da ih zaštite od virusa. Tu postoje iskustva sa kineskim vakcinama i deluje da one štite od novog soja. Isto se može reći za Fajzer, koji nešto više štiti od Sinofarma, ali je bitno da štiti“, nastavio je epidemiolog.

Radovanović dodaje da još uvek nije utvrđeno kako će od novog soja štititi Sputnjik V ili AstraZeneka (Vaxzevria), ali veruje da će i one štititi.

Brazilski vs britanski soj

Na pitanje da li postoje razlike između brazilskog i britanskog soja virusa, profesor naglašava da je britanski dosta ubojit.

„On se lakše prenosi i dovoljna je mala doza tog tipa virusa pa da on postane ubojit. To je nesumjivo utvrđeno. U tome je njegova evolutivna vrednost, ta prenosivost. Izgleda je bolest malo brža sada i da su uočljivije promene na plućima. Kada je reč o povećanoj smrtnosti novog brazilskog soja, moguće da je ona nešto veća ali to se još uvek nije zvanično utvrđeno“, zaključuje Radovanović.

Brazilski soj koronavirusa registrovan je u Kolumbiji i Meksiku, a stigao je i u Evropu, gde su slučajevi ovog soja zabeleženi u Belgiji i Švedskoj.